www.zikison.net

www.kiks.site90.net

© 2009 Rene Bouschet - FRANCE

© 2009 Slobodan Srdić - SERBIA

Mića M. Tumarić
KO JE BOG 

      Nekada su govorili: nema boga!  Učili  me tome u školama. Decenijama.

      Bog ne postoji! Galamili su na  omladinskim sastancima. Na izletima. Pisalo je tako u knjigama.  U novinama. Saopštavalo se preko radija i televizije.

      Dobro, bog ne postoji. Složio sam se. Ali ne i moja baba. Persida. Ona me  uporno ubeđivala da bog postoji. Doći će vreme, govorila je, kada će Svevišnji kazniti nevernike. Pogotovo one crvene đavole. U kožnim mantilima. Što su nam praznili ambare i štale.

      Bog je, zapravo, bio dekretom zabranjen. Od strane države. One jednopartijske

      Potom su došla neka druga vremena. Sad su svi, u horu,  govorili da bog postoji. Počeli se krstiti. Masovno ići u crkve. Prednjačila su deca i unuci kožnih mantila. Svi odreda biznismeni. Od mladonevernika postali su  verski fanatici. Ktitori.

      I  sredstva informisanja i laganja  okrenula ploču. Neprestano pišu o bogu. Svecima. Crkvi i vernicima.   Političari se odjednom  utrkivali u veličanju Gospoda. Čak se  takmiče ko je veći vernik.  Uveli su  veronauku u škole. Mada kod kuće, za svaki slučaj,  drže crvenu, komunističku knjižicu.

      Dobro, bog postoji. Opet se ja složim. Ne i moj otac.

On besno veli da bog postoji, sigurno bi nas oslobodio lažova i prevaranata. Onih iz političkih stranaka. Kojima je mesto jedino u paklu.

      Dobro, bog ne postoji.  Pokolebam se, pod utiskom očevog razmišljanja. Rekao sam to na poslu. I pogrešio. Debelo.

      Na poslu je šef bog bogova, kažu mi kolege.

      Dobro, onda bog postoji. Velim skrušeno.

      Ovih dana, dok sam uživao na neplaćenom prinudnom odmoru, spopali me članovi  verskih sekti. Doneli  gomilu letaka i brošura. U njima se tvrdi da bog nije bog. To je neko drugi... ili tako nekako.

      Sad sam potpuno sluđen. Ko je zapravo bog? Bog moje babe? Očev? Jesu li političari bogovi. Ili šefovi? Možda onaj gospodin iz sekte?

      Zato molim  boga da se javi. 

