www.zikison.net

www.kiks.site90.net

comics-stripovi-exyu.blogspot.com

© 2009 Cristian Topan - ROMANIA

Nova godina je lijepa - samo dok se čeka.

New Year is beautiful – only while we are waiting for her.

Stanislav Tomić

NIKola Č. Pešić
NAJKRAĆA PRIČA

     Još pre tridesetak godina, negde sam pročitao, kako je neko napisao najkraću priču na svetu. Nosila je naslov RAT, a ceo tekst se sastojao od dva slova: - Ne !

     Ovih dana me je opšte stanje u državi  inspirisalo da napišem još kraću priču o sebi i svojoj situaciji. Ta je priča za 20% kraća od zvanično najkraće!  Želeo sam da je baš vi prvi objavite. Dakle, novi Ginisov rekord ! Ona glasi:

JA Go ! 

________________________

Rade Đergović
PUTOVANJE

Najzad smo dočekali i to ukidanje viznog režima. Braćo Srbi, spremajte belu torbicu i u njoj malo sira, slanine i luka, pa, put pod noge i u beli svet. Zazeleo se svet ovog naroda koji je decenijama živeo u zatvorenom prostoru. Treba Srbiju malo provetriti sa svih strana, a posebno sa mentalne.
Elem, Evropa je sada naša i božja. Brzo ćemo je mi prevaspitati, samo kad se po njoj razmilimo. Nego, u toj nameri imamo jedan mali problem. Treba obezbediti torbicu, sir, slaninu i luk, pa i neku kintu za put, a to je u Srbiji sve teže.

________________________

Mića M. Tumarić
KRALJ

  On je bio vladar široke ruke. Naš kralj. Duševan.  Pravedan.  Umeo je, brate, da deli. Čudo jedno. Nikome  nije ostao dužan. Taman posla! Samo je davao i davao.

      Dođe tako građanin-podanik. U dvorac. Preplašen. Skrušen. Žali se na vlast. Na dažbine. Traži pravdu. I odmah je dobije. Na licu mesta.

      Vlastodržac ga nežno pogleda. Baš nežno. Onim prodorno-plavim očima. Onda ga pomiluje po glavi. Građanina-podanika.  Pa mu odreže - sto batina!

      Nesebično je davao. Bičevanje. Batinanje. Odsecanje ušiju. Ruku i nogu. Obezglavljivanje. Lomljenje prstiju.  Tamničenje. Čerečenje...

      Niko od njega nije otišao praznih ruku. Nikad!

