***

© 2009 Srdjan Jovanović - SERBIA

© 2009 Petar Pismestrović - AUSTRIA

Rade Đergović
SNEG

Pade najzad najavljivani sneg. Pade, usred meseca decembra, kad mu je vreme. Doduše, iznenadio je,kao i obično nase putare, koji se već godinama uzdaju u globolno otopljavanje planete u nadi da snega više neće ni biti.
Elem, sneg je zeznuo putare, a i sve one koji nisu nabavili ogrev, zimske gume i ostale sitnice bez kojih se zima mnogo teže preživljava. Sneg, međutim ima i neke dobre osobine. Recimo, on pokriva zasejane površine na našim plodnim njivama i brani ih od mraza. Pokriva i gubitke u mnogim firmama, sve dok ne počne da se topi i napravi poplave na sve strane.
Snegu su se najviše obradovali oni, koje je najlakše nasankati.

***

ŠTRAJK

Već duže vreme pisani i elektronski mediji nas obaveštavaju o štrajku radnika u Lapovu koji su blokirali prugu, tražeći od države da im pomogne u rešavanju njihovih problema. Nezadovoljni radnici i noć i dan sede, jedu i spavaju na pruzi. Država, k'o država ima preča posla od ispunjenja obaveza prema onima koji su ne svojom krivicom oštećeni i kivni, prinuđeni da reaguju na ovakav način. Vlasti su radnici potrebni u predizbornim kampanjama, kad im lideri stranaka obećavaju posao, plate, standard i sve ove izmišljotine koje traju samo dok se oni koji ih obećavaju ne domognu funkcija. Posle toga, glasači postaju bundžije koje kvare imidž ove zemlje sedeći na šinama dok ih snimaju strani izveštači.
Bilo kako bilo, jedno je sigurno, a to je da vlast ne pridaje važnosti štrajkačima na našim prugama iz opravdanih razloga. Zna ona da su nam svi vozovi prošli i da smo mi odavno na slepom koloseku.

Mića M. Tumarić
KARIKE

      Vlada je, zapravo, jedan ogroman lanac. Njime je država opasana. Zato i jeste opasan.  Za građane. Često im se o glavu obije. Dobiju i preko leđa. Lancem. Pardon! Vladom.

      Taj čudo-lanac ima mnogo karika. Nakarikanih. Od strane političkih partija i partijica. Lobista. Hobista.  Trgovaca svinjama. Kupaca funkcija.

      Postoje slabe i jake karike. Neke pucaju na početku. Neke na pola. Neke, pak, izdrže do kraja mandata. Zavisno od političke klime.

      Karike, dakle, čine članovi vlade. Alijas ministri. Sa sve pomoćnicima, savetnicima, stručnim i ostalim saradnicima. Tu su još i obični činovnici. Neobični telohranitelji. Dnevni i noćni vozači. Sekretarice. Ljubavnice.

      Svaka karika, za vreme svog mandata, proširuje minstarstvo. Mora da zbrine rođake i prijatelje. Partijske drugove i drugarice.

      Postoje levi i desni ministri. Oni sa centra i sa periferije. Umereni i neumereni. Pravi i krivi. Kooperativni i zagule. Premijeru, ruku na srce, nije lako. Ako popusti karikama, lanac se raskine. Ako zategne, karike se razdvoje i lanac se raspada.

      Karike su svesne svog značaja u lancu. Znaju da im niko ništa ne može, ako želi da ostane na vlasti. Otuda se i ponašaju osiono. Bezobrazno. Divljački.

      Jedan karika-ministar, zadužen za građevine i druge korupcionaške radnje, smatra da je sada vreme za rušenje mostova! Na taj način bi, veli veselnik, obezbedili posao za graditelje.

      Znaju karike i da se naljute. Tad  opasno zagađuju okolinu.    Ministar investicija i drugih podvala odlučio je da zarati bar sa tri  države. Njegov kolega iz resora seksualne zaštite nameračio je da sagradi čeličanu. Sa livnicom voštanih figura.

      Interesantne su i karike-ministri zvani Šakosto. To su one junačine koje, kad nemaju argumenate, snažno udaraju šakom po stolu. Ili grlato-glavate karike. One viču. Deru se. Psuju. Često i bljuju. Od prekomerne upotrebe alkohola.

      Nedavno je mistar tekstila i rečnog prevoza zatražio da vojska bombarduje prijateljsku nam zemlju! Zbog njegove žene. Pobegla je kod suseda sa ljubavnikom.

      Ministar vojni je opet dušica od čoveka. Ne voli oružje. Mrzi ratove. Plaši se uniforme. Planira da u tenkovima vojska uzgaja - lale i ljubičice!

      Premijer bi  sve oterao u božiju mater! Samo... Ne može.  Pobožan je. A nije ni obavešten. O karikama i lancu.

