Do not give crisis an opportunity to leave us. She is everything what we have!
Ninus Nestorović
Vođa je non-stop u kontaktu sa narodom?! Seksualnom!
The leader is within non-stop contact with the people?! Sexual one!
Boban Miletić Bapsi
REAGOVANJA na dodelu nagrade "Radoje Domanović"
Poštovani uredniče,
vidim da se digla frka oko ovogodišnje dodele nagrade RADOJE DOMANOVIĆ.
Nisam baš nešto u fazonu da kritikujem i dajem svoje ocene, jer onda
odmah oni koji odlučuju o nagradama pomisle da je meni krivo što ih ja
ne dobijam. Zaista, za svojih 41 godinu predanog rada na polju humora i
satire nisam dobio nijednu od prestižnih nagrada (Radoje Domanović,
Dragiša Kašiković, VIB, Jovan Hadžikostić, Đorđe Fišer...) Verovatno ih
nisam ni zaslužio. Za to vreme neki su se pomenutim nagradama kitili
više puta (opravdano ili ne), ne znam.
Ali, da se vratim na temu, tj na ovogodišnju dodelu nagrada Radoje
Domanović. Lično sam se vrlo obradovao što su pomenutu nagradu dobili
moji vrli prijatelji Rade Jovanović (kojeg izuzetno cenim) i Savo
Martinović (kojeg takođe izuzetno cenim). Ostali su se u tom društvu
našli neopravdano, a ko im je omogućio da se tu nađu, trebalo bi da se
zamisli. Krajnje je vreme da o izuzetnim nagradama (koje su i
novčane) prestanu da odlučuju jedni te isti ljudi koji su izgubili
osećaj realnosti.
Nadam se da će i domaća satira (koja je izuzetna) doživeti promene (na
bolje) i da će najbolji ubuduće dobijati nagrade na osnovu svog rada, a
ne po babi i stričevima. Hvala na ukazanom prostoru.
Rade Đergović
FOLIRANTI...
Svaka
čast Momi Kaporu. On je prvi koji je sručio istinu da satira u Srbiji
više ne postoji. Na žalost, srpsku satiru nisu uništili oni koji su na
vlasti, nego su to učinili samoproklomovani satiričari, koji su se
uvukli u redove autentičnih satiričara i napravili ovo što su
napravili. Narodni poslanici, političari, novinari-tezgaroši su se
stavili na čelo srpske satire, a oko sebe su okupili hobiste i one koji
u životu nisu napisali ništa duže od jedne rečenice, na koju su
zalepili etiketu "aforizam" i tako postali književnici. Rezultat je
održavanje satira festa pod pokroviteljstvom vlasti! Toga nikad i nigde
nije bilo. Preostaje još samo da se okupe satiričari u stanici policije
i da tamo čitaju svoje aforizme. Isto ti, nazovi satiričari, su
prilikom dodele nagrada, vodeći se ustaljenom praksom "ja tebi - ti
meni", i ovu nagradu dodelili neiskreno. Namera nije bila da gospodin
Momo Kapor uveliča nagradu, nego da se imena članova žiria poveže sa
imenom koje je gospodin Kapor decenijama stvarao. I tako su prozreni od
strane gospodina Kapora, sami sebe potkopali. Sad im i ne preostaje
ništa drugo nego da na, ni krivog ni dužnog, gospodina Kapora dignu
hajku, pišući protestna i uvredljiva pisma, poput onog koje je
marioneta novokomponovanih satiričara, Ninus Nestorović, naškrabao na
Čotricevom sajtu... i ko zna gde još. Gospodinu Momi Kaporu svaka
čast, i sve čestitke za, na žalost, samo novčani deo ove nagrade.
JASMINA BUKVA (sajt RTS-a)
***
SVE BUKVA DO BUKVE...
Isti
tekst koji je objavljen na sajtu ŽIKIŠON-a i Aleksandra Čotrića želeo
sam da objavim i na ovom sajtu (sajtu RTS-a), ali administrator sajta
to nije dozvolio! Zato je dozvolio Bukvi da napiše komentar o tom
tekstu i o meni kao marioneti... Red je bio da Bukva, kad već pominje
moje ime, svoju kritiku na moj račun, iznese tamo gde je komentar
i pročitala, a ne tamo gde je taj komentar cenzurisan kao nepoželjan!
Ninus Nestorović - (naravno, ni ovaj moj komentar nije objavljen na sajtu RTS-a)
Nagrada za humor ili satiru?
Satiričar
Vitomir Teofilović uputio je pismo Fondu „Radoje Domanović“ u kojem
izražava protest zbog odluke žirija da ovogodišnju nagradu koja nose
ime našeg najpoznatijeg satiričara dobiju Momo Kapor i Siniša Pavić:
„Zahvaljujem se na pozivu na dodelu nagrada "Radoje Domanović" i
čestitam od srca našim kolegama Radetu Jovanoviću i Savi Martinoviću,
koji su ovu lepu nagradu zasluživali i svojim prethodnim knjigama.
Neću doći na dodelu nagradu jer smatram da ih
druga dva laureata ne zaslužuju. Siniša Pavić
je odličan pisac, ali kao humorista, a ne kao satiričar.
Ako je neko oduvek miljenik vlasti i državnih medija, već po definiciji
nije satiričar već humorista i zabavljač. Drugim rečima, njegova
satiričnost je svedena na folklorni nivo opštih mesta.
KodMome Kapora ima, doduše, elemenata satire, ali je
ona umesto humanističkog angažmanaka
toleranciji i većem razumevanju među ljudima
i narodima, čime je istinska satira prožeta od antike do naših
dana, kod Kapora je, kao i kod njegovog prijatelja i našeg kolege po
peru Brane Crnčevića, prožeta ekstremnim nacionalizmom i antievropskim
duhom, glavnom kočnicom našeg društvenog napretka.
Smatram da je dodela priznanja "Radoje Domanović" ovoj dvojici pisaca
promašaj još po jednoj osnovi - umesto da svojim jedva čujnim glasom
bar simbolično doprinesemo poznatosti i uticaju pravih satiričnih pera,
skrajnutih na marginu javnosti, kao što su Ivan Ivanović i Momčilo
Stojanović sa svojim izvanrednim satiričnim romanima, kao što je Rastko
Zakić, čija svaka od tridesetak knjiga aforizama ili satiričnih pesama
to zaslužuje, ili izdavaču Đorđu Otaševiću, sa izvanrednim knjigama
naših aforizama ili priča, koje niti Ministarstvo kulture otkupljuje,
niti ih ima po knjižarama, mi stimulišemo autore ogromnih tiraža i
milionskih prihoda, svakodnevno prisutnih na svakom kvadratnom metru
javnosti“!
Sa dužnim poštovanjem, Vitomir Teofilović
Momo Kapor je nagrađen za *ukupan doprinos satiri*, što je potpuno satrlo nagrđene satiričare !
Momo Kapor has been awarded for the “total contribution to the satire”, what completely has devastated awarded satirics!
Iz
naše narodne skupštine stalno stižu uzbudljive vesti. Tako je nedavno
poslanica jedne opozicione partije za vreme zasedanja najvišeg nam
zakonodavnog tela, nezadovoljna vođenjem sednice, svojim cipelama
gađala predsedavajuću. Na svu sreću, cipela je promašila željeni cilj,
pa je na zahtev predsedavajuće uredno vraćena nezadovoljnoj opozicionoj
poslanici. Obzirom da je sudbina naše zemlje u rukama
250 odabranih, ne treba brinuti za cirkus u parlamentu. Problem je
jedino što taj cirkus svi mi zajedno plaćamo i to po najvišim cenama. A
što se pomenutog incidenta tiče, imam jedan vrlo prihvatljiv predlog.
Naime, svi poslanici bi radi lične bezbednosti, pored toga što pre
ulaska odlažu svoje vatreno oružje mogli ubuduće i da se izuvaju. Time
bi više pažnje obratili i na ličnu higijenu, ako već ne peru uredno
ruke.
***
LETENJE
Ovih
dana, ukinut nam je dugo najavljivani vizni režim prema
zemljama Evrope. Naša vlast se polako bori za mesto pod evropskim
suncem koje nam po svim pravilima odavno pripada. Oni
koji su nas izopštili i kažnjavali svih ovih godina, sad su tako
blagonakloni prema nama, da nas hvata "strah" od sledećih poteza.
Zamislite ako sledeće bude, recimo, nepriznavanje Kosova kao
nezavisne republike? Šta, ako Evropa počne da ulaže u našu privredu,
ako narod počne da se zapošljava i ako stručnjaci iz belog sveta počnu
da nam se vraćaju? Naravno, to su samo još uvek nemoguće
pretpostavke, jer Srbe je najteže dovesti u stanje sloge. Zato će
ukidanje viznog režima najviše pogodovati onima koji su i do sada
prelazili sve granice. Zahvaljujući njima, mi danas nemamo precizno
definisane granice zemlje, pa i pored pomenutih olakšica koje nam je
odobrila evropska unija u neke delove naše nam domovine ne smemo ni da
privirimo.
***
KAZNA
"Predsednik Srbije Boris Tadić, ministarka sporta i omladine Snežana Samardžić-Marković i prvi čovek Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, kažnjeni su sa po 40.000 dinara zbog ispijanja šampanjca posle utakmice Srbija Rumunija"-detalj je iz dnevnih novina koje su ovih dana naveliko pisale o zasluženim kaznama naših visokih državnih funkcionera koji su se drznuli da na javnom mestu krše naš cenjeni zakon. Naravno da je to opomena svima i poruka da se zakoni u ovoj zemlji moraju poštovati, bez obzira koju funkciju ima onaj ko ih krši. Ako već stremimo Evropi i zaklinjemo se u doslednost na tom putu, onda se moramo dovoditi u red.
Elem, sve je to OK da ne postoji i druga strana medalje u ovoj našoj napaćenoj Srbiji. Svi bi mnogo više voleli kada bi na tapet došli oni koji su se preko noći obogatili, a za svoje bogatstvo nemaju pokriće. Bilo bi sjajno ako bi bogatstvo tajkuna i mafijaša došlo pod lupu nadležnih organa, ako bi bili pohvatani narkodileri, kriminalci i prevaranti. Ne bi bilo loše da Državna revizorska institucija obavi valjano svoj posao, da pokaže kako je ko iz vlasti trošio narodne pare i da se svi po zasluzi kazne. Naravno, dugačak je red onih koje bi trebalo kontrolisati, jer oni predstavljaju kočnicu na puta koji ovu zemlju treba da vodi ka boljem životu.
Kad sve gore pomenuto vlast bude dovela u okvire legalnosti, onda će u trenucima nacionalnog slavlja moći da prekrši zakon i za to plati tih tričavih 40.000 dinara. Narod bi im takve prekršaje progledao kroz prste.
Vlast ne reaguje zbog radnika koji štrajkuju na pruzi. Zna ona da tuda vozovi ne prolaze.
The government does not react at all because of the workers who are strikes on the railway. Government knows that trains don’t pass at all through that area.
Rade Đergović
ŽIKIŠON I DANI SATIRE PLJEVLJA VAM PREDSTAVLJAJU HISTORIJU/
POVIJEST/ISTORIJU nagrade TIPAR...
1991. Ranko PIVLJANIN
PUT
Dogorelo je do nokata, a i do grla je došlo,
Ispred svih dvanaest sati prošlo je pet minuta,
No, neka sad sve ide tamo kuda je pošlo,
Mi smo se zakleli da nećemo s puta.
Od svetlih trenutaka narod je obnevideo
I to što mu se servira sve teže i teže guta,
Sistem je u celini dobar, to škripi deo po deo,
Mi smo se zakleli da nećemo s puta.
Cilj je toliko velik, da sobom bode oči,
Smernice na sve strane, poznata je maršruta,
Imamo utabane staze koje nikuda ne vode,
Mi smo se zakleli da nećemo s puta.
Napred, i samo napred, makar svi popadali,
Što ga više upućujete narod sve više luta,
Sledimo zacrtano, da nas ne bi isleđivali,
Mi smo se zakleli da nećemo s puta.
PJESME/AFORIZMI/PRIČE
U ovom broju pjesme…
OČEVI I DECA
Očevi naši mrtvi i majke udovice
I mi deca njihova izrasli na humkama
Sumnjivi balast svetu, neopredeljene klice,
Nekako čudno ćutimo, svi braća po mukama.
Dolazimo li iz prošlog, ili u njeg uranjamo,
Da li smo to pretnja, ili pak, ravnoteža,
Ili smo svratili da još jedan san odsanjamo
Mi, deca pauci, u senci tuđih mreža.
Ne zazirite od ćutnje koja nam iz oka izbija
To iza usana krijemo suludu reč pravdanja,
Mrvice NJegoševog praha, hiljade malih Srbija,
Vekove propadanja i duge vekove nadanja
Ćutimo, za reč se svoju bojeći
Od zalutalog metka, od naše sudbe hude,
I mislimo, očinje humke brojeći
Da li je i nas uopšte trebalo ikad da bude?
Civilizacija
je napredak prema društvu privatnosti. Cela egzistencija divljaka
je javna, gde vladaju zakoni njegovog plemena. Civilizacija je proces
postavljanja čoveka slobodnog od ljudi.
Civilization
is the progress toward a society of privacy. The savage's whole
existence is public, ruled by the laws of his tribe. Civilization is
the process of setting man free from men.
Ayn Rand
Svet satire u satiri Sveta World satire in satire of the world
ABIGAIL ADAMS
Aforizmi / Aphorisms:
Do not put such unlimited power into the hands of husbands. Remember all men would be tyrants if they could. Ne stavljajte tako neograničenu moć u ruke muževa. Zapamtite da će svi muškarci biti tirani, ako budu mogli.
***
My pen is always freer than my tongue. Moje pero je uvijek slobodnije od mog jezika.
***
“Learning is not attained by chance, it must be sought for with ardor and attended to with diligence.” "Učenje nije dosegnuto slučajno, ono mora biti vidljivo sa žarom i pristupljeno sa marljivošću".
***
Arbitrary power is like most other things which are very hard, very liable to be broken. Proizvoljna moć je kao i većina drugih stvari koje su snažne, jako odgovorne uz mogućnost loma.
