© 2009 Nikola Otaš - SERBIA

Kosovo je otišlo, ali Vojvodinu takođe, nećemo dati.

Kosovo has gone, but Vojvodina also, we will not give up on.

Srđan Jovanović

© 2009 Petar Pismestrović - AUSTRIA

Rade Đergović
VAKCINA

Ovih dana, sva naša paznja okrenuta je ka pojavi svinjskog gripa kod nas i u našem okruženju. Taman smo pomislili da nas ovaj grip neće stići,a onda je "krmeći kas" učinio svoje i napravio pometnju u nasim, inače, "mirnim i spokojnim zivotima". Kad god smo u ekonomskim i političkim govnima, uvek se tu, da izvinete naguzi i nekakva boleština. Ili je to ptičiji grip, ili je azijski, ili sad ovaj, svinjski. Uglavnom, stvori se tu da nam život još više zagorča.
Mislim lično da  ovaj grip, koji već odnosi i ljudske živote može biti fatalan po Srbiju, jer smo mi zemlja u kojoj ima svinjarija na pretek. Zato se plašim da nam ni uvoz 3 miliona vakcina neće pomoći ako se ne dovedemo u red. Svinjarije ili zdravlje, odlučite sad.

Pobjednici Konkursa V Satirične pozornice ŽIKIŠON za 2009.g... od više od 500 pristiglih radova u različitim kategorijama...

Priča: 1.Rade Đergović
2.Svetlana Polak & Sanja R. Petrović
3. Elvis Huremović

Aforizmi: 1. Ninus Nestorović
2. Boban Miletić Bapsi
3. Miodrag Tasić

Pjesme: 1. Jasmina Šikić Jašiki
2. Slobodan Maksimović
3. Dušan M. Adski

Knjige:  1. Dejan Tofčević „Predskazanje prošlosti“
2. Suno Kovačević „Ovce čuvaju čobana“
3. Jovo Nikolić „Protesti moždane mase- Antologija BH aforizma“

Tekst o satiri: Dejan Milojević „Ptice na spomeniku“... ZIKISON 69

Članovi zirija za 2009.g.: Ivo Mijo Andrić (književnik-Zagreb), Sabahudin Hadžialič (književnik i freelance novinar-Sarajevo), Zoran Matić Mazos (satiričar i karikaturista-Paraćin), Andrej Glišić... (književnik-Pančevo) i Slobodan Žikić (književnik-Jagodina). Predsjedavajući za 2009.g.: Sabahudin Hadžialić...

© 2009 Slobodan Srdić - SERBIA

© 2009 Petar Pismestrović - AUSTRIA

            Otkad je aforizam najkraći i najbrži put do istine, pred aforističarem je izbor da bude Lec ili zec. Po Lecu: „Misli nekih ljudi su tako plitke da ne dosežu ni njihove glave.“ Po Čotriću: to što vidite nije to što mislite.
Ništa nije kako je. Mnoge stvari su na dohvat ruke. Treba samo dići dva prsta. Uistinu, za njih sam digao dva prsta. Srednji i još jedan. Kad se dignu tri, pitanje je koji je srednji. Kod Čotrića nema nedoumice: on je u krvnom srodstvu s Vukom Karadžićem, političkom – s Vukom Draškovićem, satiričnom – s Lecom.
Kad moždane vijuge nabreknu, izbiju na čelo. Na njemu se nalaze istorijske i poneka preistorijska ličnost. Da je istorija učiteljica života, bili bismo u magarećoj klupi. Ona je odskočna daska za poslaničku. Nasuprot parlamentarnoj većini, poslanik Čotra diže glas protiv onih koji prosipaju bisere gluposti, te od Doma prave svinjac. Zna da ćemo biti na konju kad se rešimo magaraca.
Nepisano pravilo jače je od zakona logike: ako ste nekoga napravili magarcem, vi ste mu otac. Otkad se pojavio On, mnoga deca su ostala bez očeva. Da Veliki Srbin nije viši od malog Srbina za nečiju glavu, ne bi nas Najveći Srbin dvadesetog veka vratio u devetnaesti. Da ga je Otac nacije pravio po sećanju, na nešto bi i ličio. Njemu Staljin ne bi skinuo glavu, već kapu. Hteo je posle da se uhvati za glavu, ali je bilo kasno. Da je tada banuo bez brkova, ne bi se znalo ko je ko. Posle raskida sa Staljinom skinuli smo portrete, ali je ostao ram.
Zna se kome je ram jaram. Čim se oslobode jarma, Srbi legnu na rudu i na zabludu. Ne je negacija, njet – afirmacija. 
Oni kojima su usta puna zemlje sve pretvaraju u blato. Kal, glib, blato – zemlji svejedno u čemu će se valjati. Po jednima: napravili bismo ga od blata, ali nam je ponestalo materijala. Drugi ni da čuju: nećemo ga praviti od blata - zato što ćemo ostati bez zemlje. Bilo kako bilo, Srbi su nebeski narod - ostali su bez zemlje.
U našoj zemlji je nestao srednji sloj. Podzemlje  se stopilo s vrhom. Da ne bude zabune, nije reč o vrhu ledenog brega, nego o dnu. Trebalo je, kažu, promeniti sistem. Kao da je ovde bilo nekog sistema: u našem ludilu nema sistema, u našem sistemu ne manjka ludila. Prema tome, ludo smo se proveli. Nemamo pojma ni gde smo bili, ni šta smo radili. Što se njih tiče, ništa nisu činili bez znanja drugova koji pojma nemaju. Radili su kako su najbolje znali. A baš nije trebalo tako. Da ne idem dalje od sebe, bio sam u deset partija, ali sam se ponovo učlanio u prvu, jer sam dosledan.
Doktore, da li sam daltonista? Ne vidim razliku između crvenih i crnih. I zaista, nema razlike: crveni oktobar plus crveni jul jednako je crni petak. Bivši komunisti tvrde da sa sobom nemaju ništa zajedničko. Presvukli se - posle pedeset godina.
Posle rata svi generali pametni, jedino se naši još ne izjašnjavaju. Možda zato što nismo izgubili sve bitke, samo one u kojima smo učestvovali. Dok su drugi rušili, mi komunisti smo gradili kako bismo svi živeli u jednoj državi. Posle se ispostavilo da ne mogu svi Srbi da žive u jednoj državi. To polazi za rukom samo pojedincima. Jer, država ne dozvoljava da radi ko šta hoće. Zato i postoji organizovani kriminal.