© 2009 Petar Pismestrović - AUSTRIA

© 2009 Hule Hanušić - AUSTRIA

Milan Vlajković 
SOFISTICIRANI MAČAK I  MIŠ

Bili jednom jedan mačak, i  jedan miš... i živeli su  srećno - tako glasi uvod u bajku  -  dok se nisu sreli, a kad su se sreli- e tu već počinje... neki kažu basna, neki samo moguća basna, izvesno tragedija ..Dakle, kako u bajci tako i u basni, osim aktera mnogo toga je istog. A u pravoj  varijanti u životu jednog mačka i jednog miša desi se ono što je Bog odavno odredio da bude, da im se, bez nekog ličnog napora, po sudbini Božjoj, životi  nađu, isprepletaju uz očekivanje konačnog događaja da...znate šta se tu već dešava  od kako je sveta i veka, dakle u klasično dramaturški postavljenom odnosu jednog apsolutno moćnog i drugog apsolutno nemoćnog, gde se jedan odnosno prvi igra s drugim  pa ga na kraju... smaže...
                            Ali, ova  ovdašnja, konkretna  priča ima neke nijasne kojih  nema u klasičnoj basni i  to, prevashodno  zahvaljujući  činjenici da je mačak velike  širine,  savremeno koncipiran, otmen,  produhovljen, prosto sofosticiran.  Ne i miša, koji u međuvremenu nije napredovao, već je ostao ono što je uvek bio, sa najboljom  novom pozicijom, pozicijom zamorčeta . ..
                             Dakle, jednog vrelog, julskog  dana, pošto se miš  već neko  vreme nalazio u kandžama i klopci otmenog i savremeno koncipiranog mačka, mačak reši da odustane od klasičnog koncepta igre, da malo empatski zaviri u svet miša,  i da ovome da šansu  za....život..: uz rezon... ma ja imam takve širine za  miša da ću ostaviti da ga pojede neko drugi... Uostalom miš je samo jedan zalogaj, ako ovaj ne bude, uvek je tu neki drugi ...    
                            I zato, naprečac, stvori  koncept,  skoro strategiju uz akcioni  plan, nenapisane doduše ali vrlo  osmišljene,  brige za miša,  uz tekst:  
                            - U mom posedu si mrtav. Samo je pitanje trenutka kada ćeš biti zbrisan. Ali ja sam savremeno koncipiran mačak, razumem tvoju situaciju i zato daću ti šansu za život. Od tebe očekujem samo dve stvari : najpre mečku  da ujedeš za rep, a zatim i lisicu za uvo...
                            U sebi i za sebe reče:
                             -  Ja moram  mečki i lisici  da se osvetim.Koliko su mi  samo puta onako ljudski napakostili! I osvetiću im se - makar na ovaj način . Ako uspe biću veoma srećan i zadovoljan a ako ne uspe -  žrtva nije velika, niko neće ni saznati.A to što ću ostati bez jednog zalogaja, jaka stvar, naći će se tu neki drugi miš...
                             Kad ču za ovakvu strategiju i akcioni plan sofisticiranog mačka, miš se za trenutak sledi ali na brzinu sabra svoj minimalni intelektualni potencijal  i neveliku  fizičku snagu, stavi ih u kontrastrategiju uz tekstualno - misaoni sadržaj : 
                             -  Što da ne pristanem.  U tvojim kandžama mi nije baš prijatno,  a o konačnoj sudbini, onoj,  iz klasične basne,  neću ni da razmišljam.
                              Zato usledi njegov  trijumfalno   zaključni stav :
                              -  Hoću. I da ih ujedem i pojedem. Zašto ne bi baš zahvaljujući meni  u našoj priči nastao  konačan obrt  i ja ušao u istoriju. Zašto sa mojim primerom strategija  klasike ne bi bila prevaziđena i od danas bajka odnosno basna ne bi glasila ...!?.
                               I dodatno promisli:
                               -  Odustaću od sebe , svojih  stavova , ma od svega ću  odustati , pa lepo je bre da  si živ, makar kako ..!!
                               Pristupiše tako Sofisticirani mačak i miš primeni zajedničke odnosno ličnih strategija i Akcionog plana, najpre teoretskom delu, a nedugo zatim miš onom najpraktičnijem delu, koraknu u akciju i ... usledi kraj...
                               I tako miš po ko zna koji  put ode u legendu a sofisticirani mačak krenu u potragu za novim naivnim mišem, uz ponavljanje pogreške u pravljenju strategije i akcionog plana brige za miša.

Naravoučenije : e strategije, akcioni  planovi, e mišu budalo...