***
Great necessities call out great virtues. Velike potrebe pozivaju na svjetlo dana velike vrline.
***
We have too many high-sounding words, and too few actions that correspond with them. Imamo previše visoko-zvučnih riječi, a premalo akcije koje korespondiraju s njima.
*** I begin to think, that a calm is not desirable in any
situation in life....Man was made for action and for bustle too, I
believe. Ja
sam počela misliti, da mirnoća nije poželjna ni u jednoj situaciji u
životu .... Čovjek je stvoren za akciju i za žurbu, vjerujem.
*** I am more and more convinced that man is a dangerous
creature; and that power, whether vested in many or a few, is ever
grasping, and like the grave, cries “Give, give!” Ja
sam više uvjeren da je čovjek opasno stvorenje, i da je vlast, bilo da
je oličena u mnogim ili u manjem broju njih, uvijek je hvatanje,
traženje....i poput zova iz groba, plač "Dajte, dajte!"
***
Great difficulties may be surmounted by patience and perseverance. Velike poteškoće mogu biti nadvišene strpljenjem i upornošću.
***
If we do not lay out ourselves in the service of mankind whom should we serve? Ako se mi ne postavimo u službu čovjeka kome onda da služimo?
*** I've always felt that a person's intelligence is directly
reflected by the number of conflicting points of view he can entertain
simultaneously on the same topic. Uvijek
sam osjećala da nečija inteligencija se direktno odražava po broju
konfliktnih točaka gledišta koje on može naglasiti istovremeno na istu
temu.
*** Well, knowledge is a fine thing, and mother Eve thought so;
but she smarted so severely for hers, that most of her daughters have
been afraid of it since. Dakle,
znanje je fina stvar, a i majka Eva je mislila tako, ali ona je bila
pametna toliko, da se je većina njenih kćeri bojali toga od tada.
***
ABIGAIL ADAMS (1744-1818)
Abigail
Adams (Weymouth, Province of Massachusetts Bay, 11. novembra 1744. –
Quincy, Massachusetts, 4. marta 1797.) je bila supruga drugog
američkog predsjednika Johna Adamsa, i druga po redu "Prva Dama" SAD-a.
***
Ayn Rand
(1905-1982)
Ayn
Rand, rođena kao Alisa Zinov'yevna Rosenbaum; 2 februara 1905 - 6.
ožujka 1982), je bila rusko-američki romanopisac, filozof, dramatičar i
scenarist. Ona je poznata po svoja dva najprodavanija romana (The
Fountainhead i Atlas Shrugged) kao i za razvoj filozofskog sistema
nazvanog objektivizam. Rođena i školovalo se u Rusiji, Rand emigrira u
SAD-u 1926.
The time is now. The place is here. Vrijeme je sada. Mjesto je ovdje.
There
are only two means by which men can deal with one another: guns or
logic. Force or persuasion. Those who know that they cannot win by
means of logic, have always resorted to guns. Postoje
samo dva sredstva kojima se muškarci mogu nositi jedan s drugim: oružje
ili logika. Sila ili uvjeravanja. Oni koji znaju da ne mogu pobijediti
pomoću logike, uvijek posežu za oružjem.
Achieving life is not the equivalent of avoiding death. Postizanje života nije ekvivalent izbjegavanju smrti.
A creative man is motivated by the desire to achieve, not by the desire to beat others. Kreativni čovjek je motiviran željom da postigne, a ne željom da bude bolji od drugih.
Contradictions
do not exist. Whenever you think you are facing a contradiction, check
your premises. You will find that one of them is wrong. Kontradikcije
ne postoje. Kad god mislite da ste suočeni sa kontradikcijom,
provjerite vaše pretpostavke. Naći ćete da jedna od njih nije u redu.
Force and mind are opposites; morality ends where a gun begins. Sila i um su suprotnosti, moralnost završava gdje počinje oružje.
So you think that money is the root of all evil. Have you ever asked
what is the root of all money? Znači, mislite da je novac korijen svi zala. Da li ste se ikada pitali šta je korijen novca?
The question isn't who is going to let me; it's who is going to stop me. Nije pitanje ko će me pustiti, već ko će me zaustaviti.
Thinking men cannot be ruled. Ljudima koji misle se ne može vladati.
Vlada
je najopasnija pretnja čovekovih prava: ona ima pravni monopol na
upotrebu fizičke sile protiv legalno razoružane žrtve.
A
government is the most dangerous threat to man's rights: it holds a
legal monopoly on the use of physical force against legally disarmed
victims.
Mijenjam carstvo nebesko,za bilo kakvu nekretninu na zemlji.
I would like to replace Heaven kingdom for any kind of real estate on Earth.
Ivo Mijo Andrić
Miodrag Tasić "Demokratija"
Predsednik Srbije je kažnjen od strane sudije za prekršaje sa 40.000
hiljada dinara! Zato što je ispijao šampanjac na stadionu. Kada je
proslavljao pobedu fudbalske reprezentacije Srbije i odlazak na svetsko
prvenstvo u Južnu Afriku. Zabranjeno je ispijanje alkohola na
stadionima. Kažnjena je i jedna ministarka i visoki funkcioner
SPS-a. Mogu reći da sam ponosan na ovu odluku suda. Tako smo dokazali
da smo visoko demokratska zemlja, da je sudstvo nezavisno, a i narod će
osetiti blagodeti od 120.000 dinara kazne za troje osuđenih. Verujem,
naravno, da će političari radije platiti kaznu, nego da idu u zatvor!
Možda ni ovo drugo nije šteta? Čak, štaviše i čim, prije - što bi rekao
Drug Tito, a ponavljali su mnogi Titovi sledbenici. Ipak, nekako sam
ubeđen da troje prekršioca zakona imaju dovoljno novca na računu. Ne
poznajem ljude lično, ali smeo bih da se kladim u to!
Ono što raduje,
ponavljam, sama osuda crno na belo dokazuje da smo visoko demokratska
zemlja. I to posle samo devet godina demokratije! Mislim na peti
oktobar. Jer, pre petog oktobra nije bilo demokratije. Kao što ni pre
partizana i komunističke vladavine nije bilo humanosti i socijalne
politike, pravde i slobode u Kraljevini Jugoslaviji. Isto tako,pod
Karađorđevićima je sve stvoreno. Hoću reći, ništa dobro Obrenovići nisu
stvorili. I uvek tako. Sa svakom novom vlašću sve počinje od nule.
Ničeg dobrog ranije nije bilo!
Trenutna vlast će ostati upamćena po napred navedenoj presudi. A
Predsednik Tadić može da stane u red sa Kraljem Petrom I Oslobodiocem.
Naime, Kralj Petar I je izgubio spor od nekog seljaka jer mu je preorao
njivu. I platio kaznu. I drugi slučaj: isto neki seljak, komšija sa
Kraljevim imanjem, nije hteo Kralju da proda neku parcelu. Kralj je
hteo da zaokruži posed, ali seljak neće da proda. I ništa mu se za to
nije desilo. Kralj je razumeo seljaka a nije bio diktator.
Doduše, Kralju
Petru nije data apanaža unapred. Apanaža koju sleduje Kralju, a trebalo
je da Kralj završi svoju zadužbinu na Oplencu; Crkvu. Tadašnji ministar
finansija, čuveni Lazar Paču, ovako je obrazložio odluku da unapred ne
izda Kralju ono, što inače sleduje zakonom: - "Šta će reći,
Visočanstvo, Skupština ako Vam budem dao novac unapred? Kako da
opravdam svoju odluku?-
Sudim kao posmatrač sa strane, neupućen u sva zbivanja i okolnosti u
državi, da,ipak, sadašnji guverner Jelašić ne bi mogao da odbije zahtev
za novcem ni od predsednika, a ubeđen sam ni od premijera, pa čak ni od
Dinkića, a možda čak i niže funkcionere!
Svakim danom u svakom pogledu sve više napredujemo! U ekonomiji (
žurimo da ostvarimo standard iz 1989.godine negde oko 2020!), Zakon o
informisanju je biser, Statut Vojvodine posebno, investicije - boli
glava, kultura u usponu, mi smo nezaobilazni faktor, cveta humanizam,
kriminal, nemoral, prostakluk, primitivizam... Eh, zbog brzine načini
se greška u pisanju. Ima ponečeg čega se ne možemo podičiti, ali to
ćemo savladati. Čim, prije!
Razlika između nas i Zapada: Zapad neguje teatar apsurda, a mi državu apsurda!
Difference between me an the West: The West is nourishing theatre of absurdity and we are nourishing the state of absurdity!
Miodrag Tasić
Zoran T.Popović AFORIZMI
*Čovek je ono što jede. Zato za njega kažu da je govno od čoveka.
*Što više bistrimo politiku, isplivava sve veći mulj.
*Mi se nikada ne bismo uvlačili u dupe Rusiji, Kini i Evropi, da to nije prioritet naše spoljne politike.
*Rat je kao za inat počeo baš u petak, tako da mi je pokvario sve planove za vikend.
*Shodno plasmanu naših fudbalera na svetsko prvenstvo,rastu i troškovi reprezentacije.
*Stavili bismo mi tačku na „i“,samo da smo pismeni.
*Nezasluženo su ga proglasili za ratnog zločinca. Smatramo da u našim redovima ima mnogo većih patriota od njega.
*Proglašen je za ratnog zločinca, a i ranije je dobijao visoka priznanja.
*Na našu vezu stavio sam tačku. Svršio sam s njom.
*Zamislite, Tolstoj nije dobio Nobelovu nagradu za književnost, a izgleda da se i meni bolje ne piše.
*Nikada se ne bijem sa slabijim od sebe. A tek sa jačim, ne pada mi na pamet!
*Nije sramota biti siromašan, i građani to ne bi trebalo da previše uzimaju k srcu.
*Vladajuća koalicija je ponovo pobedila na izborima. To uopšte nije humano sa njihove strane.
*Opozicija grubo ometa rad parlamenta, postavljajući pitanja na koja vlast nema odgovora.
Proglašen je 1999. za ratnog zločinca. Te godine nije bilo boljeg od njega.
He has been announced as war criminal in 1999. That year nobody was better than him.
Naivni se od politike nadaju, dokoni se njome zamajavaju, a perfidni od nje žive!
Naive ones has hopes from the politics, Leisurely ones makes fools of themselves with it and obnoxious ones lives thanks to it.
Darko Mihajlović
Elvis Huremović Nije naš
Provincija
bosanskohercegovačka ima je na sve strane i svega u njoj. Nekada ne
baš tako davno građani tih provincija ali i onih drugih su za svoj
istaknuti rad, svoju ljudskost bili nagrađivani raznim udarničkim ili
nekim drugačije nazivanim nagradama. Danas se te nagrade nazivaju
ponajviše općinskim plaketama. U jednoj maloj, skoro na rubu BiH,
provinciji se svečana dodjela tih plaketa redovno održava. Nekako po
tradiciji svega možda nekih oko pet procenata okićenih tom famoznom
plaketom i fakat zasluži istu a ostalo je k'o obično nečiji bratić, od
majke daljnji rođak ili poslušni stranački potrčko što jedva čeka
oktobar svako dvije godine ne bi li kako uspio i rođenu mater prodati
za „cvaju“. Eh, ista ta rubna provincija je dala svašta nešto ovoj
državi i dobrog i lošeg. Pa, u duhu ovog prvog dala je i jednog
odličnog umjetnika čovjeka koji je svugdje negdje cijenjen, cijenjena
mu djela zajedno sa njim. Poštivan unutar BiH ali kako se to sad
moderno kaže i u regiji a već odavno ga respektuju tamo gdje ova naša
država svim snagama pokušava penetrirati, dakle u EU. Svašta nešto je
taj umjetnik ali prije svega je čovjek, insan, ljudina. Veliki
patriota, nikad se porijekla stidio nije bez obzira što je sa ruba,
ponosit je na taj rub i često o njemu direktno ili indirektno govori u
svojim djelima ali eto nikad takav insan ne dobi ništa od svoje
provincije. A, zaslužio je tu famoznu plaketu više nego li mnogi kojima
ona krasi vetrine jer su tobože obezbjedili kamion najlošijeg tucanika
da se prekriju blatnjave rupe po ovdašnjim putevima u nekim od
najzabačenijih sela ove rubne provincije. Sve bi to bilo za aferima, da
te najazabčenije destinacije u toj provinciji nisu među najbrojnijim
glasačkim tijelom. Samim tim vrlo lahko se može primjetiti taj
kapitalistički humanitarni duh, koji evo skoro dvije decenije kulminira
na području ovog dijela svijeta. Da nas hoće više poštediti svoje
humanosti. Često slušam hvalospjeve o umjetniku na raznim mjestima čak
i u toj provinciji al' uzalud sve to, ipak nije plaketa za njega jer
haman nije naš. Čuj nije naš, pa čiji je ako nije naš. Da nije možda
Ruandin ili Kuba polaže nekakva prava na njega?! Ali nema to veze sa
geografijom već je kažu da prostiš do one muške stvari, nije mu haman
ta stvar po standardima koji su propisani statutom te iste provincije.
A, što da prostiš bogati? Slobodno glasno i jasno recite onako u maniru
malograđanskog provincijalnog intelekta kako je problem u čuni.
Objasnite kako nije do dimenzija iste, već je kvaka u tome što
umjetnika nije obišao berberin. Dok cijeli svijet vrjednuje rad, trud,
kvalitet, poštenje i šta sve ne, oni tamo u provinciji vrjednuju po
čuni. Ma, svijet je mala maca za nas!
Sreća
što je umjetnik insan, ljudina pa ne zamjeri neukoj provincijskoj
malicioznosti a provincija nije ni svjesna koliko je nafakali kad ima
takvog čovjeka. Doduše, možda ne bi bilo loše da umjetnik umre valjda
bi se tad neko sjetio da mu posthumno udjeli neki papir na kojem
italičnim slovima zlatne boje sa zelenim okvirom piše „Zahvalnica“,
nešto čisto sumnjam da bi mu i tad uručili plaketu jer jebiga nije im
brat po čuni!
Šta će biti sa Evropom kad sve zemlje uđu u Evropsku uniju?
What is going to happen with a Europe when all the countries enter European Union?