U borbi protiv kriminala vlast ne sme da zapne iz petnih žila. Kriminal brzo pusti korene. Izgleda da su koreni duboki, široki, visoki, što ne znači da su predimenzionirani: visina puta širina jednako je dubina propadanja. 
Dirigent je otišao. Ostala je palica. Čim sam video službenu palicu, znao sam da će razgovor biti informativan: „Pustite vi činjenice. Odgovorite vi na konkretna pitanja!“ Nije se dugo čekao odgovor. Usledio je pre pitanja.
U aforistične misli utkane su vidljive i nevidljive crte Jugoslava Vlahovića tako da je od prepredenog konca ispletena zbilja jarkih boja. Na žalost, kad se dugine boje sliju u jednu, crno nam se piše. Jer kameleoni menjaju boju u skladu sa najvećim. Ko nije za nas, taj je protiv sebe. Sudi se i nevinima. Pred zakonom su svi jednaki. Pred zakonom jesu, ali nije zakon pred svima. Dakako, zakon je isti za sve na koje se odnosi. Time smo udarili temelje demokratiji i podigli joj zidove. Stoga ne čudi što su zidovi najtvrđi u visini glave.
Zidovi moraju imati sluha za politički trenutak (Trenutak istine - za nju su rezervisani samo trenuci.) kad su temelje udarili doušnici. Doušnici su svi jedan drugom do uveta. Ako ćemo pravo, krug je zatvoren. I mi u njemu. Političari nam objašnjavaju kako stvari stoje, kao da mi to ne znamo i bez njih. Nas interesuje kada će stvari da krenu. Prošli su kroz Trijumfalnu kapiju. Sada traže bilo kakav izlaz. Kad su zaključili da se pričama ništa ne može postići, prešli su na bajke.
Prinčevi su iz bajke. Naš je dojahao iz basne. Narodu koji ne zna u čemu je vic i treba pričati bajke. Narod ih sluša samo zato što ne može očima da ih vidi. Otkad su mu zapušili usta, bolje čuje.
            Najgore je iza nas, ali nas prati u stopu. U stvari, najgore nije prošlo. Najbolje tek dolazi. Život koji nam je prošao s njim bio je nikakav, ali je zato iskustvo dragoceno. Jedna polovina stanovništva je u smrtnoj opasnosti. Na sreću, druga je u životnoj. Ubijeni su van životne opasnosti. Gde je život lutrija, smrt je premija.
Mrtva usta ne govore, ali šalju jasnu poruku. Imaju svoju verziju nekrologa: Srbija je tamo gde su srpski grobovi. I nigde više. Ako je Srbija stvarno tamo gde su grobovi, onda smo nacionalni interes bacili pod noge. 
Ko preživi, pričaće. Ako bude imao kome.