© 2009 Srdjan Jovanović - SERBIA

Elvis Huremović
Gdje ćeš ti

Života mi evo posljednja hefta kud god krenem neko me dočeka sa pitanjima tipa gdje ćeš ti, s kim si planirao, kuda namjeravaš...i tako do u nedogled. Kao stiže nova godina pa se mora čini mi se stotinu mjeseci unaprijed isplanirati i znati odgovor gdje, s kim i kuda za tu tzv. najluđu po meni najbudalastiju noć, kad i kokuzi misle da imaju. Sad i kad me onaj čika u biletarnici na autobuskoj stanici upita gdje ili kuda ću, počnem se trzati k'o kakav hipohondar kad sazna da su u nekoj ovosvjetskoj pripizdini otkrili kako postoji bolest koju nema ni frtalj svijeta ali da je smrtonosna, pa ovaj umišljeni skonta da je on sljedeći. Eto tako i ja. Ama, tikove sam počeo dobijati zbog nove godine i pitanja koja su u vezi s njom. Posljednjih dana ne može čovjek ni u halu otići čini mi se, a da ga tamo ne zatekne čuveni Mr. Muscle pa da i on priupita koju za novu godinu. Odem u granap i tamo ista priča, po kafanama pogotov u institucijama, nema gdje nije. Svima stalo do nove godine a sve go kokuz i ja među njima. Ljudima je do nove godine a to što vascijeli svijet može da ide (čak i Kubanci) kud mu duša išće a mi ne možemo ni komšiji na kahvu više bez kojekakvih papira i biometrija, to je najmanji belaj. Daj ti hljeba i igara a što nas ovi handre u mozak kad im krv navre u spužvaste i šupljikaste dijelove to baš i nije nešto posebno bitno. Nama je do nove godine, a neke gradove kod nas u modernom čuvenom dvadeset i kusur vijeku drže zatvorene pod sniježnim naslagama i niko da makne prstom a kamo li lopatom, kao nije potrebno sredinom sedmice će otopiti. Pa i jeste, što ga čistiti kad će sam da ode. Svima je do te nove godine a što se u govnima kobrcamo to niko ne vidi ili smo već predugo u istim pa nam to kao normalna situacija. Čak ni Djeda mrazu i ahababima mu nije do nove i oni kod nas više ne navraćaju. Znaju ljudi u kakvoj smo balegi i što se bakćati nama. Doduše ima onih odvažnih što bi navratili i obišli najmlađe tamo gdje ih najviše ima, u vrtićima ali ne dozvoljava im neka hanuma poznatija kao direktorica koju njeni zovu žena s mudima. Uglavnom svak' normalan vidi da bi mi umjesto derneka za tu najblesaviju noć trebali paliti svijeće sami sebi a ne dernečiti al' haman samo naš slijepi puk ništa ne vidi ili neće. Pa tako povazdan na sve strane od mahale do institucija se može čuti sijaset puta na sahat a previše na dan gdje, kako, šta, s kim...

Mene kad upitaju nešto takvo samo što ne tražim šećera i vode ili vode preko mašica, kakva crna nova godina. Meni je nova godina posljednji put bila sada već davne osamdeset i devete na devedesetu a sve ovo poslije je da te Bog (u svim varijantama) sačuva. Svaka sljedeća koja dođe mi je kopija one koja prolazi ali sa još mračnijim ishodom i sad kao ja bih trebam biti sretan i trebao bih pregršt hefti unaprijed znati gdje, s kim i kuda. Evo sve trčim da saznam. Sljedeći put kad me upitaju gdje, moj odgovor će biti u tri lijepe. Tamo ionako ne moram biti iz „Šengena“ niti trebam vize, biometrijske pasoše niti moram čekati sredinu hefte da otopi a niti će me ko upitati s kim i kuda i tamo se ne potežu pitanja ustava, zato odoh namah u tri lijepe.

Zoran Jovanović
Babina posla...

U jednom selu, u kući na vrh brda živeli su baba i deda. Deda je gledao svoja posla a baba?
(ovde po staroj dobroj navici nastaje prekid teksta. Ne zato što nema mesta na papiru već zato što volim što psujete dok sebe terate da kliknete na ono dugme "još o ovome")

