U Srednjem vijeku egzekucije su realizirane na otvorenom prostoru. Mediji to danas rade!
In the Medieval society, executions were done on a public place. Media is doing that today!
Sabahudin Hadžialić
Rade Đergović TOMPSON
U
eri raznoraznog gripa i donošenja statuta Vojvodine, gotovo nezapaženo
je prošla vest da je Papa Benedikt pre izvesnog vremena u tri dana imao
susret u Vatikanu sa trojicom ljudi sa prostora bivše Juge. Bili su to
predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i
pevač ustaških narodnih pesama iz Hrvatske, “čuveni” Tompson. Pravo ime
ovog poslednjeg nisam ni zapamtio, a obzirom na pesme koje peva, mislim
da ni ne zaslužuje da bude upamćeno. Elem, papin prvi gost bio je
upravo taj nesrećni Tompson koji je u posetu poglavaru Rimokatoličke
crkve poveo celu obitelj. Da stvar bude zanimljivija, pevač ustaških
pesama punih mržnje prema Srbima zadržao se kod pape u gostima više
nego Tadić i Mesić zajedno.
Ako se ima u vidu da je pomenutom
srbomrscu zbog onoga što peva javno sa pozornice širom Hrvatske
zabranjen ulazak u zemlje evropske unije, postavlja se pitanje šta je
papu navelo da primi Tompsona u svoje odaje. Možda se ustaše i Nemci
opet nesto domunđavaju. Možda im Jasenovac ne da mira. To su samo
nagađanja, ali, ako je i od svete stolice, previše je. Neće više nikada
biti ono: "Srbe na vrbe!" Srbima je ionako predviđeno da će završiti
pod šljivom.
Kod nas je moguće i nemoguće: država se oporavlja, dok privreda izumire.
Over here everything is possible: country is recovering, whicl economy dies out.
Obećao je bolju budućnost, koju smo prepoznali na ličnom primjeru.
He has promised better future, which we have recognized on our personal example.
Suno Kovačević
Elias Canetti
Aforizmi / Aphorisms:
Justice
requires that everyone should have enough to eat. But it also requires
that everyone should contribute to the production of food.
Pravda
zahtijeva da svi trebaju imati dovoljno za jesti. Ali to također
zahtijeva da svatko treba pridonijeti proizvodnji hrane.
There
is no such thing as an ugly language. Today I hear every language as if
it were the only one, and when I hear of one that is dying, it
overwhelms me as though it were the death of the earth.
Ne
postoji takva stvar kao ružan jezik. Danas čujem svaki jezik kao da je
samo jedan, a kad sam čuo za onoga koji umire, to mi obuhvati kao da je
smrt stigla na zemlju.
As if one could know the good a person is capable of, when one doesn't know the bad he might do.
Kako se može znati da li je dobra osoba sposobna za nešto, kada se ne zna šta bi mogla loše uraditi?
Success is the space one occupies in the newspaper. Success is one day's insolence.
Uspjeh je kada neko zauzima prostor u novinama. Uspjeh je jedan dan bezobrazluka.
Most religions do not make men better, only warier.
Većina religija ne čine muškarce boljima, samo zabrinutijima.
All knowledge has a touch of the puritanical - it provides words with a moral.
Kompletno znanje ima dodir puritanaca - osigurava riječi sa moralitetom.
Whether or not God is dead: it is impossible to keep silent about him who was there for so long.
Bez obzira da li je Bog mrtav ili ne: nemoguće je ostati tih o njemu koji je bio tamo tako dugo.
When you write down your life, every page should contain something no one has ever heard about.
Kada pišeš o svom životu, svaka stranica bi trebalo da sadrži nešto o čemu niko nikada nije čuo.
Someone who always has to lie discovers that every one of his lies is true.
Neko ko non-stop laže otkrije da je svaka od njegovih laži istinita.
He who is obsessed by death is made guilty by it.
On koji je opsjednut smrću je proglašen krivim od strane nje.
All the things one has forgotten scream for help in dreams.
Za sve stvari koje neko zaboravi na javi u snu vapi za pomoću.
His head is made of stars, but not yet arranged into constellations.
Njegova glava je napravljena od zvijezda, ali još uvijek ne ubačena u sazviježđa.
Svet satire u satiri Sveta World satire in satire of the world
Elias Canetti (1905-1994)
Bugarin,
ali i romanopisac na njemačkom jeziku kao i dramski pisac čija djela
istražuju emociju gužve, psihopatologiju vlasti, i položaj pojedinca u
sukobu s društvom i oko njega. Dobio je Nobelovu nagradu za
književnost 1981.g.
Canetti
je bio potomak španjolskih Sefarda. Canetti interes u gužvi je
kristaliziran, nakon što je svjedočio uličnim neredima tokom inflacije
u Frankfurt u 1920-ih.
Godine
1938 Canetti emigrira u Englesku, posvetivši svoje vrijeme istraživanju
o psihologiji masa i odnosa fašizma prema tome. Njegova
najvažnija kniga iz tog perioda, Masse und Macht (1960; Masa i
moć), je proizvod tog interesa, što također prikazuje Canetti i u tri
pozorišne predstave: Hochzeit (1932; Vjenčanje), Komödie der Eitelkeit
(1950; Komedija Taštine), i Die Befristeten (1964; Brojčani). Prve
dvije su praizvedene u Braunschweig, W. Ger., 1965, a treća u Oxford,
Eng., 1956. Objavljene su u knjizi Drame, 1964.
Osim
romana i drama, Canetti je također objavio Die Provinz des Menschen:
Aufzeichnungen 1942-1972 (1973; Ljudska provincija), Das Geheimherz der
Uhr: Aufzeichnungen 1973-1985 (1987; Tajna srca sata), i Die
Fliegenpein (1992; Agonija muha), sve dijelove iz njegove bilježnice i
Der Ohrenzeuge: Fünfzig Charaktere (1974; Earwitness: Pedeset
fotografija), knjiga sa karakterom skica.
Canettije
objavio i tri sveske autobiografije: Die gerettete Zunge
(1977; Jezik oslobađa), Die Fackel im Ohr (1980; Baklja u mome
uhu), i Das Augenspiel (1985; Igra u očima). Četvrti svezak,
napisan početkom 1990-ih, objavljen je posthumno kao Stranka u
Blitz-u (2003; Party u Blitz).
***
It doesn't matter how new an idea is: what matters is how new it becomes.
Nije važno koliko je nova neka ideja: važno je koliko novom postane.
One should not confuse the craving for life with endorsement of it.
Ne treba miješati žudnju za životom sa odobrenjem za njega.
People love as self-recognition what they hate as an accusation.
Ljudi vole kao samo - prepoznavanje ono što mrze kao optužbu.
Success listens only to applause. To all else it is deaf.
Uspjeh sluša samo aplauze. Za sve ostale je gluh.
Whenever you observe an animal closely, you feel as if a human being sitting inside were making fun of you.
Kada iz blizine posmatrate životinju, osjećate se kako ljudsko biće koje sjedi unutar nje pravi budalu od vas.
Jedan izum još uvijek nedostaje: kako preokrenuti/vratiti na prijašnje stanje eksploziju.
One invention still lacking: how to reverse explosions.
Više volim kontejnere nego narodne kuhinje.
Samo što je tamo veća gužva!
I like more containers than people kitchen. Just over there is more crowded.
Vasil Tolevski
Slobodan Simić SOS
Čuo sam da su otvoreni SOS marketi za najsiromašnije gradjane.
Pa sam krenuo da ih tražim.
Uskoro sam ugledao dugačak red.
To mora biti to.
- Izvinite jel vi čekate da udjete u SOS market?- ipak sam priupitao raskošno obučenu gospodju ispred mene.
- Ne znam vam ja za to..-priznala je gospodja.- Ovde se čeka aranžman za Kušadasi. Last minut! Hotel A kategorije ol inkluziv, tri bazena, spa centar... Samo 1200 evra!
Shvatio sam grešku i produžio dalje.
Ponovo dugačak red.
- Izvinite da li se ovde čeka za SOS market?- odmah sam proverio.
- Matori koja si ti dileja!- odgovori mi prva devojka.- Ovo je haos rasprodaja italijanskih sandala, ko kupi dva para dobija treće gratis! Za 500 evrića tri para. Vrh brate!
Morao sam dalje.
Do sledećeg dugačkog reda.
- Ovo sugurno nije red za SOS market?- već sam bio iskusan.
- Ne - reče poslednji gospodin u redu. - Ovde se uplaćuje za novog Punta. Super povoljno, samo 9000 evra...
Brzo sam se udaljio i najzad ugledao market i ogroman red.
Hvala bogu!
- Ovo je pretpostavljam SOS market?- ko pita ne skita.
- Nije SOS nego Hipermarket- razjasni mi ljubazni čekalac.- Danas su na akciji LCD televizori i veš- mašine. Zamisli TV samo 500 evra, a mašina tričavih 300!
Na kraju sam odlučio da se vratim kući.
Kupiću jeftiniji hleb neki drugi put...
Često pomislim neku totalnu budalaštinu.
Srećom, odmah je zapišem, pa postane vrhunski aforizam.