Ekrem Macić
Ernest Bučinski Erni PREOBRAĆENIK
Pored
svih ovih ujdurmi i furtutmi, nadolazećih i naprolazećih hipokriza i
bolesnih hipofiza, pojaviše se svakojake tričave kučine i klinčeve
trice, vladine koncesije i nevladine organizacije, zajedničke oružane
brigade i propali organi javnog reda i mira. Između ostalog, kao
šlagort na voćni jogurt, pojaviše se po vascijeloj nam zemljinoj kori i
takozvani preobraćenici.
Sama
riječ preobraćenik na ušnu školjku djeluje škakljivo, čim je čuješ kao
jež se nakostriješiš, jer ima nešto mistično u sebi i tjera čovjeka da
se dade u psihofizičku napetost i misaonu aktivnost.
Po sebi pojam preobraćenosti ne govori mnogo, jer zbog svoje širokosti
misaonom subjektu magli vidike, te on ne može znati o čemu se tu govori
i od čega se onaj što mu se obraća - preobraća.
Da li se tu radi o preobraćanju iz vjere u nevjeru, nevjere u vjeru,
ili možda o skidanju sa filosofije i prelaženju na teže droge, recimo
teologiju ili političku ideologiju.
O čemu je tu zapravo rije't? – zapitao bi se čak i penzionisani čobanin Stole s manjačke visoravni.
Preobraćenost, bez dvojbe, ima veze sa tranzicijom, jer od kad putujemo
ovim tranzitnim autoputem, zapazio sam da preobraćenika ima na svakome
koraku. Na jednom kilometru puta nema šanse a da ih ne primjetiš barem
pet komada, naravno, u vidu autostopera. Stoje kraj puta s dignutim
palcem, odjeveni u crvene ili žute majice a kad uđu u automobil već ih
možeš vidjet preodjevene u drugu uniformu kako umjest' palca dižu dva,
tri , četiri prsta – a neki dižu cijelu ruku.
- Jel ti to vataš mušice?
- Ma jok baja, pozdravljam Evropu! – odgovara preobraćenik.
Lični opis preobraćenici promjene brzinom svjetlosne iskre bez šanse da
ti njihova metamorfoza upadne u oko – nešto slično kameleonima.
Nosati malograđanin za tren oka postane prćasti gospodin, ćelavci se u
roku od pet minuta preobraze u kosijanere, brkati u bradate, bradati u
ćosave, i da ne nabrajam.
- Đe idemo, baja - pita preobraćenik šofera.
- Đe drugo do u Evropu? – odgovara šofer. – A ti?
- Ma i ja ću sa tobom, pa kud puklo da puklo!
Ni pet ni šest, poslije uvodnog razgovora, već počinje metamorfoza
budućeg Evropljanina. Oblik lica, dužina brade, modna kreacija, odabir
prsta koji će sližiti kao simbol, te vokabular, sve zavisi od pravca
kojim preobraćenik ide. Na zapadu su jedna pravila, na istoku druga, a
za sjever opet neka sasma treća – jug nećemo spominjat jer se sa juga
najčešće bježi u «toplije krajeve».
Možemo zahvaliti Bogu što Evropa posjeduje sve strane svijeta, pa možeš birati na koju ćeš stranu.
Između ostalog, preobraćenik mora da zna smjer kojim se kreće kako bi
izabrao najlakši i najbolji način da izvrši misiju preobraćanja i tu ne
smije da omane.
Početak putovanja određuje završnicu metamorfoze. Npr. ako te autoput
odvede na sjever a tebi umeđuvremenu nije izrastao dovoljan broj dlaka,
ne možeš se nadati dobroj ugodi jer slabo da će ti klima pasovati. Isto
tako, ako kreneš južnije od juga moraš voditi računa o kakvoći
sredstava za depilaciju – to je, braćo slatka, čista aristotelovska
logika.
U slučaju da ne znaš kamo goniš ne možeš se nadati uspjehu i metamorfoza će postati čista boza.
Najbolji način da se odredi pravac puta je instinkt i lični afinitet.
Ko voli slatko sigurno neće ići u Slano, mudrac neće htjeti u Ne-Um, a
onaj kojem je svega preko one stvari poželjeće otići negdje daleko od
Jajca, čak mu ni u Sisku neće biti baš najugodnije.
Mogućnost preobražaja je nevjerovatna i u svakom slučaju onaj ko
posjeduje avanturistički duh krenuće putem metamorfoze.
Pa ko voli neka izvoli.
Što se mene tiče ja odoh na jednu pivu.
Vlast koja ima ovakve birače negira Darvinovu teoriju evolucije.
The government that has this kind of electors negates Darwin theory of evolution.
Suno Kovačević
Andrej Glišić PAT I PATAŠON
Klanjam
se, ujedno i zamoljavam, „Velikog brata“, ranije znanog, i prozvanog,
Božić Bata, a sada Vlada Zemljozemca – Belobrkog Patkovića da nas
spasi, (ovo nije novinarska patka, jer je odistinsko patosiranje, iliti patosijada, pregladnelog, otupavelog i oguglalog naroda),
tojest uzdigne, sa pozicije plačitetke, klečanja ispred konterijalnog,
paganskog, i belosve- tskog hlebohranitelja - davitelja.
Sasvim
je vidno i očito, za levo-desne razroke i raznooke, da smo se navukli -
nasankali, na grandomanska obečanja, i da smo u pat poziciju, iliti
zakantačili se u virtualnu stvarnost Patašonije, kada, skoro
svakodnevno, lupaju nam patke, a, o pačičima niko ne vodi brigu.
Zamislite,
da pačići gromoglasno „gaču“: „Ga, ga, ga... ode zemlja do vraga“.
Patak „gače“, na šta NA-TO odgovara: je.. ga, ga, ga ... mora, mora...
Balkan je naša želja – vaša mora... - tako mora. I uz ostale fore i
fazone, otvaramo borbene zone...
Jasno
je i glasno da su, u novokomponovanoj, NOSP-ovoj varijanti, Pat i
Patašon za kapital sačinili dom. Stoga, u daljem tekstu predlažem, da
se, sve ovo, treba podvesti pod jedinicu mere. Kako? Navodim primer, iz
Skupštinske Patašonije, koja je i do sada jednoglasno, u omeru od 126
naprema ič, sa takozvanim patašonima, iliti pajtaša, sačinila
profitabilnu koali- ciju, i uspešno donosila Zakone o lezilebovićima,
foteljburg- ovcima i slično, i sve to pojedinačno i posebno, i kada je
bila u pitanju, u procesu, podela Alajbegove slame.
U
tom smeru će on, mislim na Zakon, biti aminovan i amandmanisan po
poglavljima (uz učestalo repliciranje), i, na koncu – konca, definisati
jedinicu mere za licemerje. Uskladiti potrošnju licemerjija na svim
nivoima, odozgo nadole. Bren- dovati ga kao srpski brend, sa posebnom
bojom i mirisom, radi slobodnog tržišta ideja, kako bi se ono moglo
dokazati i s* vremena na vreme, proluftirati u okruženju, pa i šire.
Procedularno,
izvršiti konsultacije sa udruženjem lice- mera, jer ko bi bolje on njih
umeo definisati tematske oblasti i svrsishodnost.
Udruženje
postaviti na zdrave noge. Doneti Zakon, Statut, logotip, zastavu i
druga opšta akta, kako ih uzurpator ne bi uzurpirao. I, kako su
konkursne varijante i nijanse u igri, obavezno je predškolsko, školsko,
srednje školsko i visoko školsko obrazovanje, a ne tamo neko usmeno
predanje, sa kolena na koleno. Po mogučnosti otvoriti Akademiju, drmam
vrata - dobra je tu plata, sa redovnim i vanrednim profesorima, i
zameniti kursađije – po reciprocitetu Lisabonske konjukture.
Imamo
mi bogatog iskustva u pajanju i mahanju sa diplomama, tako da i ovaj
proces ima samo da na pomogne, navikli smo na sve vrste podobnosti,
prohodnosti, i školovanje kadra za nizozemstvo. Viva akademija, viva
profesore...
Znači,
zapaziti trend koketiranja i povezivanje sa medju- narodnim
institucijama. Ukoliko licej, sa licemerologijom, nije otvoren i
profilisan, obavezno podneti predlog pred u UN. Neka se zna čija maca
crnu vunu prede. Ujedno to je doprinos međunarodnoj saradnji, i
licenciranju najuspešnijeg srpskog produkta, tj. Brenda, koji je, u
ovom trenutku, na izrazito zapaženom, i podsticajnom nivou – da ne
kažem profitabilan.
U
tom pravcu Pat će biti patosan i u nedoumici, a Patašon, koji je i
onako nadvisio visinom i težinom strpljenja, biti u mogučnosti da
nastavi partiju igre – „Bez“ granica, iliti ograničenja.
A
onima, koji ne poznaju Pata i Patašona, moram priznati da su mi oduvek
bili smešni, posebno njhove cirkuske role. Ovih dana u Kopenhagenu Pat
i Patašon se dogovaraju, nakon što su izbušili rupu u ozonskom omotaču,
traži se rupu u saksiji, naime u zemljskoj okorelosti – tj. kori. SOS
je za deda Nojev brod, kako izbegnuti potop, a okeane utopili u
zemljinu magmu – ideja je glamurozna.
Poštovani
čitaoče ne radi se o „lapsus memoriae“, kada patke gaču, sve je to zbog
onog „je.. ga“, tj. zoološke vrste, čista zajebancija – valjda se patke
neće naljutiti, one imaju i dalje pravo na: pak... pak... pak... a i
guske, nek i one ostanu na principu rentabiliteta sa sopstvenim ga...
ga... ga...
Kažu da će skoro smak svijeta. Neka vala, nek nismo jedini!
They have said that soon the World will end. So be it, not to have us as the only ones in it!
Sabahudin Hadžialić
NIKola Č. Pešić SUDBINA
Ništa na svetu nije slučajno. Sve se odvija, po nama nedokučivim zakonima !
Uglavnom u ovom duhu počinju sva uveravanja u nešto nedokučivo, nedokazano.
Kada je onomad izvesni gospodin hteo da popije svoje poslednje piće, dogodilo se baš tako:
On se odluči za čašu žuči, al* mu se neda, dobi čašu – meda !
Zakoni sudbine su nepodmitljivi !
***
PROSTAKLUK
Prosto ko pasulj ! –reko bi naš čovek. Na prvi pogled, sasvim
jednostavan pojam. Ali, ako ga malo bolje izanaliziramo, uključivši i
određene primere, videćemo da je reč o veoma komplikovanom i
nadasve zagonetnom pojmu.
Posmatrao sam rialiti šou na jednoj našoj televiziji. Mesto
događaja je farma. Jedna od učesnica tog programa je molila i
preklinjala magarca da načini par koraka ka oboru. Nudila mu je i
klip kukuruza. Mazila ga. Šaputala mu na uvo. Pevala mu. Čak i na
engleskom !
A magarac ko magarac. Kad se zainati gori je od svakog učesnika. Pravi
se englez. Ne ferma je ni za crvljivu šljivu, što bi naš čovek
reko. Ženi došlo da plače. A taj glupi magarac je toliko tvrdoglav da
neće ni korak da načini napred. Pa, kako da završi zadatak izdat od
domaćina farme !?
Srećom, u blizini je bio učesnik koji je imao izvesno iskustvo sa
domaćim životinjama. Uze motku, podviknu onako po srpski; -
*ajde, jebem li ti.. .! I magarac je, što bi Srbin reko, kao bela lala otišao gde mu je mesto !
Zatatak je uspešno završen !
E sad se ja pitam, ko je ovde bio prostak!? Učesnica koja je lepo
molila magarca ili učesnik koji mu je podviknuo po srpski !
Logičan odgovor bi bio da je to učesnik. Ali, ako je
magarcu mesto u oboru gde ga očekuju sva njegova prava i
zadovoljstva, zašto, kada ga lepo mole ne uđe na svoje
mesto?!
Kako bi morao ovaj slučaj drugačije da se završi!?
Jedino da se zove obezbeđenje pa da magarca prenese u obor.!?
Svaka sličnost sa ljudima je prosto namerna !
Ko izgubi pravo na kazan ostaje mu na raspolaganje varijanta dva – kontejner !
Who lost a right on caldron has just left within his disposal variant two- container!
Više su nas političari zadužili svojim potpisom nego književnici delima.
We have got more into debt with the signatures of our politicians than writers with their books.
Pavle Popović
GLORIA MUNDI
Pogledaj recimo što rade
Židovi pogledaj što rade ti
Pokvareni Židovi Palestincima
Žive ih gaze bagerima
A onda opet I ti Palestinci
Sve je to Al Kaida
Prljavi Arapi svi su isti
Pogledaj što su napravili
Amerikancima avionima
U nebodere jebote
A onda opet I ti Amerikanci
Pogledaj što rade ti bahati
Amerikanci Iračanima
Guze ih u zatvorima
A onda opet ti Iračani
Pogledaj što smrdljivi
Iračani rade Kurdima
Bojnim otrovima pobili
Milijun Kurda alo
A onda opet ti Kurdi
Pogledaj što rade Nijemcima
Ovi ih primili ko svoje
A ta arapska gamad
Otima im radna mjesta pa
Na posao ide u feredžama
A onda opet ti Nijemci
Pogledaj što rade Turcima
Vrijede im na baušteli
Onda im pale kuće
A onda opet ti Turci
Pogledaj što rade Grcima
Pola Cipra okupiraju
Jebote ko srpska krajina
A onda opet ti Grci stoka
Pogledaj što rade Makedoncima
Državu im ne bi dali
A onda opet ti Makedonci
Pogledaj što rade Albancima
Pale im sela ubijaju kolju
Jebeš mater isto Srbi
A onda opet ti Albanci
Jebeni Šiptari
Pogledaj što rade Srbima
Dobro Srbima al inače
Po Europi
Razmnožavaju se ko zečevi
Pola Francuske drže
Mafija je to čovječe
A onda opet ti Francuzi
Pogledaj šta rade muslimanima
Vidiš kako sve dođe na
Muslimane sve je to nafta
A onda opet ti muslići
Pogledaj što oni rade
Tamo po Aziji čoveče
Pogledaj recimo Japance
Dobro isti kurac sve su to
Muslimani pogledaj što
Ti mali žuti rade pogledaj
Što su Kinezima radili
A onda opet ti Kinezi
Ista je to živina
Pogledaj što oni rade
Hong Kongu kao žuti mravi
A onda opet ti Hongkonžani
Sve su ti to engleski masoni
Pogledaj što rade ti Englezi
Po Africi još se ponašaju
Ko gazde robovlasnici
Drže pola Južnoafričke
Republike a onda opet ta
Južnoafrička Republika
Primitivno je to sve
Goli hodaju ljudožderi
Pogledaj što rade ti crnci
Hutui jedu Tutsije
Tutsi jedu Hutue
Pola svijeta su zauzeli
Ti jebeni crnci
U Rusiji ih ima alo u Rusiji
Pola Moskve crnci jebote
A onda opet ti Rusi
Komunjare boljševici
Pogledaj što oni rade Čečenima
Istrijebili pola naroda
A onda opet ti Čečeni
Pogledaj što oni rade
Vežu se eksplozivom
Pa u kino sve su to balije
Mudžahedini fanatici
Pogledaj što rade Židovima
Uđu u autobus sa bombom
I bum adio
A onda opet ti Židovi
Pogledaj što ćifuti rade
Jadnim Palestinicima
Gaze ih bagerima žive
A onda opet ti Palestinci
Sve je to Al Kaida stoka
Prljavi Arapi svi su isti
Sve je to u debelu kurcu
Jebeš ti meni sve
Ako mi Hrvati
Nismo jedini
Normalni.