Miodrag Tasić
EKSPERTI

Srbija ima ekspertsku vladu. Tako oni kažu sami za sebe. I ne to samo zbog one eksperte stranke, inače važne karike u vladi. Ta stranka ima sedamnaest eksperata. No, ni drugi u vladi nisu manje stručni. Eto, mnogi od njih u prošlom mandatu su takođe bili ministri. Prošli put u finansijama, sada za nauku. Jedan je bio za trgovinu, sada vodi poljoprivredu! I sve tako. Univerzalni, renesansni umovi. I vide se rezultati. Kada su davali predizborna obećanja, tvrdili su eksperti, zaposliće pola miliona novih radnika. Posle je došla kriza. U početku se govorilo da nam kriza ništa ne može, još će nas osnažiti, povećaćemo proizvodnju, itd. Pokazalo se da nas kriza itekako dotiče. Pada proizvodnja. Mada je razlika u procentima. Što će reći kako vreme prolazi sve je pad manji. Na kraju će još biti povećanje proizvodnje, izvoza, kapitalnih investicija... Ipak su sve to ljudi koji se dobro sećaju komunizma; 'Artija trpi sve, pa se očas dobiju željeni rezultati.
Ako nisu zaposleni novi radnici prosperitet će doneti otpuštanje već zaposlenih? Misli se na prekobrojne u državnoj administraciji i opštinama! Trenutno su oni neprijatelj broj 1. Smenili su huligane, dve tri organizacije i udruženja, (naročito je opasan bio "Obraz", valjda obraz smeta onima koji ga nemaju?!), dve-tri novine i isto toliko urednika; očišćene su i korenu zatrte saobraćajna, građevinska, prosvetna, narko mafija, i tako dalje, i tako bliže. I kada sada budu isterani prekobrojni u državnoj administraciji, poteći će med i mleko. Doduše, mleko teče i sada. Prosipaju ga seljaci nezadovoljni otkupnom cenom, no zapelo je kod meda. Nema, pa nema! Lično sam skeptičan i po pitanju otpuštanja prekobrojnih. Administracija će funkcionisati isto kao i do sada. I sa otpuštenima kao i sa svima skupa što je bilo. Isto bi bilo i da nove zaposle! Nas mogu da spasu samo krediti. Treba uzimati od svakoga ko hoće da pozajmi. I ne pitati za uslove. Rusija, Kina, Svetska ili Evropska banka, ne igra ulogu. Naročito je dobro što se krediti uzimaju za popunu budžeta. Tako to rade eksperti.
Prosto mi je krivo što Kina nema ekspertsku vladu. Ne bi im rast proizvodnje bio osam procenata. Sada u krizi. Verujem bi da bi bili na srpskom putu! A, tek Švajcarska. Švajcarska je manja od Srbije po broju stanovnika i po teritoriji, ali za mesec dana izveze za 50 % više proizvoda od Srbije. Tačnije, od onoga što Srbija izveze za godinu dana! I to sa samo osam ministara u vladi. Jedan od tih osmoro je po funkciji istovremeno i predsednik države! No, dobar glas se daleko čuje. Kada Kinezi i Švajcarci doznaju za srpske eksperte verovatno će ih unajmiti. Da im unaprede ekonomiju. Do tada neka narod u Srbiji uživa u onome što ima!

© 2009 Jordan Pop Iliev - MACEDONIA

Aleksandar Čotrić
JAVNI SERVIS

- Dobro veče, poštovani gledaoci. Vi koji ste platili  TV pretplatu možete da gledate centralnu informativnu emisiju nacionalne televizije, a vi koji to niste učinili ugasili ste... Pardon, ugasite televizore i bićete tuženi! – crnokosi voditelj u sivom odelu baritonom je započeo TV Dnevnik. - Od najvažnijih vesti u zemlji i svetu izdvajamo – rekao je, oterao muvu koja mu je letela oko glave i lupio o sto donjom ivicom papira sa kojih je čitao.
- Predsednik Republike razgovarao je u Njujorku sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija. Sponzor izveštaja je Naftno-gasna kompanija. A sada pauza, na redu je nekoliko reklama.
Posle EPP pauze vesti su nastavljene.
- Policija je presekla lanac krijumčara opojnih droga. Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda u poseti našoj zemlji. U parlamentu je nastavljena rasprava o zakonskim predlozima iz oblasti bezbednosti. U opštini Gradac održavaju se lokalni izbori. Crveni, pardon, crkveni Sinod raspravljao o stanju u eparhijama na jugu zemlje. I ne zaboravite da platite TV pretplatu jer je vaša obaveza da platite sve!  – govorio je voditelj, dok su se na monitoru iza njega smenjivali snimci sa najavljenim vestima i brojevima telefona.
- Na redu je blok propagandnih poruka – najavio je potom.
Posle emitovanih reklama nastavljen je TV Dnevnik.

- Pošto smo glavne vesti medijskog servisa najavili pre pola sata, još jednom ćemo da ih ponovimo, jer ste ih, možda, zaboravili. Ako želite da saznate o čemu je predsednik Republike razgovarao sa generalnim sekretarom UN, pošaljite SMS poruku na broj 1111 i dobićete informaciju na vaš broj telefona, po ceni znatno nižoj od TV-pretplate – voditelj dnevnika je pokazao na telop u dnu ekrana. - Gledalac koji pošalje najviše poruka, dobiće šest meseci besplatne TV pretplate. A ko tačno odgovori SMS porukom koliko kilograma droge je zaplenila policija, dobiće jedno pakovanje... – moderator je načinio pauzu. - U pitanju je pakovanje od kilogram mlevene kafe. Ukoliko smatrate da će nam MMF odobriti novi kredit, pozovite broj 08091, ako, pak, mislite neće, onda pozovite broj 08092. Učestvujte u nagradnoj igri, koju naša televizija organizuje sa parlamentom, pod nazivom „izbaci najgoreg poslanika iz zgrade parlamenta“. Dragi gledaoci, možete vašim glasovima telefonom i porukama da odlučite koja stranka će pobediti na izborima u opštini Gradac. A ko bude poslao najnižu jedinstvenu ponudu, ko mu je omiljeni vladika – voditelj je nastojao da bude ubedljiv - naš javni servis koji ima obrazovnu, naučnu i kulturnu funkciju, organizovaće mu besplatnu svadbu, ili razvod u roku od 48 sati.