© 2009 Srdjan Jovanović - SERBIA

© 2009 Rene Bouschet - FRANCE

Miodrag Tasić
KRIZA

     Kriza je izbila potpuno neočekivano. Iznenada. Ne zbog prirodnih katastrofa kao što su poplave, suša, zemljotresi ili slično.To bi se nekako i razumelo.  Naprotiv, sve je bilo potaman. Godina rodna do izobilja, vreme lepo, ljudi vredni i željni zarade.
     Stanovnici siromašne afričke države  Obale bananinog cveta imali su najzad razloga za radost. Plantaže banana, inače jedinog proizvoda u čitavoj zemlji, obilno su ponele slatke plodove i mogao se očekivati dobar prinos. Sve nade su polagali u natprosečni rod i izvoz banana u bogatu Ameriku. Konačno će moći od zarade da nabave lekove, raznovrsniju hranu, da plate dugove... I sam predsednik države, maršal Kvame Tulumba gajio je goleme nade u predstojeću berbu. Evo, napunilo se deset godina otkako je pučem svrgao tadašnjeg predsednika Haile Bonga Mokasu a nijedno obećanje koje je dao narodu nije ispunio. Siromaštvo je i veće nego što je bilo ranije, korupcija, bolesti, nepismenost ne da se nisu iskorenile, već se sve to utrostručilo. Kao i spoljna zaduženost.
       Doduše, drugačiju priču mu je pričao Ajk Klanton, direktor kompanije „Braća Klanton“ kada mu je bogatim donacijama finansirao prevrat. I nije bilo teško naredniku Tulumbi da iskoristi boravak Mokase u Švajcarskoj i sa trideset saboraca uđe u predsedničku palatu. Prethodno je na radiju pročitan proglas kojim je Mokasa zbačen a uvedena demokratska vlast. Na čelu s naprasno unapređenim maršalom Tulumbom!
        Da bi učvrstio vlast Tulumba je uzeo zajam od Klantona. Dolarski. I sve se to ponavljalo svake godine. Zauzvrat je potpisao ugovor kojim se obavezao da celokupnu proizvodnju banana proda Klantonu po četiri stotine dolara za tonu. Mokasa je prodavao po pet stotina! Međutim, sada je rodilo i Tulumba je računao
da će od banana zaraditi pedeset posto više nego ranijih godina. Tako bi vratio nagomilane kamate, a biće malo i za provod u vili na Ženevskom jezeru. Uz sve one raskošne lepotice!
       No, ne lezi vraže. Rodile banane i kod drugih. Ajk Klanton se izbezobrazio. Nudi dvesta dolara po toni. Tulumba neće ni da čuje. Glasine stigle do besnog sveta. Razočarani ljudi posekoše i popališe plantaže. Tulumba nije stigao da pobegne. Završio je kao desert na inaguaracionom ručku novog predsednika! Odjednom, ovi događaji izazvaše skok cena banane na berzi. Na šest stotina dolara. Klanton shvati da se preračunao. Izgubio je na razlici u ceni koju bi ostvario da nije ucenjivao Tulumbu. Izgubio je i njegovim smaknućem. Šest stotina, međutim, nije hteo da plati. Uopšte nije kupovao banane.
     Konkurentske američke i evropske kompanije iskoristiše priliku. Otkupili su celokupnu proizvodnju afričkih i južnoameričkih proizvođača. Ali, ta cena je bila previsoka čak i za njihove bogate potrošače. Banane su trunule u radnjama ili su prodavane ispod nabavne cene. Kompanije su trpele gubitke. Počeše otpuštanja radnika, kašnjenja sa isplatom, uzimanje kredita od banaka. Potom nova otpuštanja, smanjivanje zarada, neispunjavanje dospelih obaveza. Lihvarske banke su uzimale stanove i kuće radnika koji nisu mogli da plaćaju rate kredita, fabrike i poslovne zgrade velikih kompanija prelazile  su u  njihov posed.    Klanton je likovao. Nije žalio što mu se urušila imperija. Kad je doživeo da se  njegovi takmaci batrgaju u blatu i nemoći, ni sopstveni krah mu nije teško pao!
        Kriza se prenela na banke. Uzalud su zaplenjivali imovinu nesolventnih dužnika. Kome prodati jevtino stečene nekretnine, automobile, nameštaj...?Džaba budzašto stečena imovina kada ne možeš da je unovčiš. Oteto – prokleto! Banke, jedna za drugom,  zatvarale su svoje šaltere.
Kriza se iz Amerike prenela na Evropu, Australiju, Japan... Ipak, smanjena tražnja najviše je pogodila siromašne države Afrike, Azije, Istočne Evrope. Svuda vlada očaj, beznađe, odsustvo perspektive. Svuda osim Balkana. Balkan je jedina svetla tačka. Tamo se kriza ne oseća. Živi se sasvim normalno, to jest, živi se kao što se i ranije živelo. I to nije slučajno. Pre svega na Balkanu su sve države demokratske. Niko tamo nije došao prevratom na vlast. Balkanske zemlje nikome ništa ne duguju. Zatim, na  Balkanu banane ne uspevaju i shodno tome neispravno je balkanske države nazivati „banana republikama!“ U ovom skrajnutom i zaboravljenom kutku sveta doslovce teče med i mleko. Bar delimično. Teče mleko! Seljaci ga nemilice prosipaju na ulici. Ako se kriza produži verujemo da će se  svetli primer Balkana preneti i na ostatak sveta!