***
ZA THEODORA
Napisao židovski filozof
Da je poslije koncentracijskih logora
Nemoguće pisati poeziju
Ne znam za njega
Al mene bogami krenulo.
***
LOGOR
Ako je ovo kako kažu
Logor
Onda računajte da ste na
Logorovanju
Kao u američkim filmovima
Kad ono djeca idu u ljetni kamp
Kako se ono zove
Da
Petak 13.
Boris Dežulović
Pjesme iz Lore
"Meni
je bio cilj izazvati kod čitatelja duševne boli. To da čitanje izaziva
ozbiljne zdravstvene tegobe, uostalom, znamo i otprije. Ja sam poetiku
Jure, Bobana, Jasenovca i Gradičke Stare izmjestio iz opskurne, mračne
subkulture emigrantskih domova kulture, prigradskih krčmi i internet
foruma u prostor tzv.građanske kulture, među korice lijepo dizajnirane
knjige, na police čistih, pristojnih knjižara, u ozračje opuštenih
ljetnih književnih večeri. Pustio sam da Zlo pjeva svojim riječima.
Lora je samo sinonim za Zlo pred kojim smo zatvarali oči i spuštali
rolete. Pjesme stoga nisu samo iz Lore i o Lori već pokušaj seciranja
mentaliteta koji je Loru učinio mogućom"
***
Sanja R. Petrović Kriza? Ma jok!
To čekanje u redu
za penzije il' mleko…
Nije to kriza. Jok!
Mi to da se s komšijama izdivanimo.
To što smo meso
iz upotrebe izbacili…
Nije to kriza. Jok!
Mi to vegeterijanci postali.
To što se kojekakvim pilulama
kljukamo…
Nije to kriza. Jok!
Mi to živce i kosti da odmorimo.
To što TV ne gledamo,
grejanje i bojler ne uključujemo…
Nije to kriza. Jok!
Mi to elektrodistribuciju pomažemo.
To što kola iz garaže
godinama ne isterujemo…
Nije to kriza. Jok!
Mi to ekološku sredinu podržavamo.
Kriza? Ma jok!
***
Dejan Đorđević MINULO
Bile su to godine
Koje su pojeli gladni
Uživao sam u nesrećama
Radovao se pomračenju sunca
I iščekivao propast sveta
Kao i svi razočarani mladići.
Pisao sam zamućenu
I neodređenu poeziju.
Obraz je ruke prao
Za romantiku je bilo kasno
A bio sam blizu zida.
Čovek je umočio jezik u čašu jogurta
I pljunuo na ispisani grafit:
„Dole snevači, gore jahači“.
***
Borislav Mitrović STEŽITE KAIŠ
Stežite kaiš!
Trošite manje!
Plate će biti,
upola tanje.
Bogati šalju,
poruke ove
a oni troše,
najviše love.
Svaki je lopov,
država mala
kriza ga nije,
ni očešala.
Narod sve plaća,
kao po kazni
a budžet prazne,
mangupi razni.
Njima ne smeta.
manjak morala?
Velikom Bratu,
treba budala!
Na veću štednju,
kriza nas tjera:
Uzimaj manje,
iz – kontejnera!
***
Miladin Berić “DEMOKRATA 1”
od visoke peći
veći
takoreći
viši i od Sulje
Suljo mu do bulje
što ti je taj visok
reče jedan: Bona
veći je od Srpske
a i od kantona
a drugi dodaje:
jest tako mi dina
taj ti je viši
od naših planina
kada pruži svoje natoovske šape
viši od sultana
i veći od pape
viši i od Čave
za glavu bez glave
il mi se priviđa
il je ipak je možda
viši i od samog
dobrunskoga Vožda
kad nas pričepi
kad nas opipa
taj nam se čini
veći od Josipa
dok pijanim glasom
urliče sa trona
izgleda nam veći
od samog Dejtona
viši od Kalaja
Kalaj mu do jaja
dok ne ispravi
krivu Drinu
taj će da pokazuje
svoju visinu
zna li taj visoki “demokrata”
put od ulaznih
do izlaznih vrata
ili je ovdje
takav vrag
da niko nema
nikakav prag
dok on pokazuje
svoju veličinu
mi idemo
natrag
svi u...
materinu.
***
Vidi se svetlo na kraju tunela !!! A da nije voz ?!
I can se the light at the end of tunnel!!! Is it a train?!
Mi zezamo krizu, vlada zeza nas... Zato i vredi živeti u Srbiji, jer ovde je život čisto zezanje!
We are making jokes with the crises, government making jokes with us…That is why is so good to live in Serbia because the life here is made of making jokes!
Ninus Nestorović
Poštovani,
Obaveštavamo vas da se najstariji humorističko-satirični list "JEŽ"
ponovo može naći na kioscima, a pokrenuto je i elektronsko izdanje
"Ježa" na adresi: www.ejez.co.cc . Na ovoj adresi su postavljeni i
prethodni brojevi.
Srdačni pozdrav, redakcija JEŽ-a.
Kratke Priče (Vol.1) - Penzioner / Branko Kujundžić Skins
Pokušao bih i ja da opljačkam poštu, ali se plašim da me penzioneri ne uhvate.
I would like to try to rob a post office, but I am afraid that retired people will catch me.
Mitar Mitrović
„ĐORĐE FIŠER“ ALEKSANDRU ČOTRIĆU ALEKSANDAR ČOTRIĆ DOBITNIK NAGRADE „ĐORĐE FIŠER“ ZA 2009. GODINU
Jednoglasnom odlukom žirija (Ninus Nestorović, Milan Todorov, Dušan Vojvodić Birdža)
ovogodišnji dobitnik nagrade „Đorđe Fišer“ , koja se dodeljuje za
doprinos humoru i satiri, kako spisateljskim radom, tako i ostalim
aktivnostima koje doprinose popularizaciji humora i satire u Srbiji, je
Aleksandar Čotrić, književnik iz Beograda. U najužoj
konkurenciji za dodelu ovog značajnog priznanja bili su poznati
beogradski novinar i književnik Petar Lazić i Vasil Tolevski satiričar iz Skoplja.
Aleksandar Čotrić rođen je 25. septembra 1966. godine u Loznici.
Od
1984. godine objavljuje aforizme u NIN-u, "Politici", "Večernjim
novostima", "Danasu", "Književnoj reči", "Studentu", NON-u, "Dugi",
„Stavu“, "Beogradskim novinama", "Vremenu", „Ježu", „Mladosti“ i drugim
novinama i časopisima.
Čotrić
je u "Srpskoj reči" od 1992. do 2005. godine redovno ispisivao kolumnu
"Peta kolona", na dve novinske stranice. Nije prestajao da piše ni za
vreme režimskih pritisaka, represije i ratova. U "Petoj koloni"
objavio je preko šezdeset hiljada aforizama i satiričnih komentara.
Retkost je u srpskoj štampi da jedna autorska kolumna traje 13 godina.
Aforizmi iz ove rubrike prenošeni su u beogradskoj „Našoj borbi“,
novosadskom "Mađar sou", skopskom "Ostenu", splitskom "Feralu",
banjalučkom "Reporteru", ljubljanskoj "Tribuni", zagrebačkom "Danasu",
sarajevskoj "Nedjelji" i drugim listovima na prostorima bivše države.
Aleksandar Čotrić je objavio sledeće knjige aforizama:
- "Daćemo mi vama demokratiju" (Književna omladina Srbije, 1993, drugo izdanje Srpska reč, 1995);
- "Peta kolona" (Srpska reč, 1997);
- "Nedozvoljene misli" (Srpska reč, 2000 );
- „Kratki rezovi“ (Srpska reč, 2004);
- „Aforizmi“ (Alma, 2007),
- „Izabrani aforizmi“ – „Izbrani aforizmi” (2007) u Makedoniji,
- „Brzi rezovi“ – „Incizii rapide“ (2007) u Rumuniji,
- „Gola istina“ (Aurora, 2008),
- „Aforizmi“ (bibliofilsko izdanje 2008) i
- „Postrežimske misli“ (Plato, 2008).
Aleksandar
Čotrić je koautor knjiga sa mr Radovanom Kalabićem „Spomenica Draži“
(izdanje autora, 1995. i 1996.) i Milenom Popović „Sabrani u rasejanju“
(„Srpska reč”, 2002.).
Knjigu humorističko-satiričnih priča „Obeležene priče“ („Aurora“)
Aleksandar Čotrić je objavio 2006, a knjigu „Priče pred buđenje“ („Alma“) 2007. godine.
Godine 2007. priredio je knjigu anegdota „Tako je govorio Vuk“ („Alma“).
Zastupljen je u velikom broju domaćih i stranih antologija satire, a
dobitnik je i mnogih značajnih književnih nagrada.
Aforizmi, priče i pesme Aleksandra Čotrića prevođeni su na engleski,
poljski, nemački, francuski, slovenački, mađarski, rumunski, španski,
makedonski, ruski, albanski, slovački, češki, švedski, bugarski,
rusinski i italijanski jezik.
Čotrić je član Udruženja književnika Srbije.
Jedan je od osnivača Fonda „Radoje Domanović“i predsednik je Skupštine Fonda.
Pripadnik je Beogradskog aforističarskog kruga i član je Upravnog odbora ovog udruženja.
Predsednik Sekcije humorista i satiričara Društva književnika Vojvodine Ninus Nestorović
Davao sam sve od sebe,dok me nisu uzeli pod svoje.
U nas je ključ uspjeha,u rukama neuspješnih.
I was giving everything from my self, until they have taken me under them. We have the key of success, in the hands of unsuccessful people.
Ivo Mijo Andrić
Sabahudin Hadžialić Sarajevo, 2020.g.
Sjedio
je u svom kabinetu. Ispred sebe je gledao u zid ispunjen TV ekranima
koji su pokrivali podučje njegovog rada. To je bilo naselje Grbavica u
Sarajevu. Nova vakcina protiv H10N10 je uradila svoje, ali ne i
dovoljno. Jedna grupa u Grbavičkoj ulici, bivšoj Lenjinovoj, odbija
primiti novu vakcinu. Obrazloženje je: Ne vjeruju toj farmaceutskoj
kompaniji. Zabrinuo se. Bonus u ovom mjesecu neće ispuniti a toliko mu
je potreban kako bi, konačno, uspio odvesti porodicu na planirani izlet
do Mjeseca. Šta da uradi? Odjednom, prasak prolomi zrak. Otrčao je do
prozora i ugledao njegov automobil u plamenu koji se širio na obližnja
vozila. Osiguranje je istrčalo, no u tom trenutku ih ja sasuo rafal iz
nitroglicerinske puške. Grupa od dvadeset gerilaca je utrčala u
Kontrolnu zgradu koja je pokrivala Sarajevo, pa i Grbavicu. Za trenutak
je zasta a zatim je počeo žurno brisati file-ove sa kompjutera,
zaboravljajući da upravo uspostavljeni sistem kontrole to ne
dozvoljava. Posegnuo je za otrovom u desnoj ladici. Nije uspio.
Tog trenutka su, uz lomljavu plastificiranog stakla na vratima, upali u
njegovu kancelariju i bez riječi ga vezali. Niko ništa nije govorio.
Osim onoga koji je uzeo vakcinu približivši se njegovoj ruci:“Sada da i
ti vidiš kako je kada imaš ugrađene nano-kamere u krvotok ali i hormone
koje kontrolišu nivo stresa odnosno ponašanja!“. Nije se bunio. Uz
smješak na licu je shvatio da je došao red i na njega. Da postane
poslušan, brižan i kontrolisan. Ipak, ta mala grupa sa Grbavice se nije
zaustavila na njegovoj kancelariji i ovome gradu. Krenuli su dalje...
Minaret qua non
Sine,
nekada su ovim prostorima hodili ljudi, a ne životinje. Sine,
nekada su džamije imale minarete, a ne samo kupole. Sine, nekada smo sa
komšijama/susjedima našim, zajedno kafu/kahvu/kavu pili. Sine, nekada
sam imao djevojku koja se zvala Mirjana. Sine, nekada sam vjerovao da
se može živjeti zajedno, čak i jedni pored drugih. Sine, nekada sam
imao i sve ruke i noge. Sine, nekada mi nije trebala tvoja pomoć da bih
se kreatao. Sine, otiđi do komšije Slobodana i susjeda Ante i zamoli ih
da mi ustupe ili protezu za ruku ili za nogu. Sine, danas je moj red da
idem u kuhinju po obrok za nas trojicu. Sine, probudi se. Ne spavaj
više. Na groblju/mezarju čudnih navika. Balkanskih.
Ljubav
Tramvajski,
ali i autobusni/trolejbuski saobraćaj u Sarajevu je posebna priča.