Very often I think about total antics. Fortunatelly, immediatelly I write that down and that becomes superior aphorism
Slobodan Simić
Elvis Huremović ČUDAN VAKAT
U ovaj čudni vakat kad postoji više od stotinu zašto a najmanje deset puta više od toga zato, ne postoji niti jedna oblast u koju se nije zavukla neka anomalija, patološka pojava, degenerički kod ili neka druga slična boleščura. Danas je sasvim normalno da rudar vodi neku općinu ili da je šumar na čelu kulturne institucije ili recimo da je novinar svak' živ ko raspolaže nekim solidnim digitalnim aparatom ili mogućnošću, dostupnošću internet konekcije itd. Nije više ni bitno jesi li pismen, znaš li ti napisati nešto sa smislom a pogotovo je nebitno ima li to besmisleno ikakve veze sa istinom. Barem je tako u slučaju većine onih što ih nazivaju novinarima. A, kod ovih šumara i rudara za njih nije uopće bitno znaju li pričati a kamo li pisati pa makar i besmisleno, važno je da se razumiju u boje i da znaju dizati ruku kad je potreban kojekakav kvorum. Nisu vala ni druge oblasti zanemarene svak' danas i loptu šuta, mikrofona se hvata i onaj koji čak ne zna ni koja je funkcija te sprave, umjetnikom se naziva svaka glava koja malo pusti brade i koja umjesto prije maksimalnih četiri pive danas popije čak dvije ljute i to s nogu, aferim! Dovoljno po njihovom kriterijumu za umjetnika. Kad bi to bila neka mjera onda je moj dedo sada već davnih šezdesetih iako ložač stroja bio vrhunski umjetnik jer mogao je kažu i litar sljuštit s nogu bez ikakvog belaja a još uz to brada mu je vazda bila na niovu.
Bilo kako bilo, danas svi sve znaju i svi su neka elita! Eh, zato nam je ovako kako nam je. Zato danas kad se svrše srednja obrazovanja isti oni koji ih svrše vele da su nam Ivo Andrić i Meša Selimović najveći pjesnici a da je Krleža neka bolest prouzrokovana slabom ishranom. A, šta i očekivati kad šumar vodi kulturnu instituciju, ne smijem ni zamisliti ko je sve prosvjetni radnik. U tom duhu veli skoro jedan tamo neki u opet tamo nekoj „kolumni“ kako je „najteže stanovnicima iz obližnje blizine“. Pitam se kako li je samo stanovnicima iz obližnje daljine. Na jednom drugom mjestu nacrtao neki ili barem pokušao nacrtati Proeskog i proglasi ga onaj šumar sa početka priče za umjetnika a umjetnik čak ne zna ni koja je razlika između vodenih i uljanih boja. Ima isto jedan što misli da je novinar a nije ni pokušaj od istog, mada siguran sam da mu je to savršeno jasno kad god ostane nasamo sa sobom. No, kao da je to bitno važno je nakačiti akreditaciju nekog tamo „ŽLj“ medija i još je važnije ako imaš osobine kameleona. Pa si recimo do podne crven k'o krv dok se ovi drugi ne razbude a onda si od podne zelen, baš me zanima kakav li u postelju ide.
Možda sam i ja zalutao, možda bi najpametnije bilo da se i ja ostavim pera ili po savremenom tastature al' jebiga ne mogu. Ja barem znam šta, tačnije ko je Krleža i znam razliku između uljanih i vodenih boja. Jah!
Drug Tito nas je toliko zadužio! Toliko malo u odnosu na naslednike...
Commarade Tito has put us into debit! So little comparing with his heirs...
Zaslužuje da bude vođa. Toliko obećanja sa tako malo riječi.
He deserves to be a lider. So many promises with so little words.
Ekrem Macić
Aleksandar Čotrić MEDIJSKA SLIKA
- Evo ga, to je on! – ljudi na ulici pokazivali su prstom u mojem pravcu.
- Ne mogu da verujem da ste to vi. Molim vas, dajte mi autogram – obratila mi se devojka od sedamnaest, osamnaest godina.
- Mogu li da vas dodirnem? – pitao je smeđokosi dečko u kratkim pantalonama.
Dve gospođe u penziji i u bundama tražile su da se fotografišem s njima, tako što ću stati u sredinu, a one će me poljubiti u obraze.
- Vi i ne znate koliko ste izuzetni – kazao mi je jedan ćelavko sa naočarima koji je izgledao kao intelektualac.
Dok sam se s teškom mukom probijao kroz okupljenu gomilu ljudi, neka plava gospođa s ravnom kosom govorila mi je:
- Jedinstveni ste, neponovljivi, u svemu posebni!
- Hvala, hvala – bilo je jedino što sam znao i mogao da kažem.
Sve mi se činilo nestvarnim. Imao sam utisak da lebdim i da ne dodirujem pločnik glavne ulice u metropoli. S obzirom na to da sam prethodnih desetak godina proveo u inostranstvu, i da za to vreme nijednom nisam dolazio u svoju zemlju, moja zbunjenost je bila neopisiva. Pomislio sam da su me s nekim zamenili, da ličim na neku folk zvezdu...
Ubrzo su, privučeni skupom, pristigli i policajci. Vođa patrole, visoki i vitki brka, obratio mi se:
- Gospodine, zbog čega niste tražili policijsko obezbeđenje, vi niste bilo ko?
Tada sam zaista počeo da se pitam, ko sam ja, jer mi ništa nije bilo jasno? Otkud i zašto tolika pažnja i takve reakcije od meni nepoznatih ljudi?
Odgovor sam ubrzo dobio, i to od jednog čoveka u teget odelu, sa kravatom:
- Ja sam novinar Televizije „Prozor u svet“ i molim vas za opširniji intervju. To će biti prava ekskluziva! Vi ste pravi rariret. U našoj državi ima 5238 televizijskih stanica koje dnevno emituju 127872 sata programa, a gledaoci vas, za razliku od svih ostalih, nikada nisu videli na malom ekranu. Vi, nekim čudom, još nijednom niste bili gost nijedne televizije.
Jednom đubre, uvek đubre. On je dosledan svom političkom opredeljenju!
Once litter, always litter.He is so persistent to his political commitment.
Zoran T. Popović
Andrej Glišić YU-ŠARULJA
Veče je tmurno i zbrčkano sivilo, miriše na sneg, osećam ga u kostima, pravi pravcati protagnostičar. Položim stoci jarmu, osvrnuh se još, po kojekude, da površim štogode od posla, pa zasedoh spram TV sokočala. Popravim, odokativno, antenu - zasnežilia je. Usmerih je ka taze završenom Avalskom tornju, jer su stari uništili „Milosrdni anđeli“. Potom rekoh, mojoj Sosi: - Jes da sam u znaku vodolije, al' vani vija li vija, ima zima da zavija, sve u belo i debelo... Bezbeli da će i da nam dolija...
-Čuješ li ti, mene babo, mene... a? Na to će ona: - Čujem, čujem, ćuk te doakao... Zar ne vidiš da gledam „Utisak nedelje“ na B92. Sedi, priberi se! Da te plavci ne bi pribrali... Na šta joj odgovorih: - Vidi ti nje, al' si nadrndana, mora da su te politikanti najedili... A, znaš li ti? Da ti, i tako sveumni, ne štrapaciraju svoju pamet banbadava, narod im je sa kraja pameti... Zar ne vidiš!?... Sama ti reće: - Što paoru više daš više će da potroši... E, to... to, to, takooo... obratim se ekranu... nismo rentabilni, nedovoljno rmbamo... pametna neka ministarka... jakako, prvo za svoju dušu, pa u gušu... gušavac te pojeo... što manje platiš, više će da rade vaši helikopederi i autostrade – vrli Beograde... svakodnevno, po dva tri... pokoj im duši... zar ne... čovek, potrošna marva...
-Koji te je đavo spopao? Sve vreme bulazniš... ne ostavljš me na miru... takav si još od kako je Šarulja lipsala... – zbunjeno će Sosa... pa krenu da me napusti.
-Stani, ne mrdaj! ... Da ti ja kažem, onako na tenane... kako je počelo. Jel' je bila naša YU-šarulja dobre pasmine i, ... i to, sa sertifikatom... jel' bila... a? Aha... Jesu li se u angliskoj pojavila luda krava? Seti se, bilo je to u vreme Foklanklandskog rata: „Kraljevstvo za dominion“ – a jeli cilj ostvaren? Jeste! I lude krave su varijanta na istu temu, alo... razumeš ti mene, služio sam vojsku... negde cilj ostvariš silom, a negde bakcilom... koji možda i nije baš to... al' je efikasno, agensi su to draga moja... biološki, da znaš...
- Lalo, bo'me ti si skroz na skroz pošandrco. Šarulja nije bila ni na Foklandskim ostrvima, a ni u Engleskoj armadi, nego u štali... i da ti je jasno, ona nije kera, pa da je pasmina, bila rasna YU-šarulja, jeste izmelezena sa bušom, al' je davala mleka... i ... prekini više, sa tu tvoju vojsku...
- Vidi ti nje! Još ćeš mi navući belaj... kakva te rasa spopala... budi Bog s' tobom... nemoj da te neko čuje, nadrljasmo... I, da ti uzgred objasnim... jesi li ti čula da se zemlja okreće? Jesi. A šta se događa sa atmosferu? Ona se ne okreće, jer je vazduh... Jel' tako? Jeste. I, sad je ta, biološki zatrovana atmosfera iznad nas, i u nama... znači, došao nam „Divlji zapad“, a mi smo bez šerifa... Jel' razumeš? Ne?! Čudnoo... Kako da ti objasnim, da je našu YU-Šarulju odneo zlo vreme. Ona je, još kad je oteljena, ušla u master studij đavolje i nedobre klime... Stobom se ne da razgovarati, kanda si omađijana...
- Naprotiv. Treba sa ljudima divaniti Lalo... No ti... kanda se plašiš mojeg mnenja... sve bi da je po tvom... moraš bit da si u pravu, i nakako drukše... kaže meni gospa Sida...
- Vid' ti nje... a šta ti ta prekoportna pošast im'la reći... nisu li njezine kokoši svenule sa ptićjom virom... nisu, a? Aj, ti vadi iz rušice dunju, biće 'ledno naćas... odimo spavati, onoćasmo sa sokoćalom...
Jedno vreme sam osluškivo vanjštinu, bila se primirila i nekako slegla u tišinu, san je prevagnuo, pospasmo... i šta potom bi... sećam se... kanda se meni obraćao...