© 2009 Goran Čeličanin Čelik - SERBIA

Elvis Huremović
Romantična priča

     Kako dođoh u ovu novu čaršiju uhvatio sam se jednog onako opet jedinog avangardnog mjesta u toj istoj čaršiji koje se zove caffe sa prefiksom Internet. To haman ne bi li zvučalo nekako svjetskije, jebote. Mada, ako ćemo po starom dobrom ovdašnjem adetu to je kafana sa prefiksom ili bez, doduše sa stilom i posebnim šmekom u odnosu na sve druge kojih ima hejbet u ovoj čaršiji. Obično, u toj kafani sjedem kraj prozora iako isti je đavo sjedio ti pored ili na drugom kraju jer je prozor haman preko cijelog zida. Tako jednom sjedeći pored te prozorčine nakon što sam ispio onaj čaj, za koji ujedno jedino i imam pare, sve ostalo mi nekako dođe preskupo ne što fakat jeste već što mene kokzuluk ljuti dere, čujem za susjednim stolom za nekog vele kako se dobro oženio. Eto haman mu je žena i tu neku „C“ vizu izganjala, i prevela ga tamo sebi i živi s njom i njenima u stanu. Zaključim ja da je riječ o ovoj kapitalističko – demokratskoj ljubavi. Nego, nešto kontam glavni glumac te priče je sve uradio i sve mogao biti al' to meni nije ženidba ni pod razno. Tamo odakle je dolazim za takve kažu da su se udali. No, slušam i dalje hvalospjeve o toj eto ženidbi k'o biva sretnik je dobio i posao a punac mu auto kupio i hoće sad stan kakav da mu udese i svašta još nešto. Razmišljam, pa jebote u mene komšija Izet je onda evo dvadeset i kusur godina nepravedno izložen na stubu srama, čovjek se isto tako prije dvije decenije i taj kusur godina oženio i dobio od punca zemlju, napravio kuću a čak su mu i pos'o našli, auta se namijenjao za dvojicu ali nikad nisam čuo nekoga da je za njega rekao da se oženio, za njega se vazda govorilo da se udao i da je uljez. Pa, majku mu šta je ovaj s „C“ vizom bolji od Izeta pa da je on oženjen a Izet je uljez, ništa! Al' ne prestaju oni da epitetli i sa žarom pričaju o onom oženjenom. Mislim sam u sebi kako smo plaho otišli u onu stvar. Do jučer je insan morao naučiti sijaset nekih latinskih izreka, pročitati pola biblioteke ne bi li naučio ili pronašao neki očaravajući stih za svoju dragu i to samo sa jedan poljubac ili zagrljaj ali i to ako bi se posrećilo. A vidi danas u moderno globalno vrijeme u profinjenoj demokratiji okićenoj najvrjednijim nakitom kapitalizmom, niti trebaš latinski, niti biblioteku dovoljno je samo da se zakuneš sa Petrom Kočićem, Nikolom Šopom ili dvaput sa Musom Ćazimom Ćatićem i namah se možeš ženiti. I kao nismo mi za gospođe Europe, ma nismo al' mogranj, davno smo mi nju prešišali.

     Kad se napokon sklonih od onog prozora i napustih kafanu, zaputih se kući. Ovoj novoj kući pod kirijom. Putem razmišljam kako opet valja prati veš na ruke po ko zna koji put. Eh tad mi onaj oženjeni uljez ili kako već, dođe na um. Samom sebi mrmljam u bradu eto ja ne bih ni auto, nikakve vize bez obzira kojim slovom one počinjale, ne trebam ni posao al' vala jedini uslov je da mlada ima veš mašinu pa da se onda i ja končano smirim i usrećim. Kako bi to bilo super, odmah bi članstvo u biblioteci ukinuo, nema efekta od toga danas.

     Da ne bude kako priča nije u duhu sa naslovom ili kako nije romantična evo upravo dok završavam istu, primjetim iz tople sobe kako fino snijeg krpeta pod nadzorom crvenkaste ulične svjetiljke, koja raširenih ruku sa osmijehom prihvata svaku pahuljicu koja joj s ljubavlju slijeće u zagrljaj. Nije romantici tu kraj, eno i na dnevniku vele kako nam možda napokon već jednom promjene Ustav, te više ne budemo samo podjeljeni već ćemo biti definitivno podjeljeni. Romantika par ekselans! 

Dražen Jergović
«Dan K.»

* Stigao je, napokon, i taj dan. Kolinje je u našem zavičaju uvijek bio pravi doživljaj. Ma kakav odlazak na ljetovanje ili zimovanje, odnosno u posjetu ujaku i ujni u Njemačku. Nijedno putovanje nije na i u nama ostavilo toliko traga kao što je to uspijevalo na „Dan kolinja“. Posljednji dogovori oko veličine i težine odojka i svinje pali su već na proljeće. U kasnu jesen, kako je to naš ustaljeni stari dobri običaj, negdje uoči ili poslije Dana republike, za bivšeg jugo-režima, trebalo je samo dogovoriti najosnovnije pojedinosti oko termina egzekucije, odnosno „Sudnjeg dana“ za te bijele, roktave, umiljate i bucmaste životinjice, koje nesvjesno pomažu našu prehrambenu životnu egzistenciju.