...baba se bavila politikom. Onom seoskom. Od jednog čuje kaže drugom pa ode da proveri kod trećeg da li je istina. Od vrata do vrata, kao u kamapnji. Deda nije ni slutio da baba stiče iskustvo za nešto što je kasnije, samo po sebi, došlo.
Jednog dana neki novi klinci odlučili su da oforme partiju. Neki drugi novi klinci odlučili su da formiraju drugu. Neki novi klinci iz prvo formirane nisu bili zadovoljni pa su formirali treću. Neki nezadovoljni klinci iz druge formirali su četvrtu. Uskoro je svaki sokak imao svoju partiju....i svi su hteli babu u svoje redove. Baba je pokušavala da od dede izdejstvuje dozvolu ali nikako nije dobijala. Deda, patrijarhalno vaspitan, govorio je: - sedi babo na dupe ne daj ga u najam. No, baba nije slušala. Obećavali su kule i gradove, svetlu budućnost a za sve to trebala im je babina pomoć i iskustvo...i ubediše je.
Odveli je u salon lepote, kupanje u đakuziju, zatezanje kože, frizura kod najpoznatijeg frizera u selu koji je od običnog brice stigao do profesora akademije za frizeraj koju je, doduše, sam otvorio. Onde gde je bilo smežurano i naborano utegnuto je, tamo gde je falilo ubacili silikone, obukli u firmiranu garderobu, stavili na štikle od 12cm...i zaseli pred mikrofon. Priča baba, razvaljuje. Kako i ne bi kad je o svakom iz sela imala pun kofer informacija. Gleda deda i ne može da veruje. Rasturiće baba selo....da su znali njenu narav ne bi je podmlađivali. Zbog babinih priča nastala je pometnja u selu. Čak je i deda bio učesnik dešavanja. Uveče kad je baba došla kući počela je da ubeđuje dedu u postojanje Boga. Konta deda da je baba upala u neku sektu, da je zavedena na krivi put i kao potvrđeni i dokazani Ateista pokušao je babi da pojasni da je religija opijum za široke narodne mase tako što je ubio boga u njoj. Baba je odlučila da zbog nasilja u porodici napusti dedu. Otišla je u sigurnu žensku kuću.
Na rastanku joj je deda poručio: - lako je baba, kad imaš pune džepove, da nosiš praznu glavu. Upamti jednu stvar, ničija nije gorela do zore, doći ćeš ti na moja vrata, kad tad.
Napredovanje svoje drage babe deda je pratio kroz dnevnik koji je emitovala privatna televizijska stanica čiji je vlasnik bio jedan od nekih novih klinaca iz sela. Veći deo sela radio je za njega a on se vozikao u svom novom džipu bacajući prašinu u oči ljudima dok je prolazio sokacima koje je počeo da asvaltira još pre nego što je baba potpisala svoje pripadanje njemu. Sve češće baba je na televiziji izgovarala velike misli a deda je to uporno upisivao u svesku po malo ljubomoran na babinu pamet. Jednog dana kada je zemljoradnička zadruga morala da otpusti i poslednjih 30 zaposlenih kao tehnološki višak deleći im besplatne akcije baba je na mitingu gde su radnici štrajkovali glađu rekla: - obećavam, niko neće ostati bez posla. Bumbar će da kosi, ja ću vodu da nosim a svi vi mlatićete praznu slamu. Posle par dana štrajka odlučio deda da kod babe interveniše, da za štrajkače izdejstvuje makar isplatu zaostalih zarada i neki socijalni program. Sačekao je da ga baba primi a onda joj rekao: Baba, pomogni ljudima, ne štrajkuju oni glađu što nemaju šta da rade, nego što nemaju šta da jedu...okrenuo se i otišao. Baba je ostala u čudu. Znala je da deda ima čudne misli...ali da mu je u glavi kao na psihijatrijskoj klinici nije mogla da pretpostavi. Toliko ludosti šetalo je njegovom glavom. Brzo je odlučila da organizuje SOS telefon za ljude sa problemima. Pare su počele da se slivaju u džep kod Bumbara a on je široke ruke na svojoj televiziji pokazivao humanost donoseći džakove crnog luka. Baba portparol govorila je : - evo neka poštovani gledaoci vide i uvere se, štrajkačima su zbog humanog gesta vlasnika televizije pošle suze na oči. U nastavku vesti videćete specijalace. Ne zaboravite, ako vam se slučajno učini da specijalci biju, to se vama samo čini, radi se o pokaznoj vežbi.
Prošlo je desetak godina...neki novi klinci su narasli i porasli. Počeli da slušaju neku novu muziku, govore na neki drugi način...i otišli kod dede.
Deda ih je saslušao, pa se prekrstio i rekao:
- takva je moja baba...niko ne zna njenu pravu narav. Mene je sredila srediće i selo. Zna ona da je ekspert, samo još da ukapira za šta i sve će biti na mestu.
Što deda rekao to se i desilo. Baba na vlasti bila je bolja od svih prethodnih. Dok su pre nje dizali kule i gradove, baba je dizala sve što stigne. Dok su oni uništavali koze baba je unapređivala kozare i čobane a među njenim posebnim uspesima deda je sa ponosom isticao dopis koji je poslala EtnoUniji sa molbom za prijem sela u članstvo. Tekst je završila rečenicom: "molimo vas da nam bratski pomognete da postanemo vaši članovi". Dobila je odgovor u dve reči. DOKAŽITE SRODSTVO...i postala predmet ismevanja. Najpre u svojoj partiji, a potom i šire. Od vrata do vrata (ponovo) od stranke do stranke....do dedine kapije.
Deda je pijuckao rakijicu, gladio brke i pevušio...
"dala baba banku da uđe u stranku, sad bi dala sve da beži iz nje čupa baba kosu, ispala je sojka, obećali babi da će bit'devojka"