Ide maca oko tebe,
Pazi da te ne ogrebe.
Ima svinjski grip,
Ti si baš njen tip.
Predstoji ti težak boj,
Uništi vas svinjski soj.
Puno masti, puno slasti,
Holesterol je na vlasti.
Sve će da vas upropasti.
.......................................
Nakaza H1N1 meni se obraća. Vidim njuška mu svinjska, sa svinjskim očima, na čelu izrasli rogovi, papcima drži trozub, a rep, on je posebna priča, palaca kao i kod čegrtuše.
Prenem se iz sna, sav mokar od znoja, razdrmam Sosu, razbudim je, pa dreknem - da me bolje čuje: - Babo čuj, napala nas armada virusa iz PANDEMIJE. Malo pre sam bio u njihovom okruženju. Čuješ li ti kakav je napolju kijamet, ambar zavija... štala je u raspadu... svinje su izišle iz obora, na rezevnim su položajima, sigurno... oko' nas su svi što nas mrze, zajedljivci, pohotljivci, ljudožderi... daj mi deder zaštitnu masku, onu iz vojske M1... odo' ja na položaj...
- Lalo, ta dal' je to baš tako... nešto si ružno sanjao, ispod perine je vručina, pa ti se pričinjava... to ti je sugurno od uroka... smiri se, lezi da odspavamo, još je rano a i košava se rapomamila... rasteraće tu armadu košava... kakvi te ajvani spopali... a i YU-Šarulje više nema da bismo je muzli, otišla je sa vihorom.
Šta ima veze što je taj Vođa bio slep pa ga je narod pratio, ovi danas nemaju IQ pa ih narod opet prati.
What does it matter if the Lider was blind so people followed him, and those liders today does not have IQ and people still follows them.
Pavle Popović
Vida Nenadić HRONOLOGIJA CREDIT CRUNCH-A
Englezi sad ne znaju ni kud će ni šta će jer, da su barem naslutili ovu recesiju i credit crunch, ne bi se ni kandidovali za zemlju domaćina sledećih olimpijskih igara. A ne bi ni gradili sve ove velike šoping centre koji, kao po nekoj kazni, uveliko zvrje prazni. U njima se može naći sve, od igle do lokomotive. Samo. nigde ne vidim kupce. A i parking prostori u njima su avetinjski mračni. I prazni. (S)mutna su ovo vremena.
U jeku credit crunch-a ovde nam se, kad kupimo jedna, daju druga kola za džaba. Zato sad mnogi uveliko "valjaju" ta kola u drugim zemljama. Što se restoranske ponude tiče, i ona se menja. Sad se u restoranima plaća jedan obrok, a serviraju dva za istu cenu. Već ima popusta i u cenama hotelskog smeštaja, jer su hotelijeri konačno shvatili da je najskuplji krevet, prazan krevet. Svi se, na sebi specifične načine, bore da pridobiju lojalne mušterije. To se posebno odnosi na supermarkete.
U isto vreme Nemci, oni isti ljudi koji obično pobeđuju u onoj igri sa loptom, i dalje piju ono isto pivo i za doručak, dok Englezi u pabovima, uz kriglu, naručuju onaj isti slani čips, sa onim istim ukusom sirćeta. I jedni i drugi i dalje sve plaćaju onim istim starim, a ponekad i novim kreditnim karticama. A credit crunch cveta li cveta.. I lokalno. A i globalno.
Biće sve još i dobro ako u ovoj vremenskoj tamnici, u kojoj sve puca pod pritiskom kredita, uspemo da sačuvamo i po koje zrno duha i ljubavi. Na tome nam valja raditi. I to ozbiljno, jer dok se mi nadamo da credit crunch prolazi, u vestima nas i dalje obaveštavaju i upozoravaju da najgore tek dolazi.
Iz neobjavljenog romana Credit Crunch
Što sam paseš travu po parkovima, kad se možeš pridružiti konjima ispred skupštine. U društvu je slađa.
Wha to graze through the parks, when you can join the horses in front of the Assembly. Doing that togather with others is sweet.
Mitar Mitrović
Dušan.M.Adski I… KAR
Ah, umela je da se svlači. Da to nije istina, sad ja ne bih bio sav u gipsu.
Svlačila se na poseban način, rekao bih, metnički: zabaci kosu, isprsi grudi, i hop... bljesnu malinaste bradavice. Još bolje: skida levu pa desnu nogavicu, farmerke joj padnu na pod, a ona ih desnom nogom džilitne na stolicu. U u tom trenutku, najuzbudljivijem za mene, bljesnu pred mojim očima njene snežno bele gaćice.
Uvek palcem, polako, kao da zna da je posmatram, skida gaćice. I, hop... pred mojim očima zaleprša njena čavka.
Eh, imala je dražesnu čavku, toliko dražesnu da sam poleteo ka njoj. Na jedno sam tada zaboravioč istina je, ona je imala divnu čavku, ali je takođe gola istina, ja nisam imao krila, još sam manje znao da letim.
Sav sam u gipsu.Ležim, pušim, i pošto nemam šta da radim, sećam se:
Prvo sam naleteo na FRIZERKU. Brzo me ošišala.
Potom sam se zaljubio u PROFESORICU. Baš mi je očitala lekciju.
Moja, treća nesreća, beše TRGOVAC. Opelješi me!
Četvrtu uzeh kao LEPOTICU. Od nje sam utekao kao od babaroge.
Peta beše PRAVNICA. Da mi je samo sve po zakonu, ali, ona mi je i sve po spisku.
Eh, da mi je tada bila ova pamet, tražio bih ž e n u.
Ležim,pušim, dosđ|ujem se, a onda se setim jedne lepe poučne priče. Kad sestra, zgodnija od one čavke zbog koje sam se onako glupo strmoglavio dođe, ja joj odmah počeh sa pripovedanjem:
Profesor Hari Mokins napravio je sledeći eksperiment: zatvorio je u jedan kavez šest pacova mužjaka i ukusno aranžiranim pločama, kroz koje je prolazila struja , odvojio ih i od hrane i od ženki. 72 sata se ni jedan nije odvažio da nešto učini. Onda je nakon 72 sata gladovanja i odricanja od ljubavi od tih šest mužjaka do ženke otišao samo jedan,petorica su otišla do hrane, izabrali su hr-
anu. Potom je profesor ponovio eksperiment uzevši {est ženki pacova da i sa njima postupi na isti način. Od njih šest posle 72 sata pet je odabralo put ljubavi, pravo do mužjaka, a samo jedna put hrane.
Ohrabren ovom kratkom pričom izvesnog Liona Fojhtvangera, predložio sam
nešto lepuškastoj sestri. Ona se kiselo nasmešila, a onda bi je šapnula nešto što ja nisam razumeo: Kod vas padobranaca sve pada, a za vašu informaciju, ja nisam u kavezu već ste vi u gipsu. Sve mi se čini, I kad niste u gipsu, ne radite ništa.
Ležim, dremuckam, i razmišljam:
Ima malo sreće u mojoj nesreći. Ne radim ništa, a imam sve kao da radim mnogo. Istina je, ne mogu da se setim kada sam poslednji put nešto radio? Biće to one večeri kada sam, ugledavši njenu čavku, poleteo. Tada sam rukama mahao, mahao, mahao... sve dok nisam tresnuo
na beton. Zlobnici kažu kako sam, odmah po poletanju, uzviknuo:
- Letim, dušo, prema tebi. Jas am I… I… Kar !!!
Političari su - talas u moru gluposti.
Politicians are the wave - in the sea of stupidity.
Siti smo obećanja, a kada je čovek sit - sve trpi!
We are stuffed with the promises, and when the man is stuffed-he bears everything!
Miodrag Tasić
Srbobran Matić ĐUBRE
(iz zbirke "VREME KUKOLJA")
Učim se da bazdim i da budem đubre
jer mislih da djubre moze biti svako,
pa tek sada svatih ja istinu gorku,
ni djubre da budeš nije tako lako.
Oko mene sve sami prostaci
lovatori, zverke i velike gazde,
Duše su im prazne, a puni stomaci
kako samo lepo polutrajno bazde.
Da postaneš đubre prosto ti milina,
jer ne osećaš ni malo taj smrad.
Za djubretom uvek diže se prašina,
moram biti đubre dok sam zdrav i mlad.
Kad ostarim biće i za djubre kasno
a i za većinu ideja zivota.
Što ne postah djubre neće biti jasno
od ostalog djubreta biće me sramota.
Zato ću svim srcem težiti ka tome
da od nekog tamo bude đubre veće.
Pradaću se vala i otrovu svome,
jer sve što miriše ima malo sreće.
Iako smo djubrad nek nas mine tuga,
znajući za ono što rekoše stari:
"I čovek je roba ko i svaka druga,
koja se od stajanja, normalno, pokvari".
***
Mitar Mitrović TURISTIČKI OGLAS
Eksluzivne
Nudim sobe,
Ekstra plaže,
I konobe,
Nudim vile,
Dvorce stare,
Ali samo za
Dolare.
Za domaćeg
Malog gosta,
Još štenara
Prazna
Osta.
P R E S T I Ž
Nekad su skupa
Čuvali koze,
Drugarski, prisno,
Bez nervoze.
Sad svako živi
U svojoj vili,
Čobanske dane
Zaboravili.
Čak im i prestiž
Drugarstvo muti,
Postali su
Rivali ljuti.
P O V O D A C
Lepo je imai baku i deku
Da vam čuva kuče,
Jer žiot nije ono
Što je bio juče.
Danas je kuče i maza i luče,
Šta na to kaže
Dedino unuče ?!
***
Slobodan Trikić Pjesma o opasnostima koje vrebaju od genetski manipulisanog kukuruza koja se u ovom slučaju završava hepiendom
Jedne noći komšinica Jela
nije mogla da sklopi okice.
“Šta da radim“, mislila je?