        Danima uoči tog, za ta bića sudbonosnog poslijepodneva, svi smo bili nekako nemirni, uzbuđeni, nestrpljivi... Čekali smo taj dan kao svjetlo u tami, kao kap vode u beskrajnoj pustinji, kao dobitni listić lota, kao nešto što će nam svima preokrenuti ionako solidan život na nešto još mnogo bolje.  

* Put do zacrtanog nam odredišta vodio je kroz beskrajno dugu i gustu šumu, brežuljkaste prijevoje, visoravni i goleti, gudure i visove, padine i riječne kotline. Poslije gotovo dvosatnog putovanja, koje nam je ionako trajalo prekratko, konačno smo stigli.

     Sve je, do u tančine, bilo spremno. Od popratnog pribora i ostale osnovne „koljačke“ garniture, tu su se, svakako, nalazili: nezaobilazni set noževa najrazličitijih veličina (ali i kvalitete), od malog džepnog, pa sve do velike sjekire „raspolutače“, zatim ogromni kotao u kojemu je na vanjskoj vatri grijana voda, onda veliko korito u koje se stavlja uneređena svinja, razni priručni drveni stolovi za rezanje i komadanje mesa, stroj za mljevenje istog, posude za čišćenje drekom natopljenih crijeva (za kobasice i krvavice), pumpa za pravljenje kobasica i još štošta o čemu nisam imao pojma ni kako se zove, a kamoli čemu to doista služi. Pošto sam bio još relativno malen te svrstavan u kategoriju malodobne djece, logično je za pretpostaviti da nisam imao pristupa iza staje domaćina, gdje se na posebno betoniranom i popločenom dijelu izvršavao najokrutniji zločin nad nevinim i nezaštićenim domaćim živinčetom. Eh, kad bi se samo pobrojalo koliko je ovdje nedužnih životinja prolilo svoju krvcu, koliko ih je žrtvovano za naše gladne i nezasitne želuce...

     U tim trenucima svjesnije sam razmišljao i zaključivao. Došlo mi je, priznajem, kako moji često znaju reći, iz guzice u glavu. Jednostavno i iskreno govoreći, zgadio sam se sam sebi. Zgadili su mi se svi, i krvnik i roditelji i domaćinova žena, kao i ostali prljavi i krvoločni ljudi na ovom bespoštednom i surovom svijetu.

     Kako je krv nesretno preminule životinje netragom nestajala u šaht za otpadne vode, a životinja se prestajala trzati zajedno sa svojim jecajima, tako sam i ja odagnao nesretne i tegobne misli i pokušavao se prisjetiti ipak nečeg vedrijeg. U ovom trenutku, kada je sve već bilo gotovo, progutao sam veliku knedlu koja mi je nekoliko minuta zastajkivala u grlu i gušila me odurnošću onoga što sam upravo čuo, onoga što se dalo naslutiti iz očaja sumorne atmosfere jednog ovako brutalnog čina.  

* Odrasli snažni muškarci su raspolovili svinju te kao strvinari počeli najprije prstima pa potom noktima i čime sve ne vući i parati crijeva koja su poput lopte dodavali suigračicama, u ovom slučaju inertnim seoskim ženama. One su pak crijeva puna izmetine spretno lovile i potom ispirale u vrućoj vodi, pripremajući ih za mesno punjenje. Drugi su članovi obiju ekipa vješto u rajnglice skupljali krv koja je još stidljivo curkala tu i tamo iz abdomena žrtvovanog tijela. I dok su jedni sve pripremali za pravljenje kobasica i krvavica, drugi su sjekli dvije polovice na manje komade, a treći pripremali špek za sušenje i dimljenje marinirajući ga u pacu spravljenom od češnjaka, slatke i ljute paprike, feferona, soli i papra. Ostali su nasijecali salo i masnoću za pripravu čvaraka prženjem te za skupljanje masti u posude kao dodatak jelima preko zime. Svi kvalitetni dijelovi mesnatog i onog masnijeg su najbolje moguće iskorišteni za spravljanje najrazličitijih specijaliteta, koji će vrlo dobro doći za skupljanje dragocjene energije u prohladno zimsko doba.

         U međuvremenu bio je poslužen ručak. Bilo je tu svega i svačega: od domaće kokošje juhe s krilcima, nogicama, želucem i jetricama, grincajga s peršinom, celerom i mrkvicom, s nezaobilaznim jarko žutim (od pravih domaćih jaja, bez salmonele) rezancima, pa preko najukusnije pripremljenog pohanog i pečenog mesa, uz dodatak mlinaca i krumpira kao priloga, sve do orehnjače, palačinka s orasima za desert, alkoholnih pića i sokova kojima je sve to valjalo zaliti i dodatno potkrijepiti da bolje dihta u omamljenim trbusima. Najviše smo se ipak razveselili kad je gazdarica iz još vruće peći izvadila rernu s reš-pečenom slanom štrudlom od sira uz dodatak bundeve, tzv. „bućnicu“ - slasticu kuće no.1.  

* Kako je dan odmicao, a sumrak se postepeno i potiho nadvio nad selom u kojemu smo boravili, valjalo je postupno privoditi mesnu smotru svome kraju. Završne obrade su upravo bile u tijeku. Pumpa za punjenje crijeva mljevenim mesom veselo je cvrčala pod pritiskom velike trbušine glavnog i odgovornog mesara, kojim je bat pumpe potiskivao prema naprijed.