Andrej Glišić
PAT I PATAŠON

(Le premier acte, deuxième scène)  

    Očigledno je da su ga, od gledanja i čitanja relevantnih informacija u prethodnim danima i nedeljama zastrašile, i sve to šta se zbiva pod svetonadzorom UN u Kopenhagenu. Toliko jalovo oblikovanih diskusija, neprekidnog dogovaranja dogovorenih, pro end kontra, i interesnih špekulacija u totalu, oko donošenje sistematske i zakonske regulative, iako pritom, svi đuture, krčkaju u karakazanu, koji, samo što nije, uzavreo – uklinile su beznadežni pesimizam.

    Međutim, mišljaše Pat, - zločin je zločin, ma ko da ga čini, htejući iliti ne htejući, u poziciji smo samo za remi parti, za drugu, dugu igru žmurke, daj – dam... tržišne ekonomike, i profita. Ni makac dalje...

    - Ipak, moram uložiti peticiju visokom, blagorodnom i svemogućem gospodinu Patašonu, nije on džabe Nobelovac, čovek zna stvari - „balun“ je prepuhan, eksplozivno je stanje kada se ne mirite sa statusom kvo... vi niste pri zdravoj pameti. Rascep je neminovan... može biti, što ne mora da znači... nekoga će da oplajvaze po tamburi, ko to zna? Možda... Peut-être oui, peut-être pas, je ne sais pas... Kažu da je dan pametniji od večeri, ostaviću ovo za sutra, no da ne bude kasno? – istrgnu se za mig misao Patova na samom izvorištu somnabule. U rukama su im i štap i šangarepa, pa kako milujete. Izvolte od povelite, zar vam Kjoto nije dovoljno artificirao JOK... prosto da prostije nije moguće... k’o pasulj sa žiškom u sebi... jasno?

    Jutro je bilo hladno, sneg je škripucao pri svakom koraku, nekako značenjski se uvijao, sakupljajući Patove tragove usmerene ka velmoždovom, Patašonovom domicilu.

    - Vaše blagorodije – snishodljivo u pristupu, obrati se Pat. Verujte mi u nameri, nisam želeo da vas inkomodira, ali bih vas molio da mi vaša blagost da smernice, jer bez putokaza nisam u stanju sagledati objektivnu stvarnos, i lako je zalutati u more zabluda.

    - Da. Svakako da... niste u stanju doneti, tako dalekosežne, intelektualne, i slične zaključke... vi ste, dragi moj poluinteligent. Verujem da se ne ljutite... što vas primam u negližeu... Ne?

    - Ne, naravno. A zašto bi se ljutio, negliže je negliže. Međutim, ono sa poluinteligentom, nisam se upoznao, stoga je i moja nakana da se posavetujem sa vama sasvim opravdana... Zar ne?

    - Samo izvoljevajte, nemojte se ustručavati, slušam vas – cinično se zaledi osmeh na Patašonovoj faci.