“Idem da kokam kokice.”
Zaviri u ostavu, frižider pa reče:
“Sto mu mamuza,nema kukuruza!
Ovaj s prvog sprata je ruralni tip.
Sigurno ima na zajam neki klip.”
I tako na moja vrata zakuca…
pa će glasom k`o iz porna :
“Komšija, jel imate kokavca?
Baš sam se zaželjela popkorna. “
“Ja nikad nisam bez kukuruza .
Evo vam kilo “Made in USA”.
Samo, radite to pažljivo, Jelo!
Jel imate neko zaštitno odijelo?”
Na to se ona nasmija, pa otperja
trpa u tavu zrna velika k`o jaja.
Raskoka se zrno, ču se eksplozija,
ja potrčah gore… na podu je Jela.
Od udarca se,srećom, brzo oporavi
i dok joj gladih čvorugu na glavi
pogleda me milo, pa prošapta medno:
“Komšija,odsad ćemo kokati zajedno.”
***
Sabahudin Hadžialić NISAM JE VIDEO NOĆAS
A voleo bih
da i ona
ijekavicom piše
kao ja ekavicom,
kada
je potrebno.
?
Jer
sam je čekao
na mestu
čekanja.
Našeg.
Dogovorenog.
Otišla je preko bare.
Anamo onima.
Ijekavicu
nije napisala kao oprost
meni.
A ja i dalje pokušavam
ekavicom
dozvati je.
Uzalud!
Slobodan Jovanović SVINJSKI TRIP
Svinjska gripa jako steže,
Ekonomski procvat diže.
- Diž’te graju, više frke!
Pelcovanju sve smo bliže.
Ekonomska, svetska kriza,
Hajde brže! Bre, ministre!
Budžetske se kese lati,
Narod ima sve da plati.
Ko će prvi, ko poslednji,
Svaki tren se obračuna.
Farmaciji kese puni,
Nek’ požive svi tajkuni,
Neznatni su to računi.
Ako nećeš da te bodu,
Da odbiješ imaš pravo.
Staviš potpis, kreneš kući
I lekaru kažeš zdravo.
Ali, šta će posle biti?
Da l’ će hteti da me leči,
Il’ još više da zapreti,
Čika „Miško“ je na šteti.
KUKU RODE
Pročitah i „Žalac“ pesme,
Političke igre, kolopletne.
Neizbežne to su scene.
Pa pomislih, da ne misle,
Da će nekog da promene
Jezikom su opičile,
Ministre i vlastodršce.
Bojim se! Te takve vrste,
Uz pečenje ližu prste.
Niko od njih stida nema,
Nit’ trunke ljudskog srama.
Narod trpi, vlast od blama,
Sustiže nas loša karma.
Demokratska - čudna java,
Šminkeraj za “ljudska„ prava.
Gej parade promovišu
Natalitet da urnišu.
Još bih više mogo’ reći,
Al’ mislim, svrhe nema.
Dosta više, narod drema,
Ogavna je ova tema.
***
Jasmina Šikić Jašiki PODGREJANA
Srce mnoge uspomene nosi,
sa svima sam na kraju pošteno,
al’ se pitim sada stvarno, ko si,
ti buduća moja uspomeno.
Od velike strasti sa početka,
ti me vučeš s malo tanke nade,
podgrevaš me, mada sam pečena,
a, volim te prevejani gade.
Budi junak, il’ frajer, što kažu,
nemoj da mi cinculiraš setno,
ne nudi mi nade jadnu lažu,
vidim da je sve s nama nesretno.
ZOVEM MIŠA DA TE POPIŠA
Neki poslić naziveš umećem,
pa se dižeš, tražiš aplauze,
srce svoje i ne pitaš gde će,
rekli su ti dobro je dok guze.
Praviš farsu od svog radnog dana,
da si bitna karika u lancu,
kod tebe je frka neprestana,
s miševima držiš ti distancu.
A, miševi grickaju lagano,
svoju koru, bezbrižni i siti,
dok ti dupe trćiš neprestano,
i nadaš se velikoj dobiti.
Onda moment, traži ti se zbilja,
pa bi rado da zgrliš miša,
da iskrenu čuješ ti od milja,
priđeš mišu, a on te popiša.
***
Miladin Berić PRIČA
U Dejtonu oteli se tele
s dvije glave s tendencijom treće
vidjevši ga mudre glave vele
akrap starost doživjeti neće.
Svaka glava svoju pase travu
jedna drugoj muti bistru vodu
đorav vidi noću treću glavu
važnu grešku u genetskom kodu.
Sad nad djelom svojih moćnih ruku
inžinjering čini čuda razna
s novom brukom krije staru bruku
staru kaznu stiže nova kazna.
Tek ponekad kad ga mine želja
razmaše se sa čarobnim štapom
pa u žalost kapne kap veselja
nije tatku lako sa akrapom.
Uzalud ga svježom krvlju poji
i zalud mu sad salijeva stravu
jer kad krene rana da se gnoji
pokazuje svu noć treću glavu.
Akrap sapet u vražjem sepetu
stenje, rže, baulja i riče
svi mu znaju Ahilovu petu
a ona je svako slovo priče.
***
Mitar Mitrović DVOSTRUKI MORAL
Nekima je moral
Rafiniran blef,
Pa ga često menjaju-
Kada im je ćef.
Dok smo mi ispravljali krivu Drinu, drugi narodi su hvatali pravac.
While we were rectifying curve Drina (river), other people were catching direction.
Nedeljko Blažić
Poštovani,
Obaveštavamo vas da se najstariji humorističko-satirični list "JEŽ"
ponovo može naći na kioscima, a pokrenuto je i elektronsko izdanje
"Ježa" na adresi: www.ejez.co.cc . Na ovoj adresi su postavljeni i
prethodni brojevi.
Srdačni pozdrav, redakcija JEŽ-a.
Dolaskom demokratije rehabilitovane su koze.
Zato su krave poludele.
Arriving of democraty goats has been rehabiltated. That is why cows went crazy.
Branislav Ribar
Jasmina Šikić Jašiki STRAVA CENTAR
Eskurzija
Deca sa juga naše voljene zemlje, stigla u glavni grad.
Radost na licima srednješkolaca, beskrajna.
Tu su na velikom parkingu ispred nahvaljene staklene građevine.
Stara je ta zgrada koliko i njihovi roditelji možda, ali svetli i cakli se (izdaleka), na blistavom majskom suncu.
-Deco, pogledajte ovo naše zdanje, s ponosom priča vodič, toliko ubedljivo da i sam veruje u svoje (iz)laganje, ovaj velelepni prostor, sa najvećom kongresnom salom u našoj divnoj zemlji, i sa još tri manje sale za druge skupove, barovima, restoranom, buticima, bezbrojnim kancelarijima za ne zna se koliko firmi, poštom, bankom, izložbenim holom, pres centrom, šminkernicama za izvođače koji nastupaju na najposećenijim koncertima, predstavama, opremnjen je centralnim klima sistemom, koji na svakom od tih par desetina hiljada kvadrta, pravi jedan savršeni ugođaj....bla, bla....
Kancelarija
Kroz musavo staklo, prekriveno s deset cementiranih slojeva kišnog kamenca, vlažnom maramicom otirem znoj sa čela, pa sa ruku, i prevlačim je još ispod majice, da koliko-toliko obrišem triput od jutros preznojeni stomak.
-Jooj, nema vazduha, vrućina je ko u sred jula na autobuskoj stanici bez nadstrešnice!
-Zovi ove iz Strava Centra, pitaj hoće li nam danas pustiti malo vazduha, ili da odem po bocu s kiseonikom!
-Zvala sam ih već dvaput. Kažu, šta se stalno bunite i da je temperatura normalna, merili su.
-Pa gde su je merili, u ledomatu?
Vidim neku gužvu, dole ispod pasarele u kojoj su smeštene kancelarije firme u kojoj radim. Zakoračim levo da se primaknem uglu iz kog ću imati bolji pregled.
Duuf! Tras! Bum!!! Pljus!
Proklete kante, prokislo je u ponedeljak, evakuisali smo koleginicin sto u suv ćošak, i sad tu gde kaplje, stoje tri plastične kante, živahnih boja, da skupljaju kišnicu.
Moja baba Vukasava bi im se obradovala:
-Valja vode imati, nikad ne znaš ‘oće li suša udariti...
Ali, moja baba ima devedeset i četiri i živi u krševitoj planinskoj zabiti i čuvala je ovce na planinskom vazduhu dok je mogla, a nije radila u velelepnom zdanju Centra Strava.
-Izvin'te zbog buke.
-A, šta ima dole, koleginice?
-Neka deca, gledaju razjepljenih očiju u naš prostor.
-E, dobro je, samo da ih ne puste unutra. Da ne navuku neku bedu na oči, od ovog suvog vazduha, ili da se odavde znojavi ne preseku kad izađu.
Eskurzija
-Draga deco, ovde se održavaju skupovi od najvećeg dravnog značaja i mnogi su veliki državnici ovaj divni objekat posetili, uživajući u konforu koji Strava Centar pruža....
Kancelarija
-Da idem po ladnu vodu, ili ćemo kišnicu?
Beee, beeeee, beeee! Ding, ding, beee!
U mislima na čas odlutam na jedno prozračeno mesto, na babinu livadu, u tu humanu zabit, prepunu kiseonika, retko hvaljenu i pominjanu, koju verovatno nikad nije obišao nijedan državnik, ni kongresmen, niti će.
I mislim se, dobro je što je tako, inače bi na sred pašnjaka iznikao ogromni staklenac, sa sopstvenom guši-davi klimom, kao spomenik ljudskom umeću da stvori, unovči, pa zapusti sve što je valjano napravio.
Strava!
Istina je ključni svjedok.Ostali su izmišljeni!
The truth is the key witness. Others are fictional!