Puneći crijeva friškim mesom formirao je predivne duguljaste vagončiće ukusnih kobasa, buduće buđole, kulena i njegove istoimene seke. Jedre crvene gospođe su se pritom razgaljeno kreketale, razjapivši usta u svoj svojoj veličini, pokazujući istovremeno ono malo krljavih zuba prošaranih karijesima. A okolni mačci i psi, baš zbog svoje privrženosti veseloj koloniji, nerijetko su dobivali kakvu odbačenu kožicu, rep ili njušku.

         Meso je napokon spremljeno na sigurno, špek sa šunkama poslan na dimljenje i sušenje, ostatak mesa i krvavica s nama doma, a odojak spreman za skorašnju blagdansku trpezu. Još smo se jedanput zahvalili srdačnim domaćinima na svemu i odmah zatim otpočeli s molitvom da nam sljedeći „Dan kolinja“ stigne što je prije moguće. A do tada, sjećat ćemo ga se s nostalgijom veći dio godine.  

* Glavom mi, brzinom munje, projuri pomisao što li o kolinju misle vegetarijanci, makrobiotičari? Kako ga oni doživljavaju u svojim, za kolinje, oporbenim redovima? Zar uopće mogu postojati ljudi koji nisu mesojedi, koji se prehranjuju isključivo biljkama te žive od raznovrsnih nadomjestaka za ove neopisive mesne užitke?

      No, jedno je sigurno. Meso je naše savršenstvo i jest ćemo ga dokle nam sanitarne, zdravstvene, ekonomske, prirodne, ekološke i ostale okolnosti to budu dopuštale. Evo, gutam sline i ne mogu odoljeti, a da iz hladnjaka ne uzmem komad jegera i slasno ga smažem, bez obzira na sve. A vi, što još čekate? Dobar tek! 

Andrej Glišić
PAT I PATAŠON

(Le premier acte, deuxième scène) 

      „Dobr dan tugo“, nema šta drugo, jer nisam siguran da će pomoći pojanje, kad nije pomoglo bajanje. Stanje je stanje, a imanje je imanje, o nemanju nije rezon govoriti – rekoše, neki ljudi, da je to utopija, kaljuga – propast, skroz na skroz... Hajd’ da im poverujem, umni su ti, takozvani, profesuri i profesurke... da ih ne imentujem, suzdražano promumla Pat.

      Međutim, pade mu na um... I, šta reče Pat Patašonu: - Gledaj bogati u totalu, zeleni u vreme Joške Fišera pocrneli – socijalni bunt je na pomolu. Ja, ja... (kukavičja fora, dakako – vlas’ je u pitanju), namah su se opililia i deca „svastike“, i to sve koje kude, po „Globalnom selu“ – naravski da su instruirani... veštice, babaroge, crni i beli magovi uzjahali su metle... ima ih, ima i kod nas, samo su se prefarbali – retorika ih obznanjuje... jašta, i svašta ga tu biva... ja mislim da mislim... skrušeno će... nedorekli Pat.

      Patašon, veliki vožd na izdisaju, za tu prigodu, servira mi: - Kušuj, prišipetljo skorojevićka, zar ne vidiš da su to Evropski trendovi, da je to nobles. Zaglavi ti u taj angliski... svetski je to jezik, vokabular da mi recituješ, i sa jezikom da ne petljaš... Who, what, where, how and for who my… prelamaj jezik, i onako ne znaš koji ti je maternji… ako takav jezik uopšte i postoji… Ti ćeš da mi kažeš, kakva je bila Bartolomejska noć, hugenoti!? Samo smo zapalili Skupštinu, devojka je kolateralna šteta, a bager smo izveli na dnevni pregled, i onako nije imao druga posla. Sve ti je to kumova slama, trice i kučine… Velika dela su pred nama! Patašonci njih očekuju od nas, već koliko sutra, iliti malo-sutra… ne zna se, budžet more li da zaživi, i…

      - A Kjoto? Šta kažeš za to… tamo, jeli… a, i ovde… Pat je bezglavo uleteo u igru, - “pitam te pitam”… jest, ekologija je po sredi, čistunci imaju radikalne zahteve, jer… klima(vo)tsko je stanje… ima puno s’moga…

      - Jes, ti ćeš da mi kažeš – nadobudno zareža Patašon, vrhovni oglavnik Patašonije. Ma, nećeš ti meni... Ja ću vama... zasolićemo mi vašu manđu, ima da kusate jer ste to tražili... klin čorba, pa šta? Od nje nećete dobiti holesterol... a, kažeš s’mog... e, neće biti po vašem, zna se ko kosi, i ko vodu nosi. Pre će biti s’ njinoga, imaju halapljiv seksi meni... Kjoto? Pukla je stvar... divanilo li se, divanilo... i nadivanilo... I, u Kopenhagenu, opet ista pesma, treba je aranžirati, podeliti ispisane, čitke note – zato i služe notari, potom će dirigent uzeti palicu, u svoje ruke, da orkestrira i harmonizuje nedokvakanu bandu...

      Znači  – bradi se obrati Pat - kom’ opanci, a kome obojci... Znao sam. Džabe je bila promenada: izađi – uđi... zeleni su se opet razbežali po haustorima zelengrada. Ko može izići na kraj sa belosvetskim batinašima? I, u Kopenhagenu su praherom tresli maglu, i kao što vidite nema efekta. Čorav pos’o ne donosi nadu, apatično zaključi Pat. 