    Pat je doveden na ivicu izdržljivosti. U glavi mu se roje, nabrekle i nepodobne misli: - ma gledaj ovog magarca, nameran je da me nasamari; ma nemoj, smeškaš se... vidi ti njega, kao: – budaletini dobro stoji samar; lepo, lepo bogme... - misliš da je samar Božiji dar, e to ti neće da prođe – potom uveća stepen snishodljivosti pa priupita Patapšona: „Vidoh, na sokočalu, da si ih ’teo dovesti u Patašoniju na narednu interkontinentalnu sesiju, a ’oću li doći? Reci mi onako u poverenju... zemljaci smo, zar ne?

    - Ne! To je bilo samo onako, pro forme, da im ponudim dobre usluge i spasim ih od rashoda. Evro budžet nije rupa bez dna, a za nas to bi bio afirmativni poen... razumeš... znaš ono ko deli taj se i veseli, može i da se učari kakavgode asa, a tu je siguran i turističi afirman... jer ko će da nam dođe u ovu nedođiju... nedaj bože da se interesuju za infrastrukturu, tu smo kilavi, a i budžet nam je manjkav... revizori nas upropastiše...

    - Jest, morate revidirati revizore... bili su vam pogrešan izbor... kad su revizori u pitanju i četvoro očiju je manjak, nedostaci uvek zasmetaju, posebno ako su veliki... Nego ja sam mnenja da su devetorica veličanstvenih kovertirali poteze za sledeću igru, koja će se odigrati u Bonu. Mi smo crna rupa, svi nas zaobilaze, kao da smo okuženi. Aj’ da si mi zdravo, idem da kupim devize zbog slobodne vize, treba vizitirati Evro diznilend... to je sada trend...

    Fin de l'espoir, d'espérance et de ce qu'elle était ... Kyoto est le tropiques ... Oh, mon Dieu ... fou comme le temps pour tous, et pour moi. C'est la dernière scène après leur font pas. Zaleleka dopisnik radio Evrope, koji su to profesionalci – isključih transistor, tranzicija me upropasti sa angažovanom snagom. 

Živojin Denčić
TRIBINA

            Prvi decembar, Svetski dan borbe protiv side ove godine prigodno je obeležen i u našem Društvu za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri, kojim povodom je održana tribina o ovoj boletsi koja poprima oblike pandemije. Na tribini su govorili dr Zorica  Brkić Terzić, vodja savetovališta za ishranu zdravih i bolesnih lica i dr Elizabeta Nićiforović Zec, specijalista socijalne medicine.

Lekari su govorili o tome kako se virus prenosi, kako se sigurno ne može preneti, kako je broj zaraženih ovom smrtonosnom bolešću dostigao katastrofalne razmere. Zbog toga je važno da članovi Društva čuju što više o sidi kako bi se zaštitili od zaraze. A osim toga, niko ne zna (nauka još to nije razjasnila), kojim putem se životinjske crte pojavljuju u ljudskom karakteru i kako se u njemu razvijaju, a da je poznato da mužjaci i ženke raznih životinja su stupali jedni sa drugima bez ikakvog reda u polne odnose. Naznačili su da se to naročito ispoljava kod sujetnih i vlastoljubivih ličnosti, koje žele da vladaju ljudima kao jatom, krdom ili stadom. Pri tome su izneli, da imaju u vidu, ne bliže pretke,ne babe i dede, ne prababe i padede, već one ljudske pretke iz davnina, koji nam nisu ostavili nikakvog pismenog traga o svojoj egzisteniciji. Kako su oni živeli, sa kim su se mešali, gde su prosipali svoje seme i čije su u sebe primali.

- Virus hiv se ne dobija, on se uzima. Zato vi mladi bračni partneri prvi seksualni odnos treba da odložite za što kasnije, kada potpuno upoznate partnera i njegove navike i da li se rizično ponaša (da li se drogira, da li često menja partnere), istakla je dr Elizabeta Nićiforović Zec i dodala da ne smemo da dozvolimo da inficirane osobe budu u izolaciji, već treba normalno da obavljaju svoje seksualne aktivnosti sve dok su psihički i fizički za to sposobne. Navela je i to da nam je Darvin lepo objasnio da se majmin može pretvoriti u čoveka i zapitala, otkud je on to znao? ''Nikada neću prihvatiti tvrdnju da mi je pradeda bio majmun'', rezignirano je izjavila  i potvrdila da oni za koje evolucija predstavlja naučnu činjneicu, pouzdano znaju da njen pradeda nije bio majmun.  Pritom je poručila sa ove tribine moto akcije borbe protiv side ''Živi i pusti druge da žive''.