Truli, na putu za otpad usmjereni, autobusi, trolejbusi i tramvaji
završavaju u ovom gradu čudnih nakana. I voze nas. Dok slušamo cijuk,
klepet i zvonko lupanje dijelova vozila koji samo što nisu otpali dok
smrknuti vozači i kontrolori pokušavaju uvesti red u krcata vozila
tokom cijeloga dana. I, onda, jednog kasnon popodneva pojavio se on:
MAJSTOR. Obećao je da će popraviti sva vozila, sve tramvaje i autobuse
ali i trolejbuse. Samo je tražio nešto za uzvrat: Tri djevice koje će
ga čekati na završetku posla. Ne starije od dvadeset godina. Kada su ga
gradski oci upitali zbog čega, baš tri, on je rekao:“Jedna je da bi me
svako jutro ispratila na posao u sljedećem gradu. Druga je da bi me
popodne dočekala, a treća..treća je za njega...i pokaza prstom prema
nebu!“...Ostadoše zbunjeni uz upit:“Zar ćete je žrtvovati?“..Odgovorio
je kratko i jasno:“Ne, upravo mi se vraća stari prijatelj vrag, odnosno
šejtan, sa odsluženja redovne godišnje kazne pa da se malo
osvježi!“...“Znači, vi ste BOG!“, u glas povikaše gradski oci!“...“Jok,
ja sam vražji odnosno šejtanov stariji brat. Bog nema vremena za vas!“
I nestade, dok je crni mačak, koji je do sada bio nevidljiv, radosno
skakutao njegovim putem...
Kad god su nam deleli šamare, bili su široke ruke.
Whenever they were slapping us, they did it with broad hand.
Nenad Ćorilić
Zoran Jovanović Kriziranje
Što
ja imam pametnu babu, ne možete ni da pretpostavite. Ne što je moja, u
stvari nije samo moja, moja baba je baba i mom bratu, pa onda mojoj
dvojici braće od strica. E ta, naša, baba je prababa našoj deci (što
sigurno niste znali). Otkad je poznajem znam i da je nepismena, al čik
neka neko proba da je zezne "u pare". Nikako mi nije jasno kako neko ko
je nepismen ume da računa...ali, kad bolje razmislim, dodjem do
zaključka da je sreća što retko mislim jer mogu da smislim baš svašta.
I tako, čujem ja da postoji neki nagradni konkurs na temu krize i kud
ću, šta ću, trkom kod moje babe po informacije. Ponesem ratluk i kafu,
baba metne džezvu i raspredosmo priču. Doduše, baba priča, ja slušam i
beležim....od svega toga ispalo je ovo što čitate u nastavku.
Da li je nagradjeno ili ne, nije bitno, za babu dovoljna nagrada je i
to što će osim mene pročitati još neko.
Jedino brinem...da mi neko ne uapsi babu.
Pričala mi moja baba stara
koja pamti i puno i dugo
ni ranije nije bilo para
al sad fali i puno šta drugo.
Udarila, kaže baba, kriza
građanina ali i seljaka
nema para, nema ni deviza
a na nebu sve više oblaka.
Zaigrala mečka kod komšije
mečkar kaže poslala je SEKA
ne smeje se narod, nego vije
s njima došla kriza iz daleka.
Svetska kriza, u mutnom se lovi
banke lažu kamata je tanka
hoće narod bolji život novi
pa se tako u krizi nasanka.
Guverner nam sija u javnosti
kaže rastu rezerve deviza
ja se čudim, glođem prazne kosti
kako kad je finansijska kriza?
Narodu je voda do ušiju
kamate ga jedu a i hipoteke
od gotovog pravi veresiju
gladan i gol u sred krizne seke.
Udarila kriza i staro i mlado
udarimo zato malo mi po njoj
razumni smo, nismo belo stado
dobićemo braćo mi sa krizom boj.
***
Marijana N. Nikolajević Remininscencija na jedno predvečerje u mojoj kuhinji...
Dok
držim varjaču, na radiju neka emisija o Hajdegerovoj filozofiji, post
postpost postmoderna u petama mojih čarapa, šargarepa nije dobro kuvana
sudovi vrište u sudoperi, a Bodler je mrzeo žene, i da, voleo je
mačke..Da, treba oribati kadu, temeljno nekim abrazivnim sredstvom. I,
da..potrebno je četiri oraha parče bundeve i još dve šake prosa,
oraščić i sve to sručti u blender, sve i stopala oslobodjena od
potpetica.. i ja. Ja ne mislim, ja postojim, ja ne mogu da čitam
Dekarta i ne koristim biber, škodi mojoj krvi. I Dekart, i biber.
Jedem i jedem se. Popiti il ne popiti pilulu za spavanje,
kontracepciju, koncentraciju, energiju, vitamin C?
Jasmina Šikić Jašiki BELI ŠENGEN, NIŠKA BANJA
Dobili smo beli šenegen.
Super, sad možemo kad nam dune da letimo po Evropi.
Ima let za Bolonju.
Stvarno, ‘ajmo tamo, kad možemo?
Na svetog Nikolu, od tad važi bezvizni režim.
Al’ moramo iz Niša.
Što iz Niša?
Pa odatle idu ti low cost letovi.
Kako ćemo do Niša?
Pa nekim busom, valjda, videću sa komšijom da nas prebaci do
autobuske, a nazvaću stanicu da nam rezervišem karte, pa ako ima mesta
u busu koji se poklapa sa letom, biće O.K., ako bude i ranije
izblejaćemo u Nišu dan pa letimo.
Dan u Nišu, dan u Bolonji.
Malo i čari juga Srbije da osetimo, pre nego što se pustimo u svet.
Ma super, mada nisam baš planirala da obilazim Niš,
a biće valjda buseva.
Biće.Četri sata bus, sat avion.
Sreća pa nam, je zemlja nevelika, gde god da je aerodrom, nije više do
njega od 4-5 sati autobusom.
Ma banja, idemo.
***
Sabahudin Hadžialić Do - dick & Mujezin - ović
U pjesmu da ga bacim
i uz mast slastim.
...
Ime da mu pominjem
i majkom ga kunem.
...
Šinjel Ante Markovića
zamijeni šinjelom Dabića.
...
Mujezin ahbab njegov
u Sarajevu na minderu jaše
a ono „ović“ stuk'o sin Izetbegov
kao opomena mučnom jataku snaše.
...
Oba brata feude ograđuju
u namjeri da sultanat vlastiti prave
Nemanjića i Kulina bana štuju
al' svaki sakrio prstiće male.
...Prekrižene...
...
Lažu brate pogolemo,
a narod sve traži još
i što mu ne bi dali memo...
pa i s leđa ako moš'.
...
I ostade pjesma da veli
kako je,
bezbeli,
tamo neke 2009
Mujezin Dodo begenisao,
novu zemlju izgradio,
Tunguziju za'ebao
i kijametski dan dosegao.
...
O sudnjem da i ne govorimo
jer kraja priči nejma
mada pjesma kraju stremi
...
Jao ti se meni!
***
Priča o golorukom narodu se obistinila. Sve je u rukama pojedinaca.
The story of the armless people became true. Everything is within the hands of individuals.
Borislav Mitrović
Borislav Mitrović FUKARA I OLOŠ
Sreli se Fukara i Ološ, a to se kod nas događa na svakom koraku...
Zdravo Ološu! Šta radiš u ova krizna vremena?
Zdravo Fukaro! Radim šta hoću.U šverc-komerc firmi imamposao i za tebe.
Hvala Ološu, hvala. Prvo moram oprati nekoliko stotina hiljada evrića. Možeš li mi pomoći?
Naravno. Volim s tobom sarađivati, ali u poslednje vreme viđam te sa najgorim šljamom!
Ne budi sumnjičav Ološu. To su moji poslovni partneri. Nego, zašto se ti družiš sa onom bagrom?
Čudno pitanje. Pa bez bagre nema sivog tržišta, ni dobre zarade!
Slažem se Ološu. Važno je da smo svi na okupu!
Tako je Fukaro! Za nas ne važi ono: «Svaka vaška obaška!»
Ne važi. Parola «Svaka vaška obaška!», omiljeni je slogan nekih funkcionera!
Joj, zato ja više nisam najgori Ološ!
Uh, majku im, a ja nisam najveća... Fukara!
Socijalizam smo srušili s puškom u ruci - svaki je borac trebao sačuvati jedan metak za one koji su nas na to natjerali.
We had de-thrown socialism with the gun in our hand-every combat should keep one bullet for those who made us to do that.
U koalicionoj vladi nema razlika. Ni narod ništa ne primećuje.
In a coalition government there aren't differences. Neither thepeople reproach anything.
Zoran Matić Mazos
„Balkanski špijun“ i druge drame Dušan Kovačević
Izdavač: BIGZ,
Beograd, 1985.g.; Glavni i odgovorni urednik: Vidosav Stevanović;
Recenzenti: Vidosav Stevanović i Radoslav Bratić; Lektor: Olivera
Marković; Korice: Vukosava Šibalić; Grafička oprema: Rade Rančić;
Korektor: Slavka Koledin; Slog, štampa i povez: BIGZ, beograd; Za
izdavača: Dobrašin Ralević
PEČAT VREMENA ANTOLOGIJA NOVOSADSKOG AFORIZMA
(Nevkoš, Novi Sad 2003.)
POD LOKALNOM eNeS-TEZIJOM
Recenzija
Dušan Pop Đurđev
Priredio
Ninus Nestorović
„BALKANSKI ŠPIJUN“:
„...Radnja Dušana Kovačevića govori o odnosu pojedinca i vlasti,
individualnoj i totalitarnoj svijesti, te o posljedicama sistema koji
zahtijeva apsolutnu poslušnost a koje se prvenstveno očituju u
gubljenju razuma i raspadanju obitelji. Zbog takvih proturječnosti
takav sistem je ideja koja uništava samu sebe, a jedini opstanak vidi u
traženju „nevidljivih neprijatelja“. Glavni junak Ilija Čvorović je
žrtva takvog političkog mehanizma i tiranije – osoba koja je ni kriva
ni dužna završila jednom u zatvoru – a sada preuzima ulogu progonitelja
i instrumenta upravo tog sistema i proganja i špijunira Petra, potpuno
nevinu osobu, kako bi dokazao poslušnost vlasti. Tako ispada
tragikomična figura koja završava puni pakleni krug ludosti poretka
koji potiče paranoju, strah, mržnju i gubljenje razuma...“
„MARATONCI TRČE POČASNI KRUG“: „...Priča
se događa u vremenu između dva rata (1935). U familiji Topalović, koju
sačinjava pet generacija muškaraca – najmlađi ima 25 godina a
najstariji 120 – dolazi do velikih sukoba, jer mladi potomak ne želi da
se bavi pogrebničkim zanatom, koji decenijama, s kolena na koleno, drži
njegova porodica. Proizvodnja mrtvačkih sanduka je sve unosnija, uvodi
se nova tehnologija, sahranjuje se brže i lakše, nastupa vreme
krematorijuma. Ali najmlađeg člana porodice Mirka sve to ne zanima. On
je ubeđen u bolje, lepše i čestitije poslove. U tom ubeđenju ga
podržava i ohrabruje njegova devojka Kristina i najbolji prijatelj
Đenka, vlasnik malog bioskopa. Kristinin otac, Bili Piton, nabavljač
mrtvačkih sanduka za firmu Topalović, traži veći udeo u zaradi,
pravičnu podelu u poslu i dobiti. Tako dolazi do sukoba ove dve
porodice. U tom obračunu dozvoljena su sva sredstva. To je američki
gangsterizam na balkanski način… Iako je Dušan Kovačević napisao
istoimenu pozorišnu predstavu po kojoj je film snimljen, radnja filma
nije potpuno istovetna sa pozorišnom predstavom. Pozorišna predstava
ima radnju koja se dešava u komunističkoj Srbiji i ima elemente satire
komunizma.“
„RADOVAN III“:
Radovan je “teška komedija” o životu čoveka dovedenog u grad, u stan na
12. sprat, u soliter koji je, zapravo “vertikalna ulica”. Iz zavičaja –
sela, polja, šuma… osvanuo je jednog dana bliže nebu nego zemlji. I,
tu, u bezvazdušom prostoru, nalik na pticu bez krila, pokušava da
promeni svoj život, da se prilagodi, da se privikne, prihvati sve ono
što mu nikad nije bilo blisko, mučeći sebe i sve sa kojima živi,
ponavljajući – uzalud! kako će se “sutra vratiti u zavičaj”. Radovan je
priča o ljudima koji su silom prilika napustili život na “zemlji' i
preselili se u stan (kavez) jedne od bezbroj zgrada, solitera,
oblakodera…na ovoj našoj mnogoljudnoj planeti. Čovek sigurno, nije miš,
ali, još sigurnije nije ni tica. I nikad neće biti.“
„SABIRNI CENTAR“:“
Stari arheolog pronalazi rimsku nadgrobnu ploču za kojom je tragao
čitavog života. Ona pokriva prolaz s „ovog“ na „onaj“ svet. Pri
pokušaju da je pomakne profesor doživljava srčani udar i ubrzo umre.
Ali, mrtav samo za okolinu, on se u stvari nalazi u nekoj vrsti stanja
„između života i smrti“. Kako je i živ i mrtav u isto vreme,
uspostavlja vezu između živih i mrtvih, pa mrtvi, vođeni željom da vide
svoje rođake, kreću prolazom koji je profesor otkrio ispod rimske
nadgrobne ploče, u susret svojim voljenim na „ovom“ svetu. Ali, svet
živih nije onakav kakvim su ga zamišljali.“
Delovi dramskog teksta: BALKANSKI ŠPIJUN
ILIJA ČVOROVIĆ, gazda kuće, okućnice, žene i ideje o slobodnom čoveku i slobodnoj zemlji.
ĐURA ČVOROVIĆ, Ilijin brat blizanac
(...)
ĐURA: Ubistvo u lovu ne podleže Krivičnom zakonu. Nema lova bez
ubistva. To se sve podvodi pod nesrećan slučaj. U našem selu kad neko
nekoga mrzi, samo ga pozove u lov. Tako bilo jedno vreme, dok se selo
ne prepolovi. Na jednog zeca su dolazila po dva seljaka. Šta smo se
toga nagledali, Ilija?
ILIJA: Ih!