Slobodan Simić
KOMEDIJA

            Upravnik pozorišta Fensi Spasić upravo je doručkovao mariniranu artičoku sa kokosovim mlekom kad mu je pažnju privukao neobičan zvuk. Radoznalost ga je podigla iz  kožne italijanske garniture i odškrinuo je svoja tapacirana vrata.
Zaista, iz sale za probe dopirala je ta čudna graja.
Fensi Spasić nije podnosio  bilo kakvu vrstu odstupanja od svuda zakačenog kućnog reda pozirišta, pa je požurio da na licu mesta uhvati izgrednike.
Imao je šta i da vidi.
Glumci za stolom za čitalačku probu su vrištali od smeha. Prvak drame Samoljubić je plakao i držao se za stomak. Mladi Nadobudović je čak pao sa stolice i smejao se sedeći na podu. Glumica Narcisa se kikotala na sav glas. Sve se orilo od opštenarodnog veselja.
Na potpuno iznenadjenje upravnika Fensija, nisu se umirili kad je ušao.
- Kakav je ovo način!- prolomio se  pokušavajući da nadjača hor.- Jel se tako odnosi prema radnim obavezama!? Jel se tako poštuje ova ugledna kuća! E pa nećemo tako gospodo!! Gde vam je reditelj?!
Reditelja Opetšekspirovića našao je ispod stola gde se grohotom smejao.
- U moju kancelariju!- zaurlao je na njega upravnik Fensi i  napustio razdraganu družinu.
Reditelj je ušao u kancelariju brišući suze.
- Izvinite šefe, ali ovo je bilo tako...
- Pa dobro jesi li ti normalan!- prekinuo ga je  Fensi.- Na šta ovo liči!? Pa znaš li ti da je  ovo najuglednije pozorište u zemlji!? Znaš li ti da su nas upravo renovirali i da je to koštalo djavo i po!? Znaš li ti koliko mi para  dobijamo  da bi stvarali umetnost?! A šta vi radite?! Šta? Zezate se!!!
- Ja se stvarno izvinjavam- najzad se uozbiljio reditelj.- Verujte, to je bilo slučajno. Prvi put smo probali ovu novu komediju i , verujte, to je tako duhovito, to je tako otkačeno, da je ceo ansambl  jednostavno eksplodirao od smeha!
Upravnik Fensi je iznenada prebledeo.
- Ma jel ti to meni hoćeš da kažeš da je nova komedija smešna!?
- Užasno smešna- potvrdio je reditelj Opetšekspirović.
- Ti stvarno nisi normalan!- ponovo je pobesneo upravnik.- U ovom pozorištu otkad sam ja upravnik, a ima tome deset godina, nikad do sada nije izvodjena smešna komedija! Bilo je komedija i komedija, ali smešna, nikad!
Reditelj se definitivno uozbiljio.
- Pa... šta da radim?
- Šta da radiš! – vikao je fensi- Da momentalno prekineš probe i baciš taj tekst u djubre! Dok sam ja ovde upravnik neće se igrati smešna komedija! Ovo je ozbilno pozorište!