Vladislav Pavićević
Borislav Mitrović
O PSIMA I LJUDIMA
U našem gradu bilo je puno pasa lutalica.Šetali su ulicama, zajedno sa građanima.Ljudi su,naravno, tražili da se psi uklone sa gradskih ulica.Tada se javilo Društvo za zaštitu životinja sa zahtjevom, za udomljavanju pasa u sigurnoj "Psećoj kući".Sve je to lijepo i humano,ali naša opština nije imala sredstava ni za zbrinjavanje ugroženih ljudi.Zlobnici predložiše da se sa ulica uklone građani.To nije dolazilo u obzir,jer ljudi nisu ujedali pse.Samo su ružno psovali i pse i gradsku vlast,ali može im se,ovo je demokratsko društvo.Psi su mahali repom, ne pokušavajući da nekoga ugrizu.Presjednik opštine je odlučio je da ne dira ni građane,ni pse.Neka kao i do sada slobodno šetaju ulicama,i uživaju u demokratiji.
A da umiri najveće bundžije, opština je donijela odluku da svakom građaninu koga ujede pas,bude isplaćeno 5OO evra.I duhovi su se odjednom smirili,
niko se nije bunio.Jedino su ljudi provocirali pse
da ih ugrizu,ali uzalud.Psi građane nisu imali za šta da ujedu,pa niko nije dobio onih 5OO evra...odštete!
Mi smo veliko pozorište. Evropa nam piše tragikomedije, a
mi ih izvodimo.
We are a great theater. Europe writes us tragicomedies andwe play.
Zoran Matić Mazos
Sabahudin Hadžialić RAT B(R)ENDOVA
On bješe iz Trbije. I danas zivi u Trvackoj. Dio porodice mu je u Tosni. A dio u Takedoniji. Dok Tloveniju mrsko gleda. A Trnu Goru zaobilazi. Problem je što mu spelovanje nije dobra strana a marketinška agencija za koju radi je samo paravan za pranje novca lokalnih švercera drogom. Godina je 2030. Ljeto je...u sumraku razuma. Na pepelu bivše Evrope rađaju se nove Trancuske, Tusije i Temačke. „Pobijedili smo“, povikao je dok je na konju ulazio u glavni grad Tunguzije, zemlje koja je, konačno, postala središtem i stjecištem intelektualne kreme novih nadanja. Kojoj je i on pripadao.
KAKO JE NA VRBI RODILO GROŽĐE?!
Postoje u Bosni (i Hercegovini) intelektualci u službi! Jedan dio njih je u službi schovinizma: Bespogovorno bleje po uzoru na svoje prethodnike iz komunističkih redova. A i nerijetko i jesu to...bivši komunisti. Drugi dio njih je u službi alternative komunizmu-socijaldemokratije: Razvaljuju po schovinistima i ne vide šumu od drveta dok njihove vođe vlastite „kuće“ imaju baš pored istih tih schovinista koje....gle...napadaju intelektualci u službi. Njihovoj. Treći dio je takozvanih intelektualaca koji su „na čekanju“. Oni uvijek čekaju ko će pobijediti: revolucija ili kontrarevolucija, pa da popune redove nadolazećih nadanja. I ti se odmah pitaš, čitaoče dragi, u koju grupu spada potpisnik ovih redova? Ni u jednu, jer živim u zemlji gdje je glavna maksima „gdje svi kradu, nitko ne krade!“. A najviše...intelektualci u službi. Zbog toga se javno odričem službe...među intelektualcima! Organi(zirana)zovana anarhijo...Ime ti je Bosna i Hercegovina.
IDIOTI UBER ULLES
„Slušaj, uskoro će izbori!“. „Dobro, i..!“..“Šta i...Ovako ćemo...ja ću u tvom kraju da zagužvam malo na gostovanju moje ekipe a ti zakamenjaj po njegovim autobusima dok će on vratiti po mojim. Iza toga ću ja tvoju firmu minirati sa C4 a ti uzvrati sa TNT-om po mojoj, dok ćemo obojica zajedno njegovu sa mixom dva navedena“...“Ok, dobro...ja mislio da hoćeš da izađemo na izbore. Nikad nisam...“...“Budalo jedna, nikad ni nećeš..ovo su posljednji za današnju generaciju. Poslije ovoga sudnji/kijametski dan nastupa. .2012 je blizu, kaže Nostradamus..“...“Moramo li i njega u zrak?“...“Koji si ti idiot!“....
KLOAKA NUTRITIVNIH SRANJA
Nađeš Načelnika općine/opštine koji nema pojma o kulturi. A i pomoćnik njegov. Za kulturu. Pardon, društvene djelatnosti. Kažeš im da ćeš za njih mladost okupiti. Starost zavarati. Sebe na pijadestal staviti. Kulture Nove Stvarnosti u gradu glavnome. I ti si sve. I recenzent i voditelj i urednik i vratar i ključar i novinar i izbacivač i kuhar i smetljar. I načelnik će se složiti. Jer valja rupu popuniti. Kulturnu. Kvazikomične Novovjekovne Satire. Glavnoga grada. Mrvice ćeš poslušnim pjesnicima baciti. U knjizi ih objaviti. Oni će se zadovoljiti. A ti obogatiti. Na stratištu njihovih namjera. Među njima naivnih će biti. Istinskih poslanika pisane riječi koji predadoše dušu svoju muzi poetica. I ti, zatim, pozoveš književnike da daju pravovjerni literarni obol tvojoj namjeri. A i njima baciš koju mrvicu. Gladni jesu. Mrvica. Sve dok se ne pojavi neko who sees through you...I ti nasjedneš. Pozoveš ga da bude dio snova. Tvojih. On ti dopusti. Smješkom. Podrškom. I zatim, u trenutku finalne kreacije okrene ti leđa. Šta ti tada uradiš? Ništa. Nastaviš dalje. Jer još uvijek je na vlasti isti onaj Načelnik. A i pomoćnik njegov. Koji pojma nemaju. O kulturi. Ti si sa njima. A ostali? Samo su robovi tvojih nakana....Onaj što je vidio kroz tebe je otišao dalje. To mu niko ne može uzeti. Viziju. Boljeg društva. Bez tebe. Sa mrvicama ili bez.
Umjesto da nam se sklone s putaoni nam skloniše put.
Instead to take out of our road, they took the road away.
Nikola Šaranović
Slobodan Maksimović Iz ''Karavanovih pitalica'':
Tema 1: Šta znači kad nekom padne mrak na oči?
1) Meni pada mrak na oči:
- kad primam platu,
- kad čitam nove cene i
- kad viđam atraktivne žene.
Svaki put kad mi se to desi:
- ja se svoje žene setim,
- dođem kući pa joj se osvetim...
2) Kad muškarcu padne mrak na oči,
to je siguran znak da treba pomilovati ženu,
ako ne može tuđu, a ono bar rođenu...
3) Kad ženi pada mrak na oči,
istina je živa,
od milovanja ništa ne biva...
Njoj tad kupovina neka treba,
više nego hleba...
6) Seljaku pada mrak na oči, zna se,
kad mu crkava prase,
ali mu odmah svanjava,
ako komšiji crkava krava.
Tema 4: Šta je lako, a teško?
1) Lako je nesložnu braću zavaditi,
a teško zavađenu braću pomiriti.
2) Najlakše je svekrva i snaja da se zamrze,
a najteže svekrva i snaja da se zavole.
3) Lako je tuđim rukama zarađivati,
a teško svojim rukama za drugoga raditi.
4) Lako je drugome savet davati,
a teško od drugoga savet primati.
5) Lako je među glupima pametan biti,
a teško među mudrima glupost skriti.
8) Lako je novac u džep stavljati,
ali ga je teško iz džepa vaditi.
9) Lako je biraču da izrazi svoju volju,
kad od dve do tri partije bira najbolju,
ali od stotinu partija, kakvo je kod nas stanje,
teško je izabrati onu od koje su štete najmanje.
Tema 5: Kakva je razlika između tišine i galame?
1) U skupštini džabe galame oni koji su u manjini,
kad odlučuju u tišini oni koji su u većini.
5) Nema razlike:
moj šef na mene galami glasno besneći, a ja na njega uvek galamim mnogo, mnogo više, glasno ćuteći.
6) U mojoj kući su četiri ženske u većini,
a ja jedino muško u manjini,
galame one, i uvek su u pravu,
a ja uvek kriv i kad živim u tišini.
Tema 6: Zašto čovek ima dva uva i jedan jezik?
1) Čovek ima dva uva da čuje političare
levo i desno
i jedan jezik da može da ga drži za zubima
kad oseti da je između levice i desnice tesno.
2) Čovek ima dva uva zato što sa jednim uvom
ne može da čuje šta se sve, a naročito o njemu, priča,
a samoj jedan jezik, jer je jedan jezik dovoljan da kaže
ono što ni stotinu uva ne bi mogla odjednom da čuju.
5) Ne vredi čoveku što ima dva uva ako nema ništa dobro da čuje,
niti jedan jezik, ako ne ume ništa dobro da kaže.
Tema 9: O Titu
1) "Bravar je bio bolji".
Ovaj grafit je napisan na ogradi oko sportske hale u izgradnju u Novom Beogradu, verovatno 1991, i stojao je tamo do kraja 1995. godine.
2) Josip Brroz pogrešio je skroz
što nas nije naučio
da živimo dugo i lepo
kao što je živeo i sam Broz.
3) Posle smrti postao je kriv,
zato što je vladao dok je bio živ.
4) I posle Tita Tito,
rekoše naslednici primajući mito.
8) Umesto bratstva brat je izabrao rat
i za sve optužio pokojnog oca.
Tema 10: Šta je veće, jedna polovina ili dve četvrtine?
1) Mnogima je to isto,
ali su za mene dve četvrtine kredita na rate
uvek veće od polovine plate.
KoSka je bačena. Navali, narode!