ĐURA: Vraćaju se lovci iz lova, a mi dečurlija istrčimo na sokak da i
sačekamo. Prvo idu nji trojica-četvorica, nose zečeve i fazane za
pojasom, a onda idu kola koja nose mrtve lovce. Bude i više u kojima
neg divljači. Tačno se znalo koje se godine lovi koja familija. Je l se
sećaš kad su Markovići pozvali Babiće u lov na divlje svinje?
ILIJA: U novembru, četres osme, kad se selo podelilo, za i protiv.
ĐURA: Odu jedno jutro, a uveče se vratiše Markovići: nose jedno prase i
sve Babiće. Šta je bilo? Opalila puška slučajno. Kako jedna puška da
ubije nji petoricu? Išli jedan za drugim Sledeće zime, Babići u lovu na
divlje guske, ubiše jedno gušče i šestoricu Markovića...
RADOVAN TREĆI
RADOVAN TREĆI, čovek iz Zavičaja, sticajem raznih sticaja penzionisan u
tridesetoj godini svoga života. Veoma malo radio, ali izuzetno mnogo
upropastio.
(...)
RADOVAN: Spakovaće stvari Radovan i vratiće se u Zavičaj. Sad tamo reka
miriše, a ovde... nigde vazduha samo čađ, dim, gar... Tamo slavuj budi
narod, a ovde budilnik... Pticu nisam video dvadeset godina... Kad bi
Bog poželeo da skući kućicu na zemlji, on bi je podigao u mom Zavičaju.
Eh, tamo sad...
RUMENKA (proviri ispod jorgana): Tamo sad zaudaraju svinjci, blato je
do kolena i seljaci se bodu noževima.
RADOVAN (skoči): Slušaj Rumenka: mene vređaj, ali - Zavičaj mi ne
diraj! Za Zavičaj sam u stanju da ubijem bez razmišljanja... Da sam ja
vlast, kao što sam nekad bio, ja bih ljudima, koji žive u ovakvim
gradovima, priznavao duple godine života.
(...)
STANISLAV: (...) Koliko vas braće ima, i koji si ti po redu?
JELENČE: Reći ću vam s ponosom: ja sam šesti, a ima nas osamnaest.
RADOVAN: Osamnaest? Biće posla, biće posla.
STANISLAV: Kako osamnaest? Ja sam vas godinama brojao i nikako da vas
prebrojim. Ima vas između deset i sto šezdeset. Taman stignem do
dvanaest, kad, neko kupi novo odelo, neko pusti bradu, neko se ošiša...
RADOVAN: To im je taktika, da se prave različiti. Tako skrivaju brojno
stanje. Znam ih ja, još iz Zavičaja!
RUMENKA: To su tvoji zemljaci. Tvoj narod.
RADOVAN: Nisu oni "moj narod"! Moj narod je na drugoj strani planine.
Moj narod nema veze sa Vilotićima. Oni su oduvek bili izdajnici i ološ.
U pet ratova smo bili pet puta na različitim stranama... Jeste, jeste,
znam šta hoćeš da kažeš: mi smo bili jedno pleme - bili smo, ali smo se
kroz vekove podelili; sve što valja, što je pošteno, čestito i
plemenito, sve je to prešlo na našu stranu. Kod njih su ostali samo
razbojnici, secikese, konjokradice i pokvarenjaci!
RUMENKA: To oni isto kažu za vas.
RADOVAN: Znam, znam, govore, govore, zato što im nismo jezike počupali
kad je bilo vreme... Stanislave, nastavi. Ja sam slab sa živcima -
ubiću ga momentalno, pa nećemo ništa saznati.
STANISLAV: Dakle, momče, da nastavimo sa brojnim stanjem: je li onaj sa cvikerima isti onaj bez cvikera?
JELENČE: Nije. Isti je onaj sa kačketom i lulom.
STANISLAV: On je najmlađi?
JELENČE: Najmlađi je sa brkovima. Ima plave oči i malo izgubljen
pogled. Sanjalica. Divan čovek. Svako jutro plače kad čita novine... A
brat do njega - muca.
STANISLAV: Ne muca, nego kašlje. Po ceo dan kašlje. Ripće, stoka, zgrada se trese.
JELENČE: On voli da kašlje. Dok je bio mali stalno je štucao. Jedno
vreme je išao samo natraške. Lekaru su rekli da mu nije posvećena
dovoljna pažnja dok je bio mali, pa on stalno hoće da bude u prvom
planu. Inače, to je divan čovek.
STANISLAV: A onaj što viče: "Ala volim da mrzim!" Je l taj isti onaj što ćuti u bioskopu?
JELENČE: Jeste, ako mislite na njega.
STANISLAV: Nosi belo odelo... odnosno crno?
JELENČE: On je. Ima, ovako, veliku masnu fleku na sakou, od bureka, i
uvek je bez pertli... Ali, zrači nekako, ne bih rekao kako, mada možda.
STANISLAV: Suv?
JELENČE: Jeste. Upadljivo suv i debeo.
RADOVAN: Sad ću ga ubiti.
STANISLAV: Kako to: suv i debeo?
JELENČE: Kontraverzna ličnost.
Milutin:
Divan dan. Baš ljucki lep... Vidi kako se dim slego nad gradom. Nije ni
čudo što kroz Beograd godišnje protrče dva stranca: jedan sa gas maskom
i drugi polumrtav. (Gleda sina i unuka.) Šta je bilo? Opet ste se
svađali? Je li sine? A šta sam ja rekao: neću više da čujem svađu.
(Dere se.) Neću više da čujem galamu! Neću! Neću da živim
među životinjama! Hoću da se jednom u ovu kuću uvede mir! Hoću da
starost provedem kao čovek a ne... (Zagleda se kroz prozor. Osluškuje
cvrkut vrabaca.) Sve se to izbezobrazilo... Vidi šta rade vrapci u pet
i pet. Sramota. Znači, jos se ševe vrapci i vrapcaju ševe...
(...)
Laki: Jel ono u redu?
Milutin: Koje ono? Laki: U vezi sa onim?
Milutin: Jeste, samo da pristane i onaj. Laki: Koji onaj?
Milutin: Pa onaj! Laki: A onaj! Pa on mora da pristane zbog onog.
Milutin: Koga sad onog? Laki: U vezi sa onim.
Milutin: A, ti na onoga misliš? Laki: Da, na koga si ti mislio?
Milutin: Ja sam mislio na ovog. Laki: Ma, taj je pristao!
Milutin: Kad? Kad je pristao? Laki: Pa, onda. Posle razgovora s onim.
Milutin: Nisi mi nista govorio. Laki: Kako nisam, reko sam ti onda.
Milutin: A, ti si mi za njega govorio? Laki: Za njega, pobogu! Ne mogu preskočiti coveka, kad se o njegovoj koži radi.
Milutin: Izvini, nisam znao da ste razgovarali. I hoće? Laki: Naravno, oberučke.
Milutin A šta nudi? Laki: Pa, za početak, ako ono dobro krene...
(...)
Đenka:
Zdravo ribo!... Molim dušo? Gde smo se dogovorili? Ma nije moguće?...
Znači, opet sam ja pogrešio... Lepo sam ti rekao da dođeš ovde u tri,
pa odavde idemo na Adu... Ko je sinoć bio pijan: ja ili ti?... Slušaj,
sunce, nemoj da kenjaš, kad sam ti u taksiju pet puta rekao da će te
ovde čekati...Molim? Muž te tukao?... Ma nije moguce... A zašto?... Što
si jutros dosla u pola četiri? Bože, koji je on primitivac. Tuko te po
glavi i guzi... C, c, c... Znaš, da si moja žena, ja bih te obesio...
Ej, pazi sta govoriš... I ja tebi! More, nosi se! (Ljutito spusti
slušalicu.) Tako mi i treba kad se vucaram sa udatim ženama. Možeš
misliti, našla meni da plače što je muž tuk'o? (Ponovo zazvoni telefon.
Đenka brzo podiže slušalicu.) Halo! Slušaj: nosi se u p. m.! Tvoje
probleme rešavaj u tvojoj kući!...(Zastade. Zbunjen je.) Da?...
Jao, molim vas, izvinite čika Laki... Mislio sam da je jedna moja...
SABIRNI CENTAR
Pokojni JANKO SAVSKI, vek proveo za kafanskim stolom. Dva puta napuštao
kafanu da vidi kakvo je vreme i treći put kad je umro. Visprena
danguba.
(...)
JANKO: Stevaneee! Oooo Stevaneeee!... Nikad nisam uspeo da ga dozovem, jer ima pogrešno ime.
DOKTOR: Kako to mislite da ima "pogrešno ime"?
JANKO: Lepo: kad daješ ime detetu, moraš mu dati samo ono koje je lako
za dozivanje. Ako dete ne dozoveš sa dva vikanja, dao si mu pogrešno
ime.
DOKTOR: Sjajna teorija.
JANKO: I tačna. Vidite, ovako: u planinskim krajevima, gde decu dozivaš
na velike daljine, imena se sastoje od četiri slova; od toga su dva
samoglasnika. Slušaj: Oooo Jovooo, O Boroooo, Ooo Božo... Drugo slovo u
imenu O i četvrto O, jer O najdalje leti. To su, takozvana, "primarna
imena za daljinsku viku", sa dometom od pet kilometara... Zatim dolaze
imena za nadmorske visine ispod dve hiljade metara: Oooo Jelooo, Oooo
Savooo, Oooo Vukooo, Oooo Pavooo, Oooo Milooo... Imena sa dometom do
tri kilometra, po lepom vremenu, ili između dva pucnja groma. Međutim,
kako se spuštamo ka ravničarskim predelima naše, samo geografski bogate
zemlje, imena su sve duža, šira i tromija, jer nema potrebe da bacaš
glas preko planinskih venaca i šuma; dete se igra na pašnjaku, u
šljiviku ili u komšijinoj avliji. Ooooo Miloradeee, Oooo Dragoslaveee,
Oooo Milaneee, Oooo Aleksaaa, Oooo Leposavaa, Oooo Miliceee, Oooo
Mihajlooo... Osećate napor, kao da mi je zakopčano najgornje dugme na
košulji. To su deca zelene Šumadije, blago brdovite Mačve, i ostalih
talasasto-valovitih krajeva. Imena sa daljinskim dometom od 100 do 800
metara, u zavisnosti od grlenih mogućnosti roditelja. I onda, kad
siđemo u apsolutnu ravnicu, imena su isto tako široka, nepregledna: Ooo
Maksimilijannn, Ooo Haralampijeeee, Ooo, Nićiforeee... Sad, zamislite,
kad se u planinskim krajevima da detetu ime Haralampije. Izađeš, ovako,
pred kuću, zagledaš se u planinski vrh pod snegom i uzvikneš: Ooo,
Haralampijeee! a ime ti padne pred noge. Ime Haralampije je teško bar
dve kile. Pre je za bacanje imena s ramena. I, znaš kad će Haralampije
da dođe kući - nikad! Posle biješ dete: "Ja te zovem pola dana, a tebe
te nema!" Dete kuka, nije čulo... Sasvim suprotno se događa kad u
apsolutnoj ravnici nadeneš ime Jovo. Uzvikneš Ooo Jovoooo, glas ti
odzvanja, a dete misli da ćeš da ga biješ, pa beži i neće kući. Zato se
u nižim krajevima smišljaju nadimci, za ublažavanje grlatih imena.
Umesto, Jovo, viče se Ooo Jovice... Ooo Jovanče...
DOKTOR: I do kakvog ste zaključka došli?
JANKO: Deci jednostavno treba davati imena samo sa A ili O.
(...)
JANKO: Nema ništa smešnije od kontinentalca na moru. Gledô sam jedne
godine u Budvi kako to izgleda. Sad ću vam pokazati... Ovako: naš čovek
prilazi moru opušteno, nonšalantno, gleda prema pučini kao da će sve to
odjednom preplivati. U pogledu mu osećate superiornost i plivačku
snagu. Onda vadi ručni sat iz džepića lasteks-gaćica i predaje ga na
čuvanje najpoverljivijoj osobi na plaži, pa se vraća i lagano ulazi u
more. Gazi po travi na vrhovima prstiju, strah skriva kiselim osmehom,
mada bi najradije vriskao. Voda mu se polako penje iznad kolena, osvrće
se, prilazi klizavom kamenu prepunom ježeva, staje na vrh i
balansira... Zatim počinje da se kvasi: prvo srce, pa sve žile
kucavice, da ga voda ne preseče kad se baci u hladnu dubinu. To je
pročitao pred polazak na more u članku "Nemojte vrući u vodu". Kad se
dobro ispoliva, dalje i ne bi morao da se kupa, silazi sa kamena i
nastavlja hod prema pučini. U jednom trenutku, normalno, voda mu
zahvata jaja; trenutno se stresa i naježi, ali, pošto je patrijarhalno
vaspitan, zna da se intimna osećanja ne pokazuju pred svetom - i dalje
se smeška, samo mu usta malo iskrivljena... Najzad se koncentriše, diše
duboko i baca se u vodu. Pliva lupajući rukama, zagnjurene glave, sve
dok ima vazduha. Ubeđen da je to neki stil. I taman kad pomisli da su
svi na plaži popadali u nesvest od njegovog snažnog i lepog plivanja,
zabada se u leđa nekom kupaču u plićaku. Drug je zaboravio da mu je
desna ruka jača od silnog lupanja pesnicom po stolu; trlja oči od soli,
izvinjava se i čudi kako je to plivao ukrug. Trčeći, uvučenog stomaka,
diše samo koliko da preživi, juri prema prvom tušu i tek kad oseti
slatku vodu, odahne, opusti se i ponosno gleda pobeđeno more. Onda
legne na pesak blizu neke dame, sunča se, dobacuje šarmantne poglede, a
te noći mu dolazi lekar, jer je dobio sunčanicu, opekotine drugog
stepena i visoku temperaturu...
O piscu: Dušan Kovačević
(12. jul 1948. godine, Mrđenovac pored Šapca), akademik, dramski pisac,
scenarista i pozorišni poslenik. Gimnaziju je završio u Novom Sadu
1968. godine. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju studirao
je u Beogradu, diplomirao je na odseku Dramaturgije 1973. godine.