© 2009 Petar Pismestrović - AUSTRIA

© 2009 Sergii Fedko - UKRAINE

Milan Vlajković
OKRUG

Oduvek mi je i samo pominjanje Okruga izazivalo strahopoštovanje i zebnju. Okrug mi je bilo nešto moćno, nedostižno, daleko, nešto što pripada samo povlašćenima, a ne meni tj.nama sitnima ..Menadžer me je posebno plašio Okrugom ..
Mislim da je bilo veoma dobro po moje mentalno stanje da sam samo dan pre odlaska u Okrug to, da idem tamo, saznao. U protivnom, to bi bilo pogubno po moje dnevno mentalno stanje, posebno noćno, jer bi sadržaji toga bili noćna mora, buncanje, halucinacije i ko zna šta još ...Ovako to je bilo samo dnevno bunilo i elementi pozitivnog stresa .
Jutro sam jedva dočekao .. Konačno - rekoh sebi: novi vidici, novi prostori, ja moćniji nego ikada, preda mnom je svet..
I pođoh, srećom ne sam .. Svi oko mene su bili u istom mentalnom stanju, sa nadom, očekivanjem, strepnjom, zebnjom.
I dođosmo u mesto za koje rekoše da se u njemu nalazi Okrug.
Prođosmo centrom varoši, sedišta Okruga, prođosmo mnoge da ne kažem sve skverove, parkove, nadleštva, sve važnije saobraćajnice. Okruga nigde. Uputismo se nekim putem, baš perifernim, skoro da izađosmo iz sedišta, kad neko reče : Stigli smo.!! Gde smo stigli.? - ja pretrnuh . Objekat ispred koga smo stali nije bio ni nalik onome što sam ja zamišljao da je Okrug. Da sam samo malo prostiji rekao bih kafana, bircuz...Ali ne - neko potvrdi : Stigli smo u Okrug.
Ja doduše teško shvatih da smo stigli u Okrug, a da li baš shvatih ne beše mi sasvim jasno ...
Pođosmo nekim uzanim stepenicama, ja u malom transu, skoro stresu, počeh da razmišljam da nije u pitanju halucinacija - kafanski sto, naslonjen konobar u šanku...I zaključih - prestani da sebe mučiš sumnjama gde si i šta video, pristani na sve što ti se događa Ti si pod stresom i haluciniraš.i u Okrugu si .To nije kafana i ne budi drzak kao i uvek .I na bazi samokritičnosti pravi sve buduće uglove gledanja - prosto naredih sebi .
Ajde, konačno da vidim te ljude iz Okruga. Samo to mi ostade kao problem. .I pojavi se osoba. Neko reče - Domaći Ekspert. Ja stvarno bih fasciniran . Prvi put vidim eksperta iz Okruga . Mlad ekspert, mnogo mlađi od mene ( što je dobro ), siguran, moćan skoro.Doduše, pade mi u oči da nešto Ekspert muca. Ja upitno pogledam oko sebe, onaj do mene shvati moj pogled i nepitan odgovori : To je od treme, pozitivne, važnosti i sudbinskog značaja ove edukacije. Fasciniran je nama, uplašen da li će moći tako komlikovan projekat da odradi.- reče prvi ... A možda su u u pitanju silina i snaga bakšiša, pardon honorar - nevaspitano doda drugi ..
I poče Ekspert. Poče edukacija. Pljušte pojmovi svi meni nepoznati. Kroz maglu, uz napor, učini mi se da stari pojmovi imaju samo novu terminologiju, ali priznah sebi - ne buncaj. Sve je to novo. Ti nikada nisi ništa tako stvarno i pametno radio i vreme je da te neko konačno nečemu nauči. Država nije štedela a možda je i sama Evropa to platila da tebe, neznalicu, konačno nečemu na nauči. I u penziju ćeš da odeš nesposoban i bez znanja. Pa valjda ćeš posle penzije u civilni sektor kao edukovan, sa velikim šansama da u životu možda po prvi put uspeš.
A onda bi vrhunac. Najavi se Ekspert iz Evrope. Oduševih se kad čuh ime .I odakle je. Džordž iz Rumunije. Direktno poslat u Okrug da mene i meni slične edukuje! Osetih se važnim i moćnim. Hvala ti - Džordž, još više Evropo što si nam poslala ovakvog Eksperta i što misliš na mene, ovako malog. Beše mi lepše kad shvatih da ima samo 26 godina a da je još u svojoj 22 godini otvorio Agenciju za strateško planiranje. Pomislih - Bravo, samo ovakav Ekseprt može da spase stvar .
A onda neko nevaspitan iz mase dobaci : Evropo da ih je još! .Naredni put pošalji nekog iz Al.. - učini mi se da se država tako zove i to mi ostade nedorečeno.
Neću da pričam šta sam sve naučio. Shvatih da mi se vidici proširiše, skinu se koprena sa očiju, otvoriše mi se evropske perspektive ( '' stabilizacija i pridruživanje '' )
Hoću da budem sebičan u znanjima koje od danas imam - rekoh kao svoj vrlo tvrd budući stav .. Pa ja možda u svojih preko 50 ne treba da uvek budem samo radnik, hoću da budem i ja za nekog ( manjeg od sebe) ekspert, mali, mali lokalni Ekspert.
Doduše kraj ove edukacije pratilo je mnogo nevaspitanja nas malih iz lokala. Srpski večiti nezahvalnici, koji ne znaju da procene kad se i šta za njih dobro radi, počeše neke komentare koje ne bih ovde niti navodio, mada jedan posebno netaktičan, glasnije nego sve drugo izgovori : - Da li znate šta znači ova pitalica? Startegisah, edukovah, projektovah, pilotirah, aterirah, ugruvah, uspeh ? Nismo baš saznali odgovor .. Samo čusmo : SRSZS ..( imao sam utisak da se radi o nekoj strategiji ..?)
Ja samo rekoh. Ako je ono što ja mislim, baš si bre nevaspitan .I od tebe nikad ništa neće da bude .Ali, nisam ništa precizirao jer nisam bio baš siguran o čemu se radi .