Živojin Denčić
SUDSKA PRAKSA

      Sud prvog stepena oglasio je krivim optuženog Svetomira Milenkovića, predsednika discilinkog tužioca našeg Društva za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri zato što je naznačenog dana četrdesetogodišnjoj Dušanki Milidragović Hristovićić u prostorijama Društva silom raširio noge, pošto joj je predhodno skinuo gaćice, pa između nogu stavio svoj ud i tom prilikom izvršio ejakulaciju. Prema nahodjenju suda u ovom slučaju nema dela obljube, jer nije bilo immissio penis in vaginam, kao bitan elemenat za postojanje ovog dela. Sud nije mogao stati na gledište, da je u pitanju pomenuto krivično delo obljube, pošto je radnja optuženog započeta u isto vreme i dovršena samom ejakulacijom, čime otpada bitni element pokušaja, koji se sastoji u krivičnom delu, započetom ali ne dovršenom. Delo, kojim se tereti optuženi, po nahođenju suda, tipičan je primer bludne radnje congressus inter fenomen. Optuženi je u svojoj bludnoj radnji bio potpuno svestan težine dela, koja bi nastupila, da je došlo do same obljube a bio je, prema datim prilikama u stanju i mogućnosti da isto izvrši. Međutim, svest o težini posledice, koja bi nastupila kod takvog dela, zadržala ga je, pa je svoju strast zadovoljio samo na gore naveden način, iako je znao da je oštećena Dušanka Milidragović Hristović u seksu bila aktivna, a i drugim članovima Društva bilo je poznato da je za seks uvek bila raspoložena, te i da njen muž nije imao razumevanja za njene jade. Kako je pregledom  oštećene utvrđeno, da ne postoji defloracija, to su ispunjeni svi elementi potrebni za krivično delo bludne ranje. Kasacioni sud je potvrdio ovu presudu 9.decembra na Svetski dan borbe protiv korupcije.

Dražen Jergović
"KRAJ"

Filozofija me uhvatila, ne mogu bježat`,
napadaju me misli, ne mogu ih otjerat`.
Sterem svoj identitet na svježem zraku,
prašina na površini, kao ja u mraku.
Nikad neću znat` za slučajeve
gdje su me promašili za dlaku,
nikad nećeš čuti mene da prodajem bajku.
Budim se iz snova, svaki dan je borba,
manjina u sistemu, u glavi mi raste bomba.
Niz planinu, u krivinu, brže nego Tomba,
pod nogama sve je bijelo, ali nije droga.
Moje tijelo, moje djelo, moja noćna mora,
moje cijelo selo htjelo da budem njima fora.
Što zahtijeva više poštovanja, planina ili gora?
Tko pjeva po noći, a tko dok sviće zora?
Što se tiče ovih riječi, meni prave smisla.
Netko je lud, a nekoga je sudbina stisla.

***

Danja Đokić
Treptaj pred kraj

Jesu li zapušteni parkovi
pokošene margine grada
odlagališta snova i susreti
sa skupim igrama propadanja
rasute igle kao kose djevojačke
u proširenim zjenicama
modrine uboda nepromišljenosti
siguran put za pakao

život umotan u staniol
kašastih sagorjevanja
balansiranje po danima
što ne donose budućnost
žongliranje maramama
kao omčama oko vrata i
praškasti trag postojanja

izgubljenost na čekanju
nirvane propadanja.
Bože moj, ako jesi
čuješ li me
vrati im nevinost
nepolegnutih trava

Treptaj pred kraj

Jesu li zapušteni parkovi
pokošene margine grada
odlagališta snova i susreti
sa skupim igrama propadanja
rasute igle kao kose djevojačke
u proširenim zjenicama
modrine uboda nepromišljenosti
siguran put za pakao

život umotan u staniol
kašastih sagorjevanja
balansiranje po danima
što ne donose budućnost
žongliranje maramama
kao omčama oko vrata i
praškasti trag postojanja

izgubljenost na čekanju
nirvane propadanja.
Bože moj, ako jesi
čuješ li me
vrati im nevinost
nepolegnutih trava

***

Sabahudin Hadžialić
SREĆA U NESREĆI

Decembar je topli mjesec
i
klima se mijenja
dok ona na mojim pjesmama
prerijom sudbine odjaha.
...
Januar će biti još topliji,
vele,
al' ja se ne dam
i čekaću je da se vrati
iz prerije
sudbinom odjahane.
...
No, vračara stara mi
kaže
da ona kada odjaše rijetko se
vraća.
Na upit  samo odgovori:
Sreća joj je ime,
a ona razmažena jeste.
Od tada više sreće  nemam.
No, kad pomislim da se
samo jednom živi
a više puta umire.
Odmah mi je lakše.
'nako.