Bone (thinking re dice) has been thrown. Come on people!
Ma nije on tako prošao zato što je pokazao svoje mišljenje, nego što je pokazao da misli.
He did not go like that because he had shown his opinion, but because he had shown that he thinks.
Darko Mihajlović
„Vreme kukolja“
pesme
Srbobran Matić
Izdavač:
Centar za kulturu i umetnost, Aleksinac, 2009 ; Recenzenti: Radivoje
Packo Miladinović, Prof. Slobodan Ganić; Lektor - Prof. Tanja
Milenković; Kompjuterska priprema i grafički dizajn
Miloš Matić i Svetlana Matić.
Dizjan i grafička obrada teksta: Alen Voloder.
„Tri puta trideset i tri jednako“ pjesme Mehmed Begić, Marko Tomaš, Nedim Čišić
Izdavač:
U.G.“Alternativni institut“ 2000.g., Mostar; Biblioteka PRAZNI DIO
NISKOG ZIDA; Za izdavača Nedim Čišić; Urednik Marko Tomaš;
Antirecenzent Dinko Delić; Dizjan i grafička obrada teksta: Alen
Voloder.
IzRecenzija Radivoja Packa Miladinovića:
....Zato
su ljudi, kao što je Srbobran Matić, koji sve pojave uočavaju i žigošu
na jedan duhovito – satiričan način, dragoceni ne samo zbog njihove
poetske darovitosti (darovitost, dar od Boga), već zbog njihove
hrabrosti da na svoj duhovit način iskažu svoje neslaganje, ogorčenje i
gnev. Zato i nije čudo što su meta njihovih žaoki najčešće
novokomponovani bogataši, politika i političari i podzemlje, mafija ili
kriminal, koje oličavaju ljudi, koji su do kraja iskvarili moral i sve
druge vrednosti koje je imala srpska kulturna baština i doneli neke
nove vrednosti koje se lako „kaleme“ na bolesno tkivo ranjenog društva.
Srbobran koristi reč kao sredstvo da se obračuna sa pojedincima,
pojavama i stanjima koje izdvaja i žigoše.
Za to mu služi humor, a satira je žaoka, kojom, kao mačem probada
obolelo mesto, šaljući određenu poruku ili pouku. Sa posebnim pijetetom
ističem pesmu ĐUBRE, koja ima sve atribute dobre, rekao bih
anotologijske satirične pesme: ideju, temu i realizaciju.
„Iako smo đubrad minuće nas tuga,
znajući za ono što rekoše stari:
i čovek je roba ko i svaka druga,
koja se od stajanja, normalno pokvari.“
U inspirativnim i vrlo efikasnim stihovima, otvaraju nam se dveri
ogoljenog sveta u kome ima mnogo foliranata, sukoba dobra i zla, u kome
se vrlo jasno odslikava naša stvarnost. Pesnik prepoznaje istinu i tamo
gde je drugi ne vide. Čovek čitajući ovu poeziju, brzo shvata da se iza
ovakvog satiričnog pristupa, krije ono što nam zagorčava život. U svom
delu, pesnik se potvrđuje iz pesme u pesmu, kao majstor
vratolomije uvodeći nas u svet apsurda i ne skrivajući želju da čitaoca
zbuni ili povede stazama čudnih mozgalica....“
Iz RecenzijaSlobodana Ganića: …Sve
ono što karakteriše satiru kao pesničku vrstu nalazim u rukopisu
Srbobrana Matića. On vrlo odmereno govori o problemima koji nas žuljaju
kako tesna cipela. Problem o kome piše zagleda sa više strana kako bi
nepogrešivo izveo zaključak. A problema ima na pretek. Da bi ostvario
svoj cilj pesnik koristi sredstva kao što su. hiperbola, alegorija,
ironija...
PESME Sposobni
Novo vreme i nove prilike,
moćni ljudi zatrešoše lađu.
Njima mnogi pletu lovorike,
svaka čast im, znaju da se snađu.
Zlo nam' vreme zakuca na vrata,
mnogo ima taj ko malo radi.
Najbolje se živi od zanata:
kad god možeš, drugoga pokradi.
Uvek biće viđeni na plaži,
na zabavi glavne kolovođe.
Stvoreni za prevare i laži,
retko ko će kući da im dođe.
Oni žive u drugom vremenu,
oni brinu samo brigu svoju,
kupaju se u svome bazenu,
a radnici njihovi u znoju.
Šta će njima komšije i znanci,
da im mermer oko vile gaze?
Sve su za njih to obični stranci
što prljaju tepihe i staze.
Šta će njima pravednici strogi,
kad' priznaju samo Božju ruku?
Šta će njima tu blatnjavci mnogi,
što mirišu na znoj i na muku?
Ima Boga, stići će ih kazna,
džaba mole, džaba slavu slave,
sve je džaba, kad' im kuća prazna,
kao kuća užasa i strave.
Stvoreni su da nepravdu dele,
a da zato srce im ne zebe.
Džaba voze „mečke“ i opele
kada uvek voze samo sebe.
Sat
Da smo tada budno gledali u sat,
jug bi sada nama bio mnogo bliže.
Možda nam se ne bi dogodio rat,
u kom' kasno Marko na bojište stiže.
Nije to samo slučaj sa jugom,
svuda su nam' kasnili satovi.
Mesto dobrim, borimo se s' zlom
i prate nas beda i ratovi.
Dokle će decu istorija mučiti,
nikada mi neće biti jasno.
Istorijske junake moraju učiti,
došli na vreme, ili došli kasno.
Ostasmo kratki, al' ja svoje volim.
Na satu se čuju otkucaji glasni.
Ja se krstim, dragog' Boga molim,
da nam Marko više nikad' ne zakasni.
Hvala Bogu
Hvala Bogu, što ja nisam slavan,
pa da slava po glavi me lupi.
Ko bi meni bio tada ravan,
a ko bi tek mogo da me kupi.
Hvala Bogu, što sam anonimus,
vratio bih to i da mi daju,
hvala Bogu, što ja nisam primus,
već sam tamo negde baš pri kraju.
Puna glava, ili možda pun džep,
isključuje jedno drugo, a ne veže,
a ja imam od oba po malo,
zbog spavanja, radi ravnoteže.
Dalje od me tepanja do neba,
prve strane, posteri ko vrata,
želim biti slavan kako beba
za koju zna i mama i tata.
Dalje od me rubini i zlato,
skinite mi oreol sa glave,
imam samo što mi Bogom dato,
ja ne umem da živim od slave.
Čudo
Mi smo zemlja svetskih čuda,
svako od nas pare broji,
ne vidi se svetlo niotkuda
i sve kod nas naglavačke stoji.
Doktor gleda šta u kesi nosiš,
profa pita gde ti radi tata,
moraš dati i to što isprosiš,
da bi ušo na velika vrata.
Lopovi se više i ne kriju,
zapad ušo već na mala vrata.
Svaki pravnik ima svog' sudiju,
svaki lopov svoga advokata.
Džaba pravda, istina i znanje
i sedenja u toj đačkoj klupi,
džabe škole i obrazovanje.
kad sve kod nas može da se kupi.
BELEŠKA O PISCU
Srbobran Matić rođen je 01.01.1962. godine u selu Prekonozi, kod
Aleksinca. Diplomirani je ekonomista, pesnik i satiričar. Dosad je
objavio knjigu satirične proze „Gorka sreća“ u izdanju Narodne knjige-
Beograd 2000. god.
Prvi put se predstavlja čitalačkoj publici sa satiričnom zbirkom poezije.
Živi i stvara u Aleksincu.
Iz Antirecenzije Dinka Delića:....
Uz
Veselina Gatala i Vladana Milenka ova tri mousquetaria bila su jezgro
drugačijeg senzibiliteta u BH književnom prostoru. Bili su nesposobni
da imitiraju lokalne književne veličine i dominantni estetski procede.
..Oni su kao pisci dovoljno posebni da ih razlikujemo, a dovoljno
bliski da bi skupa objavili knjigu. Meša je lirik, prema strastvenom
Marku, a Nedim je cinik. Njihove pjesme du nedorečene (i gorke) kao što
i njihova generacija jeste nedorečena, hvala bogu. Samo mrtvi &
nekreativni ističu nedorečenost kao vrhunski kvalitet. Tražiti mane i
kritizirati poetske manire samoraslih pisaca ispod Veleža i Huma jalov
je posao. Njihe treba pustiti da rastu i zalijevati blagotvorno tu
„žilavku“ koju ni „šetnja po oblacima“ ni požar rata iskorijeniti
neće...Dominantno osjećanje u stihovima između ovih korica jeste
rezignacija sadržana i u značenju naslova matičnog časopisa. Zaista,
KOLAPS kao riječ (ako se odnosi na budućnost) ne nudi previše
optimizma, a kao realno stanje duha još manje. Ali „kolaps“ za naše
pisce jeste skladište ideja i stvarnost koju treba napustiti.
Definitivno. Oni su suviše mladi i jaki, suviše gladni života da bi
kolabirali prje nego odrastu kao ljudi i pisci. Oni su miljenici
muza...Dakle, smrt i život su za ove spavače prolazna komunikativna
stanja, samo je sloboda vječna. I ljubavk kao san o njoj.“
PJESME
MEHMED BEGIĆ
UVIJEK
Najveća šansa je ona propuštena
ODLUKA
dan poslije dva
vraća mi se
lice
koje sam već nekoliko
puta
zaboravljao
z a b o r a v l j a o
dva dana
poslije ona ista
dva
pokušavam se sjetiti
koje sam lice pokušavao
zaboraviti
da bih napokon odlučio
da ga se više nikad
ne sjetim
JEDNO PITANJE
Kako da dodirnem sjenu
a da ne povrijedim
njen ponos nedodirljive?