Vida Nenadić
U OSVRTU

Bila sam krajem ovog oktobra konačno i na sajmu knjiga. Do njega sam putovala sa Biljanom. I u autobusu smo pričale a upoznale smo i jednog klovna. Na promociji su bili i neki drugi pisci. A bili su i neki drugi ljudi u publici. On nije.
Promocija je bila mnogo lepa ali vremenski kratka. Valjda zato što je vreme novac. To isto sam pomislila i na samom ulazu na sajam jer mi je bilo žao što sam za njega morala da platim onih 250 dinara, umesto da za taj novac kupim još jednu knjigu a ovo mi je, ruku na srce, bila u pravom smislu radna poseta. Na promociji se govorilo i čitalo iznad svega lepo.A govorilo je i čitalo mnogo nas koji smo dugo plivali u tom svom moru reči, mučeni životom, kreativnom inosomnijom i depresijom. Tu smo isplivali u rečima. I u stihovima.
Ponosna sam što je o mojoj KOPČI govorio Slobodan Ristović i što je rekao baš sve ono što je rekao. A rekao je, između ostalog,  i da tu nema nekih vidljivih kopči, jer sam ja to vrlo mudro spakovala pa oni, koji žele da ih nađu, moraju da se vraćaju knjizi. Mnogo sam srećna i što je Miodrag Nadlački uradio sve one grafike i naslikao one predivne ptice za moje korice, mada, iskreno rečeno, radeći to on mene nije ni znao pa nije ni slutio da će se ti njegovi radovi pojaviti baš u KOPČI. Njima sam neizmerno zahvalna što su bili tu, a zahvalna sam i onima koji su želeli da dođu ali su iz ovih ili onih razloga bili sprečeni. Bilo je tu i cveća. Za dame.U tragovima.
Nešto kasnije mi je stigla sms poruka. I ja sam tokom tog trenutka pomislila kako je velika šteta što neki drugi Bel, Tesla ili neki treći izumitelj nije izmislio i mobilni telefon mnogo ranije jer da je, kao što nije, roman Ana Krenjina bi se i danas drugačije čitao. Ne radi se tu samo o njegovom kraju, nego o smislu i besmislu života, jer da je Ana imala mobilni, kao što nije, ona bi sigurno nazvala Vronskog ili bi on nazvao nju.A ako ga i ne bi nazvala, možda bi mu poslala sms poruku. Rečju, slikom ili likom oni bi se sigurno još jednom sreli i to bi verovatno bilo dovoljno. Ona, u tom slučaju, ne bi završila onako kako je završila.
Po povratku sa sajma Biljana i ja smo opet videle onog istog klovna u autobusu one iste firme. Ne kaže se bez razloga da ništa nije slučajno.Reče nam da je navratio i do štanda našeg izdavača. Upitah ga: Jesi li mu rekao da smo mi  putovale sa tobom  i da smo se tokom putovanja non stop preslišavale... i  pričale... i recitovale?
Tim preslišavanjem se zatvorio i ovaj krug. I moj osvrt. Na sajam. Na klovna. I na njega. U krugu su, jer tako treba da bude, ostale samo knjige i ono što je u njima zapisano.

Amel Deljković
UKOP

Skoro da je pala noć kada je Meho provjeravao da li je objekat smješten unutar kamiona koji se trebao zaputiti u pravcu Srebrenice. Tačnije u mijesto Dolać u kojem je trebalo sa se dogodi ukop Seje Konđže koji nastrada na Čevljanskoj koridi tako što mu je bik Rivaldo zario svoje rogove u grudi.
Odmah po nesreći biva prebačen u Olovsku bolnicu, odakle su ga kola hitne pomoći odvezla u pravcu Sarajeva. No,  na putu do bolnice je i izdahnuo. Njegova malobrojna porodica izrazila je želju da se njihov Sejo ukopa u svom rodnom selu smještenog uz samu granicu sa susjednom državom. Jedino što je predstavljalo problem je to što je u selu đžamija bila do temelja srušena i da se molitva za unesrećenog nema gdje obaviti. Stoga je porodica odlučila da se za pomoć obrati firmi, za svakoga, koja je iznajmljivala sve vjerske objekte na dan koji su ujedno bili na naduvavanje.
„Dođeš, naduvaš, sačekaš da se molitva privede kraju, izduvaš uzmeš novac i natrag“ govorio je Enes Brkača poduzetnik iz Kalesije, koji je ujedno bio i vlasnik pomenute firme.
-„Samo, Meho, molim te, da nezajebeš kao onaj put u Šekovićima kada smo na ukopu mladića umijesto pravoslavne donijeli katoličku crkvu i kada ste jedva izvukli živu glavu, gdje vas je otac preminulog potjerao sa motornom pilom. Na svu sreću uspio je samo rasparati ceradu a koja je i vec bila i dotrajala.
-„Ne brinite gazda sutra će sve biti kako treba.“
I tako, dok su vozači ostatak radnika, koji su se trebali uputiti u selo Dolać ispijali jutarnju kafu, Meho je još jedanput obišao tovar. Na odredište su trebali stići između deset i jedanaest sati prije podne.
Pred ulazak u Srebrenicu trebao je da ih pričeka Husein, brat preminulog, koji bi ispred njih vozio auto do krajnjeg odredišta. Izvjesni Azem Garić iz Prijedora nastojao je na sve moguće načine da Huseinu i ostatku porodice da na znanje da Rivaldo nikada nije bio ljut kao tog kobnog dana kada je Sejo istrčao na blatnjavi teren s namjerom da ga pretrči kako bi stigao na drugu stranu gdje se nalazila djevojka po imenu Zahida, u koju se zaljubio na prijašnjoj koridi u selu Banović.
Nakon nekoliko sati vožnje po seoskim puteljcima dođoše pred okupljenu svjetinu, iščekujući ceremoniju ukopa, stojeći šutke, dok ih je sunce obasjavalo, jedan čovjek pojavi se jašući na konju i pozdravljajući prisutne klimanjem glave.
-„Gdje želite da postavimo objekat?“, zapita Meho Huseina nakon što se nađoše na čistini.
-„Mi bi smo da to bude na temelju nekadašnje đžamije.“
-„To je nemoguće.“
-„Zašto?“
-„Pa, mislim da ste upoznati kakve objekte naša firma iznajmljuje...“
-“Pa šta.“
-„Tu je mnoštvo željezne konstrukcije koje će sigurno probiti platno.“
-„Moguće.“
-„E, pa prijatelju, gdje ćemo je onda postaviti?“
-„Može li pokraj temelja?“
-„Pokušat ću. Momci daj primaknite kamion.“
„Dobro šefe.-„ začu se glas Amela, inače vozača kamiona, dok su straga zajedno sa pumpama sjedili Nuraga i Ređžo žvačući u ustima ostatke od doručka.
„Miran, miran“.. govorio je jahač svom konju pošto umalo da ih ne zakači kamion.
-„Šefe da li je dovoljno primaknuto?“
-„Jeste, istovarajte.“
-„Momci ispadajte...“
„Kako ti kažeš Amele“, rekoše obojica u isti glas.
Pumpe ubrzo počeše puniti platno zrakom i naočigled svih prisutnih, počeo se pojavljivati objekat, al' ne onakav kakvog je očekivala svjetina koja tog časa bi iznenađena pošto primjeti da nedostaje jedan dio objekta.
-„A gdje vam je munara?“, upita ih jahač.
-„Nuraga! Ređžo! Opet ste zabrljali!“
-„Nije do nas, pa vi ste lično provjerili utovar.“
-„Gazdi se ovo neće svidjeti a ja lično ću vam za ovo umanjiti plate. I tebi.“
-„Al',  ja sam samo vozač.“
-„To me ne zanima.“
„Kakva sramota. Bruka za čitavo selo.I za porodicu.Kako li će ukopati nesretnika a da se ne izmolimo kako dolikuje. Baš šteta. Još za ovako što i naplaćuju. Prevaranti.“ Vikala je svjetina.
-„Šta sad?“, upita Husein.
-„Ako smatrate da možete proći ovako...“
- „Ne dolazi u obzir!“
-„Vratit ćemo uplaćeni novac.“
-„Itekako.“
-„Zamolio bih vas da nas više ne brukate, spakujte ovu vašu nakazu i napustite selo.“
„Kakvi nespretnjakovići“, pomišljao je Meho, dok se nanovo začulo brujanje pumpe. Jedna starica priđe Ređži pruživši mu u ruke dvije čokolade nepoznatog porijekla i rekavši mu da se nađe pri povratku. Gusti dim lebdio je ka jahaču dok se svjetina pripremala za molitvu pokraj željezne konstrukcije.