***

Andrej Glišić
TAJ(K)FUN

Talasi ljuljaju,
Prvi, drugi treći,
Ko zna dal’ ću,
Izbeći najveći.
Glasnine od gore,
Glalsine za tren.
Štete grozomorne,
Tužan je refren.
Pandemija jeste,
Izbegla kontrolu,
Ministar grakće,
Režiranu rolu.
Glasine od gore,
Glasine za dole.
Tender raspisali,
"Torlak“ otpisali.
Čekanje truje,
Dan je sve kraći,
Da li je moguče,
Virusu umaći.
Namera se podla,
Zlobom osmešila.
„Mišolovka“ kasu,
Zdravo dopunila.
Ako mene pitaš,
Zdravlja nećeš naći.
Ali ni virusu nećeš,
Ne možeš umaći.

***

NIKola Č. Pešić
HUMANOST

Da ga nebi
uznemiravali danju
ubili su ga
- na spavanju !

Petar Pismestrović
Amerika

Amerika greškom otkrivena
Amerika krvlju zalivena
Amerika iseljenici, avanturisti i pijanci
Amerika široke prerije, bizoni, indijanci
Amerika crni rob i teški okovi
Amerika doseljenika puni dokovi
Amerika u potrazi za crnim zlatom
Amerika zapaljena građanskim ratom
Amerika New York, divan san
Amerika krvavi rad po cijeli dan
Amerika kriza, glad i profiteri
Amerika pobune, štrajkovi proleteri
Amerika zemlja progresa i kapitala
Amerika zemlja mafije i kriminala
Amerika u kojoj bog dolar vlada
Amerika tu siromah gladuje i strada
Amerika atomska bomba Nagasaki , Hirošima
Amerika gdje čak i dijete pištolj ima
Amerika blues, country i rock and roll
Amerika Sinatra, Armstrong, i Nat King Cole
Amerika Hollywood, tvornica snova
Amerika slava, karijera, velika lova
Amerika Hipiji, djeca cvijeća
Amerika Vjetnam groblja puna svijeća
Amerika Bill Gates, Mc Donalds i Coca Cola
Amerika najvažnija politička rola
Amerika od oceana do oceana
Amerika najveća tema naših dana
Amerika na teror odgovara ratom
Amerika želi vlast nad crnim zlatom
Amerika CIA, armija i špijuni,
Amerika na rat se bacaju milijuni
Amerika ima kauboja za predsjednika
Amerika, Amerika, Amerika

***

Đura Šefer Sremac
ŠKOLSKA BALA(DA)

Imaš  li imalo škole, vole?
I bez nje dobro vučem, magarče!
U pravu si! U njoj  se samo njače!
Njakati  si naučio i bez  škole! 
*  *  *
Gole li su prosvetarske grane
(kol’ki dinar tol’ka i muzika),
majmunu su dosta  dve banane,
van kaveza –  idilična slika. 
Kusturica u  školama ima
lep ambijent, drogerske  akcije...
prosvetarski film strave da snima,
još podrška fali policije. 
S nastavom smo  u „zoni sumraka“,
„crne rupe“  zjape sa ekrana – 
kompjuteri i  nisu za đaka,
opasna je to duševna hrana. 
Za tehnikom plovimo na vesla
a već jezdi  milenijum treći...
Možda će nam  znanje novi Tesla
vaskrsnuti jer  mi smo – najveći! 
Istorijom filuj  glavu đaku
činjenice nisu sablje britke,
pesme poj o  Kraljeviću Marku – 
nisu bitne  svakodnevne bitke. 
Gde si mrki Karadžiću Vuče,
pominju te nauka  i škola!?
Baš svačemu  đaci se nauče
bez magarca  neće biti – vola! 
Danas nam je bitna divna stvar:
svaki peti stvarno pismen nije!
Svedočanstvo  dobija na dar
svako ko se pod klupom ne krije.
*  *  *
Reforma nam  zapržila čorbu,
Evropa nam  mozgove pokrala,
pa ti vodi sirotinjsku borbu –
međ „pametnim“ leglo je budala. 
Zar da opet torbu  ponesemo
k’o Dositej  u lovu na znanje!?
Koga treba  to da vaskrsnemo – 
sačuvamo svoje vaspitanje!? 
Cunami nam  nikakav ne treba,
školice nam  ždere bela kuga...
O, Evropo, uzmi od nas hleba,
zagrc’la se od – našega duga! 
Prosvetari, žilava stvorenja,
izdržite istorije breme!
Zagrobno svetleće ostvarenja
u atomsko neko „srećno“ vreme! 
Pamtiće vas  unuci unuka
po kamenu, u  čast znanja žrtvi.
I reći će:„Baš ste srećni, mrtvi!“
Kome puca prsluk zbog nauka!? 

***

Miladin Berić
ŠERIJAT

Neposredno nakon rata
nasta doba Šerijata.

U Saraj'vu babo Sule
zadužio čet'ri bule
te se u snu prekontava
dal' na svaku ima prava
da je mlađi barem zeru
svima bi im uz'o mjeru
kad bi mog'o noćas barem
da bar malo načne harem
pa se tješi dok je ruke
ne bi smjelo biti bruke.

Čaršija se vazda šprda
s predvodnikom svoga krda.

U krevetu kune Sule
medresaše što ga gule.
Zelena ga slaga bagra
jerbo lažna bi vijagra
zatim neko pusti buvu
da koristi špansku muvu.
Lahko li je donijet zakon
al' je teško ono nakon.

Kad bi prob'o s nečim trećim
šta bi na to reko hećim.