Vida Nenadić
NAJTEŽE I NAJDUŽE

Dok u hodu

slažemo korake,

nekad nam je

najteže od svega

da pređemo preko

kućnog praga.

A nekad nam je

od svih puteva

najduži onaj,

koji nas dovodi

do blizine.

I ... do istine.

***

Danja Đokić
Suosjećanje

Počele su sedmodnevne
grmljavine bijesa
ravnodnevnica raspamećena
kotrljanjem urlika
skupljanjem krhotina
slaganjem mozaika
nečega iz ničega

Moj Sizife, nije ni meni lako

***

Slobodan Maksimović
SONET O TIKVAMA

Trešnjinom cvetu pevaju u Japanu
Breskvinom cvetu pevaju u Kini
a neopevane tikve cvetaju na Balkanu
Ili se možda tako samo meni čini.

A tikve ko tikve, ima gi razne
zelene i crvene, bele i žute
najčešće cvetaju one što su prazne
i svaki put se prosto raspolute.

Neki ih zovu tikve, a neki bundeve
niko za vrstu i sortu i ne pita,
svima je važno da li su desne ili leve.

U znaku te dileme balkanski teku dani
Kad im dođe vreme tikve procevataju
a posle toga rastu levi i desni tikvani.

***

BEOGRADSKE TAJNE

Jednu tajnu Topčiderska šuma mi kaza
kraj njenog kladenca neke davne godine
zaverenici srpski ubuše Mihajla knjaza
a izvor poteče suzama mlade Katarine.

Nemušt za govor stari dvor govorio vragu:
ovde su ubili zaverenici “crne ruke”
kralja Aleksandra i kraljicu Dragu
i na presto doveli Petra Prvog bez muke.

Nebojšina kula bezbroj tajni ima,
ali onu iz ‘devetsto petnaeste kazuje svima;
priča poslednju zapovest Gavrilović majora
što branioce Beograda izbrisa iz stroja.

Beogradske tajne od jednog šestog aprila:
u jednom danu razrušeno pola grada
i dvanest hiljada ljudi što nastrada,
nova varoš sa novim ljudima prikrila.

Sad i prolaznici što kroz grad nekud žure,
i nemaju vremena za tajnu,
jer ih negde neko čeka,
samo zažmure pored spomenika NATO kulture
podignutim bombama na izdisaju dvadestog veka.

***

EPIGRAMI
Mitar Mitrović

P RE T N J A

Pretnjama je
Došo kraj,
Skini gaće,
Al ne daj !

L U Č O N O Š E

Lučonoše
Znanja,
Stadaju
Zbog sranja.

PRINUDNI DIJETALAC

Ne može mu biti dobro
Kajmak mu je drugi obro.
Životari tako ćutke,
Dobro ima I surutke.

***

Prva nagrada  „Kucurski klip 009.“ 
Đura  Šefer Sremac

ŠALJIVA  KLETVA 

Zdravi  bili, dragi domaćini,  
dabogda mi bili uvek fini!
Sve postove  uredno slavili(!?)
i pečenje – od soje pravili!  
Zadnji seli kraj puna astala,
a prvise digli sa sedala.
Pozajmili jela, pića razna,
najeli  se kad je šerpa – prazna.  
Krmačevam vodom se gojile
i od gladi  po avliji rile.
Kokoške nek slete od – komšije,
pa im brzo zavrnite šije! 
Petlići nek skaču po dvorištu
i na tuđem  hrane se bunjištu.
Ćurani  u loncu ćurlikali
a gusani – oblakevijali. 
Domaćini  poreze plaćali
i dugove rođakavraćali.
Odkopriva zamesili pitu,
vratili se vodeničnom situ. 
Koracima  raka prvi bili
kad na pos’o gegate sanjivi.
Mesto kola upregnite vola;   
dabogda vam plata bila – gola. 
Šefa  dragog popreko gledali,
privatniku  zadnji dinar dali.
Sindikatvam pomoć dodeljiv’o,
uz zimnicu  kreditir’o – pivo. 
Znam, pitate da l’ se tako može!
Ta, već  su vam ogulili kože!
Dokle tako nadati se sreći?
Bolje  je na onaj svet pobeći.