Zapošljava se u TV Beograd kao dramaturg gde radi do 1978. godine. Od
1986. do 1988. radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u zvanju
docenta. Od 1998. godine je direktor Zvezdara teatra u Beogradu. Dušan
Kovačević je član Krunskog Saveta Aleksandra Karađorđevića. Izabran je
za dopisnog člana SANU oktobra 2000. godine, a za redovnog člana SANU
je izabran na Izbornoj skupštini 5. novembra 2009. godine. Postavljen
je 2005. godine kao ambasador Srbije i Crne Gore u Portugalu.
Najpoznatija njegova ostvarenja su:
Maratonci trče počasni krug (1972.),
Radovan III (1973.),
Proleće u januaru (1977.),
Svemirski zmaj (1977.),
Luminacija na selu (1978.),
Ko to tamo peva (1980.),
Sabirni centar (1982.),
Balkanski špijun (1983.),
Sveti Georgije ubiva aždahu (1984.),
Klaustrofobična komedija (1987.),
Profesionalac (1990.),
Urnebesna tragedija (1991.),
Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (1996.),
Kontejner sa pet zvezdica (1999.),
Doktor Šuster (2000.).
20 srpskih podela (Srba na Srbe) (2008.)
Napisao je i scenario za film Podzemlje Emira Kusturice, da bi potom od toga načinio i prozu.
U
svim ovim delima Dušan Kovačević daje sve aspekte svakodnevnog života,
bojeći ga s vremena na vreme i aluzijama na politiku i sve što je ona
nosila sa sobom. Kao što rekosmo, radnja njegovih dela, ma o kom
dramskom delu da je reč, zahvata obično više nivoa društvenog života,
razna zanimanja i ideološka opredeljenja u vremenu koje nam je blisko i
po sadržajima vrlo prepoznatljivo.
Objavio je i knjigu "Vek, kalendar za godine koje su prošle" (1998.). Živi i radi kao profesionalni pisac u Beogradu.
POD LOKALNOM eNeS-TEZIJOM
Ako čemo ab ovo, sve je počelo, 24. novembra 1833. godi- ne. Pavlu Jovanoviću, advokatu ovdašnjem i potonjem se- natoru varoši novosadske, rodilo se muško dete. Tada niko ni pretpostavljati nije mogao da će od tog žgepčeta stasa- ti čovek koji će svojim delom umnogome doprineti da nje- gov rodni grad postane kulturno središte srpske pismenosti XIX stoleća. Zato što "nam je Zmaj bio na početku", kako je rekao Duško Radović, Novi Sad ćemo vazda doživljavati kao zavičaj dečje pesme. Ispostavilo se, međutim, da nam je Zmaj "bio na početku" još nečeg što će na našoj knji- ževnoj sceni s kraja minulog veka biti definisano kao feno- men, koji će izboriti primat najvitalnijeg literarnog žanra srpske književne produkcije. Naravno, reč je o satiričnom aforizmu. Koncipirajući svoju antologiju Istorija afokalipse, Aleksandar Baljak će u predgovoru reći da "je opredelje- nje za Jovana Jovanovića Zmaja kao začetnika savremenog srpskog aforizma bilo jedino kvalitativno i kvantitativno opravdano u delu samog autora". Pošto se radi o autoru u čiji vrednosni sud ne treba sumnjati, ne možemo a da ne primetimo, i to s ponosom, da pomenuta Istorija počinje aforizmima dvojice rođenih Novosađana: rodonačelnika Zmaja i dr Ilije Ognjanovića Abukazema. Ali to je istorija i da nam nije u njoj Zmaja na početku, teško da bi joj se nekim drugim valjanim povodom, bar kad su u pitanju ovakvi i slični izbori, uopšte vraćali. Mudrolija pomenute dvojice u ovoj knjizi zato i nema, jer bi u kontekstu samog projekta delovale anahrono. Ovako na "groblju umova", kako je Božidar Knežević definisao biblioteke, oni su, eto, ti Zmajevski rečeno - Svetli grobovi "koji sijaju svakom naraštaju" ... "i spajajući vek sa vekom" ... čine ovu priču o novosadskim aforističarima ozbiljnijom, studioznijom, smislenijom, a s izvesnom dozom diskretne prečanske narcisoidnosti i lepšom.
2.
"Naslednici svetog žara", shvativši da im u amanet nije ostalo bog zna šta, potražiće svoje uzore na drugoj strani. Početkom šezdesetih godina XX veka, poljak Stanislav Ježi Lec (Hej Sloveni!), skrojiće aforizam po meri čoveka svog vremena. Njegove razbarušene misli naprečac će osvojiti istok Evrope i steći brojne pristalice. Za polovično lenje Srbe ta romaneskna struktura u dve reči bila je Bogom dana, dok su, pak Crnogorci ostali verni svom epskom pevanju i mišljenju. Mladi i gnevni buntovnici s razlogom, spontano su se priključili tom pokretu otpora. Ovladavajući kratkom satiričnom formom i stilskim vežbama iz demokratije, započela je borba neprestana. Uz Jež, najpre u studentskim, a onda i dnevnim listovima otvarali su se prostori za plasiranje i drugačijih mišljenja. Ti iznuđeni gestovi dobre volje bili su obični propagandni trikovi kojima je režim pred zapadom glumio svoju tobož demokratsku orijentaciju, a ona je podrazumevala kakvu-takvu slobodu govora. Takav poligon za bojevo gađanje ćorcima, ustrojio je 1955. godine, i novosadski Dnevnik. Jedanput nedeljno izlazio je podlistak za humor i satiru Koprive. S početka preovlađujuća je bila zastupljenost crtane forme, a kasnije sve više prostora dobijali su i pisci. Koprive su u principu bile nekad više, nekad manje loše, jer su se sva politička previranja održavala kako na kvalitet objavljenih tekstova, tako i na, vremenom, sve niži rejting autora koji su bili spremni na saradnju. O nekim visokim dometima objavljenih priloga, u listu koji je bio organ Socijalističkog saveza radnog naroda, ne može se govoriti, ali činjenica je da su gotovo svi Juvenalovi sledbenici iz ovog izbora svoje priloge, u nekom periodu, objavljivali u Koprivama, počev od Miroslava Antića pa do Ninusa Nestorovića. Čak i prva zbirka nekog novosadskog autora, Aformalizmi Lazara Dovnikovića, koju je objavila Matica srpska u ediciji Prva knjiga, 1968. godine, predstavlja izbor aforizama objavljenih u pomenutom podlistku. Pored Kopriva, kratku satiričnu formu savremenih stvaralaca objavljivao je još studentski list Index, pojedina revijalna izdanja Dnevnika, kao što su Veseli svet ili Osmeh, a sporadično i književni časopisi Polja i Stražilovo. Uz Veselo veče i kabaretsku emisiju Vesela vetrenjača Radio-Novog Sada, koja je negovala stil nešto drugačijeg senzibiliteta i slala ga kroz etar, vladao je privid o velikim mogućnostima koje su bile pred sve brojnijim autorima. Mnogi od njih svoj sporni talenat ni do danas nisu uspeli da razviju, ali pojedinci su svoju šansu ipak iskoristili.
Tako je stasavala jedna nova mlada i hrabra generacija mladih novosadskih satiričara. Svoje prve knjige aforizama objaviće 1972. godine Radivoje Dangubić, Umesto istine (izdanje edicije Stražilovo), Ilija Marković, Vetrokazi-putokazi (izdanje Zadruge pisaca iz Beograda), kao i Šandor Bogdanfi, Ćutanje nije zlato (izdanje Matice srpske). Sloboda će se polako osvajati a do svojih prvih štampanih zbirki uskoro će doći i ostali. Ipak kritički intonirani rukopisi, čak i oni najbezazleniji, nikad nisu bili rado viđeni na stolovima urednika izdavačkih kuća. Možda zbog toga nije zgoreg pomenuti ediciju Stražilovo koja je imala i sluha i hrabrosti da objavi prve ili potonje knjige gotovo svih novosadskih satiričara, onako kako su već stasavali.
Velike lomove koje je donela poslednja decenija minulog veka, bar tako se uprama mislilo, najspremnije su dočekali aforističari. Već pomenuti pokret otpora nazvan Beogradski aforistički krug objedinio je autore iz čitave države(?) u nameri da zada odlučujući udarac jednoj ideologiji koja je polako ali sugurno trošila svoje poslednje godine. Naivno se verovalo da prejaka reč može ubiti sistem. Pokazalo se, ipak, da ne može. Moćnici su to shvatili na vreme pa je sloboda govora bila jedina sloboda koja vam je u Srbiji bila gotovo zagarantovana. Ali sve verbalne diverzije koje je izvodila intelektualna gerila, odvijale su se daleko od očiju i ušiju javnosti. Getoizirani, u svojim urbanim enklavama, aforističari su preventivno delovali na mentalno zdravlje onog dela populacije koji je već bio u opoziciji. Dok je zemlja krvarila, oni su je držali pod anestezijom.
3.
Ako ćemo pošteno i otvorenih karata, gledajući ovaj izbor on je po svemu nalik špilu "mađarica". Dobro, fali tu koja do tridesetdve, valjda su se gdegod zaturile, tek frapantan je gotovo identičan odnos: četiri asa, par onih jačih karata i ostalo. Izbor je, dakle, i afirmativan i informativan. Šta je više zavisi da li brojite uspele aforizme ili uspešne autore. Mada je pojam uspešnog relativan, krenimo ipak od autora, čisto da vidimo ko je ko u tom novosadskom isečku.
Miroslava Antića poznajete, dakako, kao pesnika. Od onoga što je napisao najbliži aforističkom izrazu bio je u knjizi namenjenoj deci, Olovka ne piše srcem, koja je pravljena po uzoru na onu zamišljenu, koja piše srcem, tandema Rupnik-Nešić. Dva koja se nalaze u ovom izboru su pre studije za aforizam no aforizmi, a spoj trivijalnog i poetskog nije dao očekivani rezultat dostojan Antićevog renomea.
U tu grupu pisaca koji po vokaciji nisu aforističari spadaju još i Šandor Bogdanfi, kao neka naša skromnija varijanta Erkenjia čije su minijature redukovane do gole poruke: novosadski Kišon, Đorđe Fišer, čije auditivne opaske bez njegove interpretacije, najblaže rečeno - deluju neubedljivo; te Pavle Janković Šole i Dragimir Popnovakov, koji aforizam najčešće svode na već viđen deskriptivni paradoks.
Boje Novog Sada u dijaspori, kao aktivni članovi Beogradskog aforističkog kruga brane: Ilija Marković, Radivoje Dangubić, Milan Todorov i Ninus Nestorović.
Ilija Marković je valjda najproduktivniji. On je vešt hroničar budućih događaja. Zato što ide ispred svog vremena, svoje aforizme objavljuje u formi rokovnika. Na vama je samo da stavite datum. Tako se danas piše istorija. Ilija beleži teze, a Marković aniteteze. Otuda je u njegovim ilijadama toliko protivurečnosti. Na njima je izgradio svoje delo.
Ime i delo Radivoja Dangubića su takođe protivurečni, ali Dangubić nije toliko angažovan koliko Marković. Skloniji je univerzalnim temama, a aforizmi su mu bazirani na kontraindikovanom logičkom oponiranju tezi. Kao i Laub zagovornik je mišljenja da su aforizmi poluistine, što se lako da zaključiti iz naslova njegove prve knjige - Umesto istine.
Milan Todorov je najpre pisao satirične priče, potom pesme, da bi na kraju svoj izraz sveo na najmanji zajednički sadržaj. Po kratkom postupku napisao je dve knjige. Iz ove druge shvatili smo da je pisanje Sirotinjska zabava. Međutim, iz vlastitog iskustva mogao je zaključiti da biti na suprotnoj strani ne znači i ostati uskraćen za uzbudljiv seksualni život.
Ninus Nestorović je najmlađi izdanak novosadskog ogranka prestoničkog aforističkog kruga, koji je rastom dosegao najviše domete. Poigravanje asocijacijama i kolažiranjem citata on uspeva da postigne bravurozne spojeve tako da se kolokvijalni govor nenametljivo prevodi u viši stepen umetničke obrade. Ne rasipa se preterano, već svoje aforizme gradi studiozno i natenane. Da je tolerantniji prema drugima nego prema sebi, kazuje i to što je izbor njegovih aforizama za ovu antologiju sačinio Aleksandar Baljak.
Od štihova vredi pomenuti još Dovnikovića, koji je na žalost poodavno bacio pero u trnje, Erdeljanina koji često dozvoljava da ga ponesu strasti pa time optereti i svoje aforizme, Ratkovića koji je valjano ispekao taj prokleti spisateljski zanat, ali je ostao u nečemu nedorečen, Dučića sa još nedovoljno pročišćenom formom...
Moglo bi se tako o svakom reći po nešto, mada mislim da nema potrebe. Ovaj grupni portret s damom takav je kakav je. Svako je na svoj način rekao šta je imao. Autori aforizmima, priređivač izborom istih, a moja malenkost ovim tekstom. I svako od nas misli da je u pravu. A, da prafraziram Iliju Markovića: Biti toliko u pravu bilo bi nepristojno.
Dušan Pop Đurđev
***
MIROSLAV ANTIĆ
Narod koji se budi, može vrlo lako biti zatečen u gaćama.
I kad bi imao krila, čovek bi za svaki slučaj naučio da puzi.
***
LIJA MARKOVIĆ
Potvrda iz katastra: vaše zemlje nema.
Prva Jugoslavija, druga Jugoslavija, treća Jugoslavija. Prodato!
***
NINUS NESTOROVIĆ
Lekaru obavezno ponesite poklon. Ne zaboravite: VAŠE ZDRAVLJE JE U VAŠIM RUKAMA!
Narod možeš prevariti jednom, pa još jednom, pa još jednom... I nikad više!
VESTI/VIJESTI
Pobednici 18. konkursa "Zlatna kaciga"
Na
konferenciji za novinare, održanoj 5. decembra u Skupštini grada
Kruševca saopšteni su rezultati Konkursa za osamnaestu ZLATNU KACIGU.
Odluka žirija XVIII konkursa Međunarodnog festivala Humora i satire Zlatna kaciga - GOLDEN HELMET.