© 2009 Bernard Bouton - FRANCE

Elvis Huremović
Kćerka Bosna

     Nekoć  sanjam kako sam postao babo, ćaća i tata i sve to u jednom, ni manje a ni više ponosni gdin. „tri u jedan“. I, tako u ulozi „tri u jedan“ dobio predivnu kćerku lijepu k'o Bosna u Makovim stihovima. Kako to Bog i adet zapovijedaju došlo vrijeme i da joj kakvo ime prijavim kod Matičara. Na upit Matičara o imenu onako hrabro, muški bez imalo zatezanja izgovorim Bosna, on sav u  čudnu gleda me i kaže kako treba buduće ime djeteta a ne mjesto rođenja, velim zvat će se Bosna i birokrata me još čudnije pogleda nego li prethodno al' ipak poče pisati, u tom trenu trznem se iz sna i vratim u javu, probudim se sa otkucajem srca k'o u Maurice Green-a i onako mokar gore neg' Aleksandr Popov onomad. U onom skoro nikakvom stanju sjedem na krevet i razmišljam otkud ovo da sanjam al' kad već jesam što baš Bosna. Pored toliko imena ja nabasam na Bosnu, čime me zadužila ta ista Bosna. Uzela mi djetinjstvo bez imalo pardona i mladost a kako je krenula i život će. Uzela mnogo milih i bitnih osoba iz mog života, zatvorila u tor, osakatila me baš katilski u mnogo čemu, jebala me haman k'o što samo svoj svome može zaćerati. I, opet meni u san dođe Bosna. Što li majku mu, kako znam za sebe nisam baš neki mazohista al' nas u Bosni vazda hoće onako kako mi ne bi htjeli. I dalje razmišljam što baš tako ali zaronjen u misli toliko duboko da bi mi zasigurno i Schopenhauer pozavidio, namah. Zašto baš ime od vlastitog dželata koji me handri evo ima ako nema i više. Opet, ustanem i onako u mraku hodam po sobi, tačnije bavim se samo kružnim tokom. Razmišljam, jebiga jesam zakinut ali nisam jedini i drugi su, jesam osakaćen i tornjak sam i život ću Bosni dati na kraju sigurno. No, šta se tu može bolje i Njoj nego nekom nepoznatom katilu, moja je kakva god je, draže mi je da me ona proguta neg' tamo neka Eldorado gospođica ili gospođa što živi zapadno od Balkana. Možda Bosna i nije prkosna od sna, možda nije ni ćilimom zastrta, možda se čak ne moraš ni izuvati kad gaziš kroz neke Une, Sane, Drine, Spreče možda uopće ne trebaš da prostiš kad divaniš o njoj a možda ona nikako nema majku i možda niti jedan Bosanac u njoj ne spušta polahko glavu kad mu se prispi, stvarno sve to MOŽDA! Al' druge i drugo nemam i ne trebam vala, meni je Bosna tamam bolje i njoj dati sve neg' tamo nekoj nikakvoj što nema ni Glamočko a ni Sprečansko polje, što ima blata koliko ti duša išće al' jebaji ga kad nije Hutovo, nekoj jadnoj što nema ni Stari most pa makar i obnovljeni, tamo bolan nekoj gdje se ni golubovi ne hrane besplatno k'o u nas pored sebilja bolje i mojoj Bosni ovakvoj nego li nekoj halapljivoj bez krša Hercegovine ili tamo nekoj predivnoj kojoj sa svim tim referencama dobrote možeš zabiti jer nema Sevdah....E, zato! Zvat će se Bosna pa makar me onaj Matičar gledao kao skoro otpuštenog stanovnika Jagomirske „čaršije“ al' Bosnom će se zvati! 