Slobodan Maksimović
SONET O TIKVAMA

Trešnjinom cvetu pevaju u Japanu
Breskvinom cvetu pevaju u Kini
a neopevane tikve cvetaju na Balkanu
Ili se možda tako samo meni čini.

A tikve ko tikve, ima gi razne
zelene i crvene, bele i žute
najčešće cvetaju one što su prazne
i svaki put se prosto raspolute.

Neki ih zovu tikve, a neki bundeve
niko za vrstu i sortu i ne pita,
svima je važno da li su desne ili leve.

U znaku te dileme balkanski teku dani
Kad im dođe vreme tikve procevataju
a posle toga rastu levi i desni tikvani.

***

BEOGRADSKE TAJNE

Jednu tajnu Topčiderska šuma mi kaza
kraj njenog kladenca neke davne godine
zaverenici srpski ubuše Mihajla knjaza
a izvor poteče suzama mlade Katarine.

Nemušt za govor stari dvor govorio vragu:
ovde su ubili zaverenici “crne ruke”
kralja Aleksandra i kraljicu Dragu
i na presto doveli Petra Prvog bez muke.

Nebojšina kula bezbroj tajni ima,
ali onu iz ‘devetsto petnaeste kazuje svima;
priča poslednju zapovest Gavrilović majora
što branioce Beograda izbrisa iz stroja.

Beogradske tajne od jednog šestog aprila:
u jednom danu razrušeno pola grada
i dvanest hiljada ljudi što nastrada,
nova varoš sa novim ljudima prikrila.

Sad i prolaznici što kroz grad nekud žure,
i nemaju vremena za tajnu,
jer ih negde neko čeka,
samo zažmure pored spomenika NATO kulture
podignutim bombama na izdisaju dvadestog veka.

***

Borislav Mitrović
NAŠA KUĆA

Naša kuća na tri ćoška,
u kući se čeljad koška
i stranci se tu muvaju,
kažu: kuću nam čuvaju!

     Sa strancima nije lako,
sa domaćim isto tako
do Evrope kako stići,
kojim putem treba ići?

Reforme su glavna tema,
al' napretka tu još nema
MMF će kredit dati,
a mi kaiš pritezati.

Ni strancima nije pravo,
rastanak se primakao
imaćemo mi slobodu,
i domaći kada...odu!

***

Gordana Lukić
VOLELA SAM JA DEČKA SA SELA

Rođena sam u oblaku smoga,
na petome spratu žute zgrade.
Al' zavoleh ja seljaka moga,
što mi kajmak za poljubac dade.

Krvavice, slanina, kavurma,
ivanjički krompir, a i čvarci.
Zalud zeza cela Karaburma,
zalud su me izbacili starci.

Ćer sam stakla, asfalta i lima,
vozih dobre rolere i kola.
Zbog pršute i domaćeg vina
ja otkačih frajere do bola.