Teme:
a) *KRIZA* za karikaturu i pisanu formu
b) *MOBILNI* za mlade do 18 godina
Kategorije
a) Karikatura
b) Pisana forma (priča, pesma, aforizam)
v) Za mlade do 18 godina: - karikatura, strip i pisana forma
Broj radova
a) Karikatura: 217 autora iz 46 zemalja, poslalo je 562 rada
b) Pisana forma
- priča: 82 autora, 101 rad
- pesma: 83 autora, 131 rad
- aforizam: 96 autora, 1821 aforizam
Ukupno: 478 autora , 46 zemalja, 794 karikatura, priča, pesama i 1821 aforizam
v) Mladi su poslali 323 karikature, 46 stripova, 4 priče, 46 pesama I 20 aforizama
Članovi žirija
a) Za karikaturu
1. Goran Ćeličanin, predsednik
2. Muhamed Đerlek, član
3. Saša Dimitrijević, član
b) Za pisanu formu
1. Ljubodrag Stojadinović, predsednik
2. Petar Lazić, član
3. Dragiša Pavlović Rasinski, član
v) Za mlade do 18 godina
1. Momir Dragićević, predsednik
2. Maja Olić, član
3. Radoje Savić, član
Nagrade za karikaturu
- Zlatna kaciga: Nikola Maslovara, Srbija
- II nagrada: Valentin Družinjin, Rusija
- III nagrada: Hule Hanušić, Austrija
Članovi žirija
1. Goran Ćeličanin
2. Saša Dimitrijević
3. Muhamed Đerlek
Nagrade za pisanu formu
Zlatna kaciga za priču ,,Krizozublje’’ (šifra:,,Umnjak’’), autor Dragan Bunović, Novi Sad
Zlatna
kaciga za pesmu ,,Velikoj stradiji u večitoj krizi’’ (šifra: ,,Sjaše
kurta uzjaše murta’’), autor Dušan Mijajlović Adski, Niš
Zlatna kaciga za aforizam: VLADA JE ZABRANILA SVAKI ŠTRAJK GLAĐU. ALI DOK TRAJE KRIZA, PREMA ŠTRAJKAČIMA NEĆE BITI PREDUZIMANE NIKAKVE MERE. (šifra: ,,Munkov krik’’) autor Savo Martinović, Beograd
Nagrada ,,Rade Brka’’ za priču ,,Kriza’’ (šifra: ,,Keke’’) autor Vlado Volaš, Zemun
Članovi žirija
1. Ljubodrag Stojadinović
2. Petar Lazić
3. Dragiša Pavlović Rasinski
Konkurs za mlade do 18 godina - nagrada za karikaturu: Marko Stamenković, Vranje
- nagrada za strip: Aleksandra Kresović, Lajkovac
- nagrada za pisanu formu: Nikola Stojanović, Velika Kruševica
Za Master Class radionice
Za karikaturu:
1. Marko Stamenković, Vranje
2. Vukašin Milićević, Beograd
3. Uroš Maksimović, Beograd
4. Dušan Trajković, Vranje
5. Marijus Musta, Pančevo
6. Natalija Radovanović,Varvarin
Za strip:
1. Aleksandra Kresović, Lajkovac
2. Nevena Mitrović, Valjevo
3. Aleksa Vujsić, Beograd
4. Miljan Šćepanović, Lajkovac
5. Sara Vojinović, Sokobanja
Za pisanu formu:
1. Nikola Stojanović, Velika Kruševica
2. Luka Pešić, Kuršumlija
3. Jovana Radović-Cvetić, Trstenik
4. Anđela Igić, Niš
5. Viktorija Mišeljić, Niš
Članovi žirija
1. Momir Dragićević
2. Maja Olić
3. Radoje Savić
Teme
a) *KRIZA* za karikaturu i pisanu formu
b) *MOBILNI* za mlade do 18 godina
Kategorije
a) Karikatura
b) Pisana forma (priča, pesma, aforizam)
v) Za mlade do 18 godina: - karikatura, strip i pisana forma
Broj radova
a) Karikatura: 217 autora iz 46 zemalja, poslalo je 562 rada
b) Pisana forma
- priča: 82 autora, 101 rad
- pesma: 83 autora, 131 rad
- aforizam: 96 autora, 1821 aforizam
Ukupno: 478 autora , 46 zemalja, 794 karikatura, priča, pesama i 1821 aforizam
v) Mladi su poslali 323 karikature, 46 stripova, 4 priče, 46 pesama I 20 aforizama
***
VESTI/VIJESTI
POZIV KNJIŽEVNICIMA ZA ONE KOJI PIŠU
Ako
želite postati dio historije/istorije/povijes ti književnih snoviđenja
na prostoru ex-Yugoslavije unutar DIOGENES-a, dostavite na naše adrese:
Urednik sajta-Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina
i/ili
Direktor- Zoran Matić Mazos, Kneza Ive od Semberije 20, 35250 Paracin, Srbija
..vaše objavljene knjige poezije, proze, eseja, romane, crtice...koje
ce dobiti promociju kakvu zaslužuju kroz:
1. Predstavljanje na posebnom linku uz informacije o autoru
2. Književno-kritičku analizu djela
3. Mogućnost da neki novi izdavači dođu u dodir sa vašim snovidjenjima
i na taj način nastavite svoje književne reminiscencije
4. Uz knjigu je potrebno da dostavite u posebnoj koverti zaista
zanemarljiv iznos o kojem cemo vas obavjestiti ako nas kontaktirate
E-mailom na sabihadzi@gmail.com i/ili mazospn@gmail.com . To je
sveobuhvatan oblik književno/advertising/PR/i nternet prezentacije
vašega djela.
Dear colleagues and friends,
If you want to become part of history of literary dreams in the area of
ex-Yugoslavia within the DIOGENES, a delivery to our address:
Editor site-Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
and / or
Director-Mazos Zoran Matic, Kneza Ive od Semberije 20, 35250 Paracin, Serbia
your published books of poetry, prose, essays, novels, hyphens ... and
it will get what deserve as the promotion through:
1. Presentation on a special link to information about the author
2. Literary-critical analysis of works
3. The possibility that some new publishers come in touch with your
dreams and thus continue his literary reminiscences
4. With the book is required to submit in a separate envelope truly
negligible amount of money about which we will inform you if you
contact us by E-mail sabihadzi@gmail.com and / or mazospn@gmail.com.
This is a comprehensive form of literary / advertising / PR / Internet presentation of your work.
Satiričar iz Beograda Milan Beštić ovogodišnji je dobitnik nagrade „Dragiša Kašiković“ za aforizme.
Odluku je na sednici održanoj 4. decembra, jednoglasno doneo žiri u
sastavu: Aleksandar Čotrić, predsednik, Slobodan Simić i Miodrag
Jakšić, članovi.
Nagrada će Beštiću i dobitnicima u ostalim kategorijama
(novinarstvo i publicistika) biti uručena u sredu, 16. decembra u 12
časova u prostorijama Ministarstva za dijasporu, Vasina broj 20.
Nagrada se sastoji iz plakete i novčanog dela u iznosu od
trideset hiljada dinara. Priznanje „Dragiša Kašiković“ dodeljuje
Izdavačka kuća „Srpska reč“ od 1994. godine. Dragiša Kašiković je bio
politički emigrant, novinar i pisac. U Čikagu je 1975. godine objavio
zbirku aforizama pod nazivom „Partija te tuži, Partija ti sudi“.
Milan Beštić je rođen 1952. godine u Beogradu. Objavio je knjige
aforizama Cvrčak svira himnu, Cvrčak je pojeo mrava, Tako je govorio
Pinokio i Neću da trošim ćutanje.
Aforizmi
su mu prevođeni na bugarski, engleski, nemački, italijanski, mađarski,
španski, ruski i poljski jezik. Zastupljen je u više domaćih i
stranih antologija.
***
Objavljene "Izvajane misli 3"
U izdanju Centra za kulturu i umetnost Aleksinac, nedavno se pojavila treća knjiga aforizama, pod nazivom „IZVAJANE MISLI“.
Kao i prethodna dva, i ovaj izbor sadrži „monumentalne minijature“
savremenih satiričara iz Srbije i Crne Gore.
U panorami aforistike uvršteni su radovi 58 autora, sa ukupno 1160 aforizama, na 242 strane. U izboru Slavomira Vasića i Ivana Matejevića zastupljni su autori:
Aleksandar Baljak, Milan Beštić, Slavomir Vasić, Vladislav Vlahović,
Ljubomir Vujović, Nenad Vučetić, Goran Gaćeša, Vesna Denčić, Živojin
Denčić, Ratko Dangubić, Rade Đergović, Anđelko Erdeljanin, Rastko
Zakić, Rade Jovanović, Branislav Bane Jovanović, Milivoje Jozić, Višnja
Kosović, Ilija Lakušić, Bojan Ljubenović, Dejan Milojević, Dragutin
Minić Karlo, Milen Milivojević, Vladimir Mićković, Ivko
Mihajlović, Savo Martinović, Timošenko Milosavljević, Iva
Mažuranić, Mitar Mitrović, Ivan Matejević, Momčilo Mihajlović, Tomislav
Marković, Ilija Marković, Ninus Nestorović, Aleksandar Novaković, Đorđe
Otašević, Dragan Ognjanović, Raša Papeš, Dušan Pauča, Srba
Pavlović, Dejan Pataković, Zoran T. Popović, Toma Rakijaš, Veljko
Rajković, Dragan Rajičić, Milivoje Radovanović, Miroslav
Sredanović, Miodrag Stošić, Zoran S.Stanojević, Slobodan
Simić, Milan R.Simić,Vitomir Teofilović, Mića M. Tumarić, Pavle
Tončić, Dejan Tofčević, Milan Todorov, Senad Honić, Aleksandar Čotrić i
Dragan Šušić Promocija
ove knjige biće uskoro održana u Beogradu. Dodatne
informacije o delu možete dobiti od priređivača:
Slavomir Vasić, e-mail:
\n slavomir.vasic@gmail.com
mob. 063-81-75-613 ; 062-80-40-759
***
Prilikom prijema Nobelove nagrade za mir Obama je podneo izveštaj o stanju na frontu!
When receiving the Nobel Peace Prize Obama submitted a report on the situation at the front!
Željko Marković
Dve
najbolje knjige karikatura u Srbiji 2008. i 2009. godine po oceni
ŽIKIŠON-a... Knjiga karikatura "CV", Slobodan Srdić - Smederevo
(Izdavač "Ošišani Jež", Beograd 2008.) i Knjiga digitalne karikature
"MALA NOĆNA POŠTA", Zoran Spasojević Paske - Kragujevac (Izdavač
"Centar slobodarskih delatnosti", Kragujevac 2009.)... Od ovog broja
prikazujemo po jednu karikaturu iz knjige...
Najbolje od najboljih... Ovo su članovi redakcije ŽIKIŠON-a!
The best of the best... These are the members of the Editorial board of ZIKISON!
Slobodan Srdić - SERBIA
Zoran Spasojević - SERBIA
Two
of the best books in Serbia in 2008 and 2009 by the assessment of
ŽIKIŠON and... Cartoon book "CV", Slobodan Srdić - Smederevo (Publisher
"clipped Hedgehog") "Ošišani Jež", Belgrade 2008. Book and digital
cartoon "A Little Night Mail", Zoran Spasojevic Paske - Kragujevac
(Publisher "Centar slobodarskih delatnosti") "Center of freedom
activities", Kragujevac in 2009... From this issue and onwards, we will
show one cartoon per issue from the book...
Prvi
privatni satirično-humoristički list posle II svetskog rata u Srbiji,
Golać broj 1, prvi put na netu... Pojavio se maja meseca 1991. godine u
sumrak rušenja SFRJ i potom svih nesrećnih dešavanja proteklih 18
godina na ovim prostorima, izašlo je ukupno 6 broja Golaća i tri broja
ŠLB... Koji će uskoro svi biti na netu...
Ovde možete pogledati tri broja ŠLB 1998/99. godine, specijalno
izdanje lista GOLAĆ i Golać broj 8 koji je ujedno i poslednji broj
Golaća, izašao u februaru 1999. oko mesec dana pre bombardovanja
Srbije...
Samonikli korov strip - Franja Straka - SERBIA
ComicSTRIP GALLERY
Koreni srpskog stripa / The roots of the Serbian comics 1 and 2
"...ZIKSON
IS SET ON THE PATH TO CARRY OUT THE COVER TASK OF UNITING THOSE WHO ARE
YET TO UNITE ...RUMOURS MAKE THE WORLD GO AROUND..."
"...USKORO ŽIKIŠON REALIZUJE TAJNI ZADATAK OBJEDINJAVANJA NEOBJEDINJENOG... PRIČA SE...
Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu
The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkan
Izlazi svake srede ili četvrtka* Prvi broj je izašao 25. 06. 2008.
Founder, director and editor, KIKSZikison - SERBIA, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Matić Mazos, Paraćin, SRBIJA; mazospn@gmail.com;
Zamenik glavnog i odgovornog urednika ŽIKIŠON nedeljnika: Sabahudin Hadžialić, Sarajevo, BiH; sabihadzi@gmail.com;
Redakcija:
SRBIJA: Radomir Smiljanić, Aleksandar
Čotrić, Slobodan Simić, Nikola Otaš, Beograd; Ninus Nestorović, Mića M.
Tumarić, Novi Sad; Dušan Mijajlović
Adski, Niš; Zoran Spasojević Paske, Zoran Zlatičanin,
Kragujevac; Goran Ćeličanin
Čelik, Varvarin/Kruševac; Andrej
Glišić, Pančevo; Slobodan Žikić, Jagodina; Rade
Đergović, Šabac; Slobodan Srdić, Smederevo; Živojin
Denčić, Zaječar; Boban Miletić Bapsi, Knjaževac; Franja Straka, Beočin;
AUSTRIA: Petar Pismestrović,
One of the founding members of the croatian cartoonists association (HDK) Zagreb, CROATIA.
Jedan od osnivača hrvatskog društva karikaturista (HDK) Zagreb, HRVATSKA.
BIH-Federacija Bosne i Hercegovine: Sabahudin Hadžialić, Ratko Orozović, Sarajevo; Suno Kovačević, Zenica;