KAD ODIJELO ČINI ČOVJEKA
To što više ne pišem pisma
obavezuje da zabilježim
kakvu dim ima sjenu
Tama je prazna
i papir da čeka
Napisaću da ćeš ti biti ja
tek kad prestanemo tragati
Neki stihovi zahtijevaju određenu garderobu
ako ih čitaš kada
više nema publike
Kao ni prekjuče
nisam vlasnik svojih nevolja
Moram izgubiti tragača
i ubiti nepozvane rime
Bez tuge
se okreni prema prozoru
i poljubi daljinu
Za tebe ću noćas saznati
koliko koraka ima do Njujorka
***
MARKO TOMAŠ
ZA NOĆAS
oprosti nudim samo pohabanu ćebad i pola madraca ako ćeš spavati na boku
MAZLUM
kad si sam i ne znaš šta da radiš ti otvaraš otvaraš frižider
ni sam ne znaš zašto gledaš hranu
BUSBUSKALAI pokisnuo sam noseći knjigu tvojih priča u džepu jednako sam osjećao kad sam ih pročitao nekako tužno dok sam se sušio
SVE JE U REDU
ne želim da iko zna
šta su sačuvale
fotografije sa tobom
i kratka pisma
sve je u redu-
nikada nisi ni govorila više
***
NEDIM ČIŠIĆ
VEČERAS
večeras sam vidio glavu
na cesti
ležala je
nije gledala mene
nije gledala nikog
samo je ležala
NA KONCERTU NJENOG LJUBAVNIKA
obučen si kao njemački komunista
pričaš kao balkanski intelektualac
sa držanjem engleskog lorda
rekla je.
Imala je 40 godina i tvrde sise.
DEKONTAMINACIJA
Ovog jutra
probudio sam se
pun života.
Onda sam ga
povratio.
PJESMA O NAMA
Već dugo vremena
nisam
napisao pjesmu
koja
govori o nama.
Pa evo.
***
VESTI/VIJESTI
Uručene nagrade na konkursu "Aleksandar Klas"
Ambasador Ukrajine u Srbiji Viktor Nedopas primio je 12. novembra, u ime ukrajinskog karikaturiste Jurija Kosobukina "Gran pri" Prvog međunarodnog konkursa karikature "Aleksandar Klas" koji je organizovala "Ilustrovana Politika".
Na svečanosti u holu kuće "Politika" uručno je i pet diploma, a specijalna pohvala žirija dodeljena je mladom Jakši Vlahoviću.
Diplome su u ime nagrađenih stranih karikaturista primili predstavnici njihovih zemalja, ambasador Argentine u Srbiji Mario Bosi de Eskura, u ime Santjaga Korneha; sekretar ambasade Turske u Srbiji Mustafa Uludag, umesto Muse Gimisa i otpravnik poslova ambasade Irana u Srbiji N. Malekša, umesto karikaturiste Masuda Zardhašeja.
Karikaturisti iz Srbije Tošo Borković i Goran Milenković lično su primili ova priznanja.
Glavni urednik "Ilustrovane Politike" Srđan Jokanović je podsetio da je prošle godine na proslavi 50 godina od pokretanja ovog ilustrovanog nedeljnika predloženo da se raspiše međunarodni konkurs za karikaturu koji bi nosio ime Klasa (1928-2002), svetski poznatog i priznatog karikaturiste koji je ceo radni vek proveo u ovom listu.
Jokanović je kazao da je žiri bio iznenađen odzivom jer je na konkurs stiglo 500 radova, 160 umetnika iz 35 zemalja.
Odluke o nagradama doneo je žiri u kome su bili dr Špiro Radulović (predsednik), Dragutin Minić Karlo, Desimir Đorđević i Srđan Jokanović.
Pored izložbe odabranih radova, Prvi međunarodni konkurs karikature je dobio i luksuzni dvojezični katalog kao trajno svedočanstvo o ovoj novoustanovljenoj smotri svetskog duha.
Uručenju nagrada, pored ostalih, prisustvovali su karikaturisti - Jugoslav Vlahović, Slobodan Srdić, Nikola Otaš, Goran Ćeličanin i Svetlana Krstić i satiričari - Ranko Guzina, Petar Lazić, Milovan Vitezović, Vladimir Jovićević Jov, Radoslav Tilger i Aleksandar Čotrić.
***
Dobitnici nagrade "Radoje Domanović"
Književnik Momo Kapor ovogodišnji je dobitnik nagrade „Radoje Domanović” za doprinos književnoj satiri, saopštio je žiri.
Predsednik Fonda „Radoje Domanović” Radoslav Tilger rekao je na konferenciji za novinare da je nagrada Kaporu dodeljena jednoglasnom odlukom žirija i našalio se da je prvobitna namera ocenjivačkog tima bila da to priznanje dodeli Vladi i Ministarstvu kulture Srbije.
Prema njegovim rečima, Vlada i Ministarstvo priznanje su zaslužili time što su doneli Zakon o informisanju kojim se ograničava pravo novinara da kritikuju i pruža prilika piscima satiričarima da konačno dođu do izražaja.
Nagradu za najbolju knjigu satire u 2008. godini dobili su Rade Jovanović za knjigu aforizama „Kratko i kasno” i Savo Martinović za knjigu aforizama „Pitamteja”, dok je nagrada za medijski doprinos satiri dodeljena dramskom piscu Siniši Paviću.
Svečana dodela nagrada biće upriličena 26. novembra u podne u prostorijama Ministarstva za dijasporu Srbije.
Nagrade se sastoje od po 50.000 dinara i svečanih povelja.
Žiri za dodelu priznanja radio je u sastavu: Srba Ignjatović (predsednik), Aleksandar Čotrić, Radoslav Tilger, Dragutin Minić Karlo i Miljurko Vukadinović.
***
POLEMIKA
„Politika“, rubrika „Među nama“, 10. novembar 2009.
Još su stari Grci govorili da nikada nije ništa toliko dobro da ne bi moglo da bude bolje.
Izgleda da o tome ne vredi govoriti nekim članovima Uprave Beogradskog aforističkog kruga zbog umišljenosti da su nepogrešivi u svom radu.
Potajno mišljenje o svojoj nepogrešivosti obelodanili su u svom tekstu „Ovogodišnji Satira fest najbolji do sada“, objavljenom u ovoj cenjenoj rubrici 30. 10. ove godine, zbog jedine primedbe u njemu što na festivalima satire koje oni organizuju uvek učestvuju isti aforističari.
U nedostatku validnog odgovora na pomenutu moju primedbu, sekretar Beogradskog aforističkog kruga gospodin Dušan Puača, aforističar par excellence, na maliciozan način obaveštava svekoliku javnost „da ni ove godine nisam uspeo da uđem u završno veče festivala“, što će reći da su mi aforizmi bili loši. Ja, gospodin Puača i njegov nalogodavac da tako piše znamo da moji aforizmi, satirične priče i humoreske ništa ne vrede, ali ne vredi o tome pričati onima koji imaju suprotno mišljenje o vrednosti mojih aforizama, satiričnih priča, humoreski i epigrama, naročito mnogima koji su ih nagrađivali („Zlatna kaciga“ iz Kruševca, „Čivijada“ iz Šapca, „Sokolovo pero“ iz Sokobanje i mnogi drugi). Hvala im.
Tačno je da ni prošle godine nisam prošao na njihovom festivalu jer nisam ni konkurisao zbog neobaveštenosti o njegovoom održavanju, kao što neću više ni konkurisati dok je na čelu srpske satire polusatiričar, koji ne piše satire, humoreske, epigrame, već samo aforizme, i to ne dobre, nego odlične. Ni najveći srpski satiričar Radoje Domanović nije pisao aforizme.
Svojim neutemeljenim komentarom mog teksta dali su mi povod da sada iznesem možda još veći propust festivala od učinjenog.
Na ovogodišnjem festivalu satire nije pročitana nijedna satirična priča ili neki drugi deo njene celovitosti, pa ispada je satira deo aforizma, a ne obrnuto. Takođe nije pročitan nijedan aforizam o tekućoj svetskoj ekonomskoj krizi, a sigurno ih je bilo. Među njima je bilo i desetak mojih, od koji navodim samo jedan: Svetska ekonomska kriza obići će Srbiju. Od kuće do kuće. Ovime se anulira njihova tvrdnja da su birani samo najnoviji aforizmi, kojima „ne pomaže minuli rad“.
Ako bude reagovanja sa njihove strane i na ovaj moj tekst, molim tekstopisce da kažu da li su neki članovi Uprave Beogradskog aforističkog kruga prekršili zakon o sukobu interesa primanjem honorara za svoje nastupe na svom festivalu i zašto nisu odredili u propozicijama konkursa slanje priloga pod šifrom.
Milivoje Jozić, Novi Beograd
VESTI/VIJESTI
POZIV KNJIŽEVNICIMA ZA ONE KOJI PIŠU
Ako
želite postati dio historije/istorije/povijes ti književnih snoviđenja
na prostoru ex-Yugoslavije unutar DIOGENES-a, dostavite na naše adrese:
Urednik sajta-Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina
i/ili
Direktor- Zoran Matić Mazos, Kneza Ive od Semberije 20, 35250 Paracin, Srbija
..vaše objavljene knjige poezije, proze, eseja, romane, crtice...koje
ce dobiti promociju kakvu zaslužuju kroz:
1. Predstavljanje na posebnom linku uz informacije o autoru
2. Književno-kritičku analizu djela
3. Mogućnost da neki novi izdavači dođu u dodir sa vašim snovidjenjima
i na taj način nastavite svoje književne reminiscencije
4. Uz knjigu je potrebno da dostavite u posebnoj koverti zaista
zanemarljiv iznos o kojem cemo vas obavjestiti ako nas kontaktirate
E-mailom na sabihadzi@gmail.com i/ili mazospn@gmail.com . To je
sveobuhvatan oblik književno/advertising/PR/i nternet prezentacije
vašega djela.