Tražila sam njega po kvantašu,
prazan ceger stezala sam s tugom.
Doveo sa sela drugu snašu
i kavurmu sada deli s drugom.

Tugu svoju uz konzerve kratim,
stomak gladan proizvodi larmu.
Morala sam ćiku da se vratim,
matorcima svojima na sarmu.

I sad opet fast-fudom se hranim,
manje su mi sise od stomaka.
Ločem pivo i celulit pravim,
i proklinjem nevernog seljaka.

***

Sabahudin Hadžialić
UBICA NA CESTI

Njen ispijeni
llk je
sve govorio
umjesto
riječi.
...
U trenutku,
samo jednom...
Rekla mu je...
„Odlazi od mene!“
...
Nije
se
osvrnuo.
Nastavio ju je
ljubiti,
grliti,
uzimati na,
samo njemu znani način.
...
Plakala je.
...
Svakog dana.
...
Već
trideset godina.
...
Na platnu
nijemoga
filma.

***

Jasmina Šikić Jašiki
SLINEMANIJA

Ofucano ovo naše zdanje,
za vas trendi uvek sprema feštu,
da gledate svako svetsko sranje,
uz reklamnu našu caku veštu.

Sponzori su Problejal i Streste,
da blejite dok vam vrte uši,
i dok stvarno vi shvatite gde ste,
već se mozak od ispale puši.

Svako filmsko zalud-ostvarenje,
ima kartu na biletnom delu,
pa da vaše svako nobles htenje,
tu priliku iskoristi celu.

Ma, fora je, ma već znate caku,
nije ni film poenta te manije,
već imati posle priču jaku:
“Gledao sam sve sa Slinemanije!”

***

Miladin Berić
SVE ĆU OVO KAD TAD DA VAM VRATIM

Već danima iskaču mi riječi
nad papirom razapinjem kljuse
neko treba hitno da se liječi
ja, il' moje rečenice kuse.

Iz riječnika što mi je pri ruci
pozajmljujem skoro cijelo kilo
sve je zalud i dalje na muci
riječi moje sram vas i stid bilo.

Upamtiću ovaj crni danak
dok bjelinu praznim perom mlatim
ne trebam vas al' vas treba članak
sve ću ovo kad tad da vam vratim.

Jao moje pogubljene misli
raspršene k'o rojevi pčela
bezbroj puta zajedno smo kisli
ispred tačke nesvršenog djela.

Nejednom smo pod krošnjom od rima
sakrili se dok je odsvud lilo
što vas nema kad treba da ima
riječi moje sram vas i stid bilo.

...

Šutam riječnik u razgoren kamin
preko glave prebacujem ćebe
vatra pucnjem odjauka AMIN
ostalo mi još da sramim sebe.

***

Slobodan Trikić
Pjesma o jednom našem dobrom čovjeku

Dobro sam ga poznavao
voljeli smo istu pjesmu
“a listova nema više
ja te volim ponajviše”
imao je prefinjen ukus
volio je mnogo kupus
u kojem se krmača okupa
bio je mnogo dobar čovjek
uvatio jednom jednog dugoprsta
kako krade slova sa
dekina krsta
pa mu reče
more, nemoj to da činiš
evo ti 24 stipaljke
koštaše me 75 dinara
probaj s njima da nešto
iskombinuješ
sreo onda nekog gospodina
u po bijela dana u svom kokošinjcu
pa mu reče blago
spustite sataru i odmah
pustite pticu
na poklon mu dade deset jaja
opet ću doći da kradem kod tebe
reče razdragano bitanga
zatekao komšijinog sina
navrh svoje žene
a djetetu bješe prvi put
pun razumjevanja pouči ga
idemo komšo lagano
napred nazad
upri u nju nježno
i takav čovjek
u najboljim godinama
dok su mu rektalno mjerili
temperaturu
preseli se na onaj svijet
prc
jebena li je sudbina

***

Mitar Mitrović
PRAVNA DRŽAVA

Kad je politika
Iznad prava
Često narod
Zaboli glava.

ĆUTAČI

Ljudi koji
Vrede,
Mnogo
Ne beside.

RAZUMEVANJE

Sve bi bila
Muzika,
Da je ludja
Publika.

KRIZA

Zbog krize
U glavi,
Čovek
Poblesavi.

Više se ništa ne CRVENI na planeti. Sve je PROBLIJEDILO od pada Berlinskog zida!

Nothing is RED any more on the planet Earth since the fall of the Berlin wall. Eeverything went PALE since!

Sabahudin Hadžialić

Srbija će u budućnosti imati dve vlade, dve nacionale akademije i glavni grad Vojvodine. To nije odvajanje od Srbije, to je samo prenošenje nadležnosti!

Serbia will in the future have two governments, two Nacional Academies and the Capital of Vojvodina. This is not separation from Serbia, it is just a transfer of responsibilities!