NIKola Č. Pešić
KOLATERALNA ŠTETA

          Da nije NATO ubijao nevine civile širom naše domovine, mnogi nebi ni znali da se to tako zove.  Od tada je izgleda u modi taj pojam. Prihvatili su ga i naši političari. To se naročito ispoljavalo za vreme nakaradne privatizacije.

          Oni, čiji je poslodavac država, a plaća ih napaćeni narod, onoliko, koliko sami odrede, su izvršili privatizaciju, iliti rasprodali imovinu nekada vladajuće radničke klase. I to budzašto! Ma, i za jedan pišljivi evro! Samo da se proda. Promena vlasništva je bila neminovna!? Kao da nije mogla država, poput svih javnih preduzeća, da bude vlasnik i ovih, navodno radničkih. Pa kada sve proda,  da svi imaju jednaka prava!

          Ovako, kao u ratu. Neko se vrati s ordenom, neko u limenom sanduku. U revoluciji nakaradne privatizacije se snalazio ko je kako znao i umeo. Neki su i stradali! To je ta kolateralna šteta - ljudi pred penzijom, sa 60 i više godina života, bez navršenih 40 godina staža. Ispraćeni su na biro rada uz materijalnu nadoknadu u visini minimalne zarade najduže do dve godine. A nakon toga, našli su se na ulicu. Kome oni više trebaju? Ko će njih da zaposli pored armije mladih? Pravo na penziju nisu ostvarili, jer nemaju dovoljno radnog staža, a država im je granicu za starosnu penziju pomerili na 65 godina. Dok ne umru! I šta da rade ovi jadnici?

          Da sve bude još tragičnije, nedavno su počeli  gradonačelnici da se utrkuju u obećanjima da će penzionerima sa najnižim penzijama (do 12000) u narednoj godini davati jednokratne novčane pomoći. Ljudi, koji su bez ikakvih primanja, kao da uopšte više i ne postoje! Svi su ih zaboravili!   

          Da li je moguće da će oni, večito biti -  kolateralna šteta?

Andrej Glišić
PAT I PATAŠON

(Le premier acte, la scène finale) 

         Putujući sa sve-mirom, galaktički teatar, interplanetarnog značaja, „Novi Svet“, u sazvežđu „Heliosa“, nije uspeo da nas mimoiđe. Napokon, „Tera est stela“, na puteštestviju između Scile i Haribe, u neprekidnom sutrotstavljanju, između: „biti il’ ne biti“, po ko zna koji put, sa naivnom, ali sa katastorifičnim ishodom. Na gostovanju, u novo- komponovanoj Patašoniji, dorodošlicu, sopstvenim prisustvom, poželela im je estradna mafija, jer nikad dovoljno hleba i igara, pa ni hazardera.

   Pod nebeskom šatrom, treperavih zvezda, zvezdica i sazvežđa, uz blagougodno, pirkanje zasoljenog maestrala, na užegloj sceni akrobat- skog artizma – leva ruka desni đžep, na trgu „Neznanog junaka“, događala se bludna, razobličena, razularena i omađijana masa Patašon-ovaca, koja je oko montažnog – čeličnog i gorstasnog zdanja trapeza, činila koronu tamnog mesta.

   Fanfare su nadjačale eustahijevu trubu, usledio je tajac, žamor se uklinio u isčekivanje... Pištolj far osvetlio je lik konferansijea. Lepog i galantnog gospodina: u cipelama sa gamašnama, u dunc pantalonama sa širitima, crnom fraku, sa  obaveznom leptir-mašnom i halb cilindrom. U šakama, sa belim rukavicama, nestašno se poigravao sa špacir- štokom.

   Potom je uvežbanim kezom, uštavljenog osmeha, udhnuo ono šta je ostalo od aerozagađenja, kažu da je to bio vazduh... i melodičnim glasom najavio: - Dame i gospodo, ladies and gentlemen, mesdames et messieurs, damy i gospoda, meine damen und herren, imam izuzetnu čast i zadovoljstvo, da pod ovom nebeskom šatrom pretstavim Pata, i gospodina Patašona, prekrasne artiste pučkog varijeteaa – komen- dijante, Glupog Avgusta i njegovog saučenika u glupi-jadama gospodina Polšinela