Dear colleagues and friends,
If you want to become part of history of literary dreams in the area of
ex-Yugoslavia within the DIOGENES, a delivery to our address:
Editor site-Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
and / or
Director-Mazos Zoran Matic, Kneza Ive od Semberije 20, 35250 Paracin, Serbia
your published books of poetry, prose, essays, novels, hyphens ... and
it will get what deserve as the promotion through:
1. Presentation on a special link to information about the author
2. Literary-critical analysis of works
3. The possibility that some new publishers come in touch with your
dreams and thus continue his literary reminiscences
4. With the book is required to submit in a separate envelope truly
negligible amount of money about which we will inform you if you
contact us by E-mail sabihadzi@gmail.com and / or mazospn@gmail.com.
This is a comprehensive form of literary / advertising / PR / Internet presentation of your work.
Odgovor Milivoju Joziću: Najezda skakavca "Pucanj u prazno", 10. 11. 09.
Larošfuko je još u 17. veku napisao: "Ne znam da li ste opazili da se želja za pisanjem sentencija dobija kao kijavica."
A naš čuveni književni kritičar Bogdan Popović, u Letopisu Matice srpske 1933. godine, govori o tome kako među aforističarima ima mnogo "humorista nižeg reda" koji su se latili posla kome nisu dorasli. Popović u odličnom eseju "Zloupotrebljeni aforizam", konstatuje da su "proizvodi brbljivih usta i praznih glava" preplavili brojne rđavo uređene listove i časopise. A da stvar bude gora, vajni pisci su prepunili i samostalno objavljene zbirke.
Tako je bilo nekad, a tako je i danas.
Epidemiji pisanja aforizama podlegli su oni koje nemaju ni duha ni daha, a imaju "svrab pisanja"; oni koji nemaju misli, a drže da ih imaju. Jedan od takvih je i novobeograđanin Milivoje Jozić, koga želja da vidi svoje ime u novinama stalno goni da se oglašava u rubrici "Među nama". Tekstom "Pucanj u prazno" (naslov savršeno odgovara sadržaju!), objavljenom u ovoj rubrici 10. 11. ove godina, pomenuti člankopisac još jednom je pokušao da obmane čitaoce "Politike". On tvrdi da na Satira festu, koji organizuje Beogradski aforističarski krug, uvek učestvuju isti aforističari. Da ne govori istinu lako se može proveriti. Od 30 učesnika završne večeri 12 je "novih"! Na festivalu uvek učestvuju oni koji su poslali najbolje radove, a takve propozicije, složićemo se, direktno su usmerene protiv Jozića i njemu sličnih. Nema sumnje, u ovom slučaju, "jozići" su drastično oštećeni. Stvarno, kako je moguće da od nekoliko hiljada "jozića" baš nijedan ne bude po volji Umetničkog saveta.
Najveći problem Milivoja Jozića je sam Milivoje Jozić. On je samom sebi nepremostiva prepreka. Jozić, građanin, silno želi da nastupa zajedno sa najboljim aforističarima iz regiona, ali Jozić, spisatelj, nema ni znanja ni talenta da mu tu želju ispuni. Da se Jozić kojim slučajem bavi tenisom, sigurno bi nagrdio organizatore što mu ne dozvoljavaju da učestvuje na Vimbldonu.
Iz pitanja koja M. J. javno postavlja, vidi se da mu mnogo štošta ne ide u glavu, ali se, na njegovu nesreću, vidi i šta sve iz te glave može da izađe.
Pošto se Beogradski aforističarski krug ne smatra nadležnim za Jozićev slučaj, s njim nećemo ulaziti u raspravu. Namera nam je samo da ukažemo na jednu pogubnu pojavu u aforističkom svetu. A u znak dobre volje, Joziću i njemu identičnima daćemo jedan besplatan savet.
Naime, mi smatramo da bi za one koji aforizme pišu "na prvu loptu", a takvima se ni broja ne zna, valjalo organizovati poseban festival; razume se, na odgovarajućem prostoru. Na "Marakani", na primer. Sigurni smo da bi tribine našeg najvećeg stadiona mogle da prime sve one aforističare koji po sopstvenom uverenju spadaju među deset najboljih. Mesta će biti za sve, ali samo ako svi akteri budu stajali. Učesnici jedne takve buduće revije gluposti ujedno bi bili i oduševljena publika, pa bi i posećenost ovakve, bez sumnje, atraktivne manifestacije bila više nego zadovoljavajuća.
Aforističari-skribomani su poznati po tome što se stalno guraju tamo gde im nije mesto. A posebni su po tome što se međusobno uopšte ne razlikuju. Njihovi aforizmi su kao spermatozoidi. Od milijardu jedan uspe, a i nadiru kao da ne dolaze iz glave.
I da zaključimo. Protiv skakavaca, koji svakodnevno jedu ugled naše aforistike, ne može se mnogo učiniti. Nemerljiva je šteta koju oni nanose minijaturnom književnom rodu i našoj satiričnoj književnosti. Upravo zato što ih je mnogo i zato što su hiperaktivni. Oni se prosto utrkuju ko će više jeftinih i banalnih dosetki da smisli i objavi. U toj trci naš Jozić, na koga se uvek kladimo, ima odlično prolazno vreme.
Epidemija pisanja loših aforizama je kao "svinjski grip" – ne može se brzo i lako suzbiti. Nadripisci će i dalje piskarati, loši izdavači naškrabano objavljivati, knjižari nažvrljano prodavati, a manje zahtevni i manje gadljivi čitaoci - nadrljano čitati.
Onima koji imaju preteranu volju za pisanjem - nema leka, a njihovim čitaocima, ako ih imaju, neka je Bog u pomoći.
Za Beogradski aforističarski krug Aleksandar Baljak, predsednikUpravnog odbora
Dve
najbolje knjige karikatura u Srbiji 2008. i 2009. godine po oceni
ŽIKIŠON-a... Knjiga karikatura "CV", Slobodan Srdić - Smederevo
(Izdavač "Ošišani Jež", Beograd 2008.) i Knjiga digitalne karikature
"MALA NOĆNA POŠTA", Zoran Spasojević Paske - Kragujevac (Izdavač
"Centar slobodarskih delatnosti", Kragujevac 2009.)... Od ovog broja
prikazujemo po jednu karikaturu iz knjige...
Najbolje od najboljih... Ovo su članovi redakcije ŽIKIŠON-a!
The best of the best... These are the members of the Editorial board of ZIKISON!
Slobodan Srdić - SERBIA
Zoran Spasojević - SERBIA
Two
of the best books in Serbia in 2008 and 2009 by the assessment of
ŽIKIŠON and... Cartoon book "CV", Slobodan Srdić - Smederevo (Publisher
"clipped Hedgehog") "Ošišani Jež", Belgrade 2008. Book and digital
cartoon "A Little Night Mail", Zoran Spasojevic Paske - Kragujevac
(Publisher "Centar slobodarskih delatnosti") "Center of freedom
activities", Kragujevac in 2009... From this issue and onwards, we will
show one cartoon per issue from the book...
Prvi
privatni satirično-humoristički list posle II svetskog rata u Srbiji,
Golać broj 1, prvi put na netu... Pojavio se maja meseca 1991. godine u
sumrak rušenja SFRJ i potom svih nesrećnih dešavanja proteklih 18
godina na ovim prostorima, izašlo je ukupno 6 broja Golaća i tri broja
ŠLB... Koji će uskoro svi biti na netu...
Ovde možete pogledati tri broja ŠLB 1998/99. godine, specijalno
izdanje lista GOLAĆ i Golać broj 8 koji je ujedno i poslednji broj
Golaća, izašao u februaru 1999. oko mesec dana pre bombardovanja
Srbije...
Samonikli korov strip - Franja Straka - SERBIA
ComicSTRIP GALLERY
Koreni srpskog stripa / The roots of the Serbian comics 1 and 2
"...ZIKSON
IS SET ON THE PATH TO CARRY OUT THE COVER TASK OF UNITING THOSE WHO ARE
YET TO UNITE ...RUMOURS MAKE THE WORLD GO AROUND..."
"...USKORO ŽIKIŠON REALIZUJE TAJNI ZADATAK OBJEDINJAVANJA NEOBJEDINJENOG... PRIČA SE...
Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu
The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkan
Izlazi svake srede ili četvrtka* Prvi broj je izašao 25. 06. 2008.
Founder, director and editor, KIKSZikison - SERBIA, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Matić Mazos, Paraćin, SRBIJA; mazospn@gmail.com;
Zamenik glavnog i odgovornog urednika ŽIKIŠON nedeljnika: Sabahudin Hadžialić, Sarajevo, BiH; sabihadzi@gmail.com;
Redakcija:
SRBIJA: Radomir Smiljanić, Aleksandar
Čotrić, Slobodan Simić, Nikola Otaš, Beograd; Ninus Nestorović, Mića M.
Tumarić, Novi Sad; Dušan Mijajlović
Adski, Niš; Zoran Spasojević Paske, Zoran Zlatičanin,
Kragujevac; Goran Ćeličanin
Čelik, Varvarin/Kruševac; Andrej
Glišić, Pančevo; Slobodan Žikić, Jagodina; Rade
Đergović, Šabac; Slobodan Srdić, Smederevo; Živojin
Denčić, Zaječar; Boban Miletić Bapsi, Knjaževac; Franja Straka, Beočin;
AUSTRIA: Petar Pismestrović,
One of the founding members of the croatian cartoonists association (HDK) Zagreb, CROATIA.
Jedan od osnivača hrvatskog društva karikaturista (HDK) Zagreb, HRVATSKA.
BIH-Federacija Bosne i Hercegovine: Sabahudin Hadžialić, Ratko Orozović, Sarajevo; Suno Kovačević, Zenica;
Klikni na sliku knjige / Click on the picture book