Gleda Sule ispod oka
svoj vlastiti buljuk koka
njih četiri kao ale
za haira i mašale
pa ga stiže uzdah plačan
što je mator i nejačan
čak pomisli da ih vrati
ko će s njima deverati.

“Jeben ovaj zakon vjere
kad se 'oće a ne mere”.

Pa još s pola glasa veli
“šućur Alah' i bezbeli
zbog lajavih srpskih pasa
nehka mi ih rad ukrasa”.

***

Ne zna čovek šta je gore: Da li to što krade NEKO, ili što ne odgovara NIKO!!!

Nobody knows what is the worst: Is it that SOMEBODY steals  or that NOBODY is resposnisble for that!!!

Boban Miletić Bapsi

Ulepšajte istinu! Nećete je valjda takvu izvesti pred narod?!

Embelish the truth! You would not dare to show it like that to the people?!

Ninus Nestorović

Umesto hleba narod je dobio kompjutere. Hraniće se informacijama.

Instead of the bread, people has got computers. Wull be feeded with the information.

Vasil Tolevski

„Paprikaš na obali Ohaja“
crtice...hronika...dnevnik
Senadin Begtašević

Izdavač: Narodni univerzitet, Konjic, 1998; Recenzent: Kemal Mahumutefendić i Željko Grahovac; Logotip biblioteke: Nusret-Nućo Mulić; Štampa; DD „Dom Štampe“, Zenica, Za štampariju: Graf.ing. Edhem Suljić, direktor;

VESTI/VIJESTI

ANTOLOGIJA SRPSKIH AFORIZAMA NA POLJSKOM JEZIKU

„U krivom ogledalu“ (W krzywym zwierciadle) naziv je nedavno objavljene Antologije srpskih aforizama na poljskom jeziku.

U izboru Aleksandra Baljka, na jeziku velikog aforističara Stanislava Ježija Leca predstavljeni su: Milan Beštić, Brana Crnčević, Aleksandar Čotrić, Ratko Dangubić, Vesna Denčić, Ranko Guzina, Rade Jovanović, Pavle Kovačević, Iva Mažuranić, Dejan Milojević, Ninus Nestorović, Jovo Nikolić, Đorđe Otašević, Raša Papeš, Zoran T. Popović, Dušan Puača, Milivoje Radovanović, Dragan Rajičić, Slobodan Simić, Milan Todorov, Rastko Zakić i priređivač.

Autor predgovora Dagmara Anna Luković ističe da “u srpskoj aforistici preovladava politički aforizam, neretko crni humor i tematika koja se odnosi na događaje koji su doveli da raspada bivše Jugoslavije”.

U Antologiji su, navodi Lukovićeva, “aforizmi koji su, s jedne strane univerzalni, a s druge karakteristični za srpski humor”. Ona, takođe, smatra da srpski aforizmi svakom čitaocu garantuju “dobru zabavu” i “duboku refleksiju”.

I pored sličnosti između poljskih i srpskih autora ove kratke forme, autorka predgovora uočava da “srpske i poljske aforizme razlikuju tematika, stil i vrsta humora”.
Uz stručni nadzor Anne Dagmare Luković i Magdalene Stevanović aforizme naših autora na poljski jezik preveli su članovi Kluba stipendista Fondacije “Semper Polonia”, a Antologiju je objavio “Centar Poliniuš - Pegaz” (Centrum Poloniusz – Pegaz).

A.Č.

NOVOGODIŠNJI SATIRIKON 24. DECEMBRA   

Tradicionalni Novogodišnji satirikon u Kolarčevoj zadužbini (Studentski trg 5), biće održan u četvrtak, 24. decembra, od 19 časova i 30 minuta.
Na ovogodišnjoj satiričarskoj smotri beogradskoj publici predstaviće se aforizmima, pričama i pesmama: Aleksandar Baljak, Slobodan Simić, Dejan  Milojević, Zoran T. Popović, Rastko  Zakić, Milan  Beštić, Đorđe Otašević, Vitomir Teofilović, Vesna Denčić, Bojan Ljubenović, Ranko Guzina, Dušan Puača, Dragutin Minić Karlo, Nenad Vučetić, Savo Martinović, Miodrag Stošić, Vladimir Jovićević Jov, Aleksandar Novaković, Mitar Mitrović, Bane Jovanović, Miodrag Jakšić, Duško M. Petrović, Ninus Nestorović, Milan J. Mihajlović i Aleksandar Čotrić.   

SRPSKI  AFORISTIČARI U SLOVENIJI 

Predsednik Skupštine Beogradskog aforističarskog  kruga Vitomir Teofilović i sekretar Dušan Puača učestvovaće 21. decembra na svečanosti u Društvu slovenačkih književnika u Ljubljani, na kojoj će Žarku Petanu uručiti priznanje za životno delo. Petan (1929) jedan je od najpoznatijih slovenačkih aforističara čije su knjige prevedene na brojne svetske jezike.

Predstavnici  BAK-a boravak u Sloveniji iskoristiće  i za razgovore sa slovenačkim kolegama o saradnji u izdavačkoj delatnosti, organizovanju zajedničkih manifestacija i prevodima aforistike.  

Aleksandar Čotrić
www.cotric.com