Zoran Matić Mazos

© 2009 Alexei Talimonov - ENGLAND

© 2009 Jordan Pop Iliev - MACEDONIA

Đura Šefer Sremac
K’O SATAROM SATIRE ME SATIRA

Izdavač GRADSKA BIBLIOTEKA RUMA
Za izdavača ŽELJKO STOJANOVIĆ Urednik STEVAN KOVAČEVIĆ
Recenzenti JANIKA PEČI, književnik, STEVAN KOVAČEVIĆ, prof.
Priprema i štampa IGP GRAFAMPPROMET 2008. godine

VESTI/VIJESTI

SABRANA DELA RADOJA DOMANOVIĆA

Izdavačka kuća „Koraci“ iz Kragujevca objavila je ove  godine sabrana dela Radoja Domanovića u dve knjige (prva 480, a druga 348 strana).

Knjige su vrlo lepo opremljene i štampane su u tvrdom povezu u 500 primeraka. Urednik izdanja je prof. dr Mališa Stanojević, a, pored njega, priređivači su Tatjana Jovićević i Vidosav Stevanović. Objavljivanje Sabranih dela najvećeg srpskog satiričara pomogao je Grad Kragujevac. Domanovićeve pripovetke u prvoj knjizi svrstane su u sledeća poglavlja: Slike sa sela, Ka psihološkoj pripoveci, Slike iz gradskog života i Tendenciozna priča.
U drugoj knjizi  priče su podeljene na: Satirične priče, Alegorične satirične priče i Fantastične satirične priče.

U pogovoru Sabranim delima Radoja Domanovića Mališa Stanojević navodi:

„U savremenoj srpskoj književnosti satira se održala  u modelima koji su segmentirani kao delovi koji se ugrađuju u književni tekst. Satira se tim načinom održala i posle naših velikana satire i humora (Glišić, Zmaj, Domanović, Nušić) našla je svog obnovitelja Branka Ćopića.

Međutim, satira se održavala u oblicima kratkih formi (crtica, kratka priča, anegdota, satirična pesma, aforizam). Vladimir Bulatović Vib, Matija Bećković, Alek Marjano, Branislav Crnčević, Milovan Vitezović, Dušan Radović, Aleksandar Baljak, Vladimir Jovićević Jov, Petar Lazić i veliki broj aforističara, posle mnogo godina od pojave Stradije, Vođe i Dange, svojim stvaralaštvom su utemeljili vidove književne satire domanovićevskog tipa. Sedamdesetih godina prošlog veka pojavili su se i časopisi koji su objavljivali satirična dela, ili se i u celini posvetili satiri. Pojavio se „Jež“, „Stradija“, a ne mali postor ovoj svrsti književnosti dat je u listovima „Student“ i „Književna reč“.
Najnoviji talas  satiričnih tekstova je, po uzoru na Rablea, Erazma, Servantesa, Gogolja, Leca, Domanovića i Nušića ponajviše izražen u formi aforizma. Na hipokratovski način, na koji nas podseća antologičar aforizama Vitomir Teofilović „u malom tekstu je velika snaga“. I listovi u kojima se objavljuje satira su karakterističnog naziva: „Etna“, „Krmača“, „Bre“...
Satira danas  je sva u duhu Radoja Domanovića. Satiričari slede književnu misao  koja ukazuje da bi Domanović imao šta da kaže i danas, pogotovo zbog toga što je izradio prototipove, karaktere književnih likova i njihove funkcije u društvenom životu. Ne samo Domanoviću, već i svakom satiričaru danas takve pojave i likovi ne mogu izmaći pogledu.“

Knjige se mogu naručiti preko adrese elektronske pošte: \n office@koraci.net

***

Promocija knjige poezije

U Goraždu će 20.11.2009.g. u Centru za kulturu sa početkom u 18:00 satu biti promovisana knjiga poezije saradnice ŽIKIŠON-a iz Sarajeva, Mirzete Memišević naziva „KRIVE DRINE“. Knjigu su recenzirali Ferida Durakovic i Sabahudin Hadžialić a izdavač je Udruženje „Obrazovanje gradi BiH“, 2008.g.

***

Satira za Dan opštine     

Povodom Dana opštine Pljevlja, 26.11.2009.g. sa početkom u 19:00 sati u Domu Vojske, u Velikoj dvorani ce svoje književno-satirične reminiscencije predstaviti Ratko Orozović, književnik i filmski umjetnik i Sabahudin Hadžialić, književnik i freelance novinar. Povodom obilježavanja 45 godina (Ratko) i 30 godina (Sabahudin) književne, pisane i umjetničke riječi unutar filma-sedme umjetnosti, pored poezije i aforizama unutar satiričnih snovidjenja, publika će imati priliku čuti i pjesme uvrštene u BiH i Antologije svijeta Sabahudina Hadžialića, ali i pogledati dokumentarne filmove humorističke, ali i satirične potke Ratka Orozovića: „Ambasadori mira“, „''Gaga i Ziga kojoj je maca pojela večeru I i II dio'',  ''Čarli Čaplin klon bosanski'' i ''Moje je kuća ispod mosta putujuća''- filmove nagrađivane na najznačajnijim Festivalima dokumentarnog filma u Evropi.