***

Sabahudin Hadžialić
BUDUĆNOST  NEMA  ALTERNATIVE

Bljesak u
očima čovjeka
daje nadu
u ozdravljenje istine.
U slučaju
da se
desi
drugačije
od
planiranog,
molimo,
sačekajte
jedan vijek.
Optimalna granica
revolucije.....
.............
Istorije
proroka
se valja
držati
i onda
kada
nas ne bude
više.

 ***

DP u BiH

Društvom pisaca

ga zovu.

U Bosni i

Hercegovini.

Spletom čudnih

okolnosti i sam

jesam dio bitka

toga.

I pitam se

koliko

smo drugačiji

od drugih.

Onih što pišu

a ne znaju....

...da mi jesmo

samo njihov odsjaj

u pokušaju da ostave trag.

Odsjaj vrijedan pomena.

A možda i ne!

Jer, pisaca je mnogo,

A pisanja malo, zaista malo....

***

Dugo mu je trebalo da joj slomi srce!!! Za vilicu i tri rebra  -  trebalo mu je neuporedivo kraće vreme...

It took a long time for him to brake her hearth!!! For her jaw and three ribs- he needed much less time....

Boban Miletić Bapsi

U Srbiji je neodgovornost u potpunosti uzela maha. Stotine hiljada ljudi gladuje, a nikome za to oni ne polažu računa!

In Serbia, irrensposibility completely took a place all around. Hundred thousand people are starving, and do not embeds their bills for that!

Zoran T. Popović

Danas su u modi udruženja građana: te narkomafija, te nakromafija... Ali sumnjam da su nevladine organizacije.

Today's fashion are Association of citizens: drug-mafia, steal-mafia...But I have doubts that those are non-governmental association.

Grujo Lero

PJESME IZ LORE
Boris Dežulović

Izdavač, DURIEX, Zagreb, 2005.g.

VESTI/VIJESTI

NAJBOLJI AFORIZMI IZ CIJELOG SVIJETA... KOD AUTORA "VODIČA KA NAJBOLJIM SVJETSKIM AFORISTIČARIMA"

JAMES GEARY  http://www.jamesgeary.com/
Gl.i odg urednik ŽIKIŠON-a: Zoran Matić Mazos: http://www.jamesgeary.com/blog/aphorisms-by-zoran-matic-mazos/
Zamjenik gl.i odg. urednika ŽIKIŠON-a: Sabahudin Hadžialić:  http://www.jamesgeary.com/blog/aphorisms-by-sabahudin-hadzialic/

Od poznatih satiričara sa ovih prostora na ovom sajtu su i Aleksandar Čotrić, član redakcije Žikišon i Zoran T. Popović, aforističar, saradnik Žikišon-a...

***

Dvanaest mjeseci, trinaest gradova

Sabahudin Hadžialić, književnik i freelance novinar, 30 godina književnosti i pisane riječi i Ratko Orozović, filmski umjetnik i književnik, 45 godina književnosti i filma.

Donji Vakuf, Sarajevo, Jajce, Derventa, Mrkonjić Grad, Kakanj, Srebrenica, Velika Kladuša, Cazin, Etno selo Zelenkovac (2x), Zavidovici, Goražde u Bosni i Hercegovini i Pljevlja u Crnoj Gori su bili dio filmsko - književnog karavana Sabahudina Hadžialića i Ratka Orozovića, samostalnih umjetnika. Više od 1200 posjetilaca u 13 gradova Bosne i Hercegovine (FBIH i RS) i Crne Gore.
Izaberite jedan ili pogledajte sve video i filmske zapise sa turneje:  http://filmknjizevnost.blogspot.com/
Autori najavljuju nastavak turneje i u 2010.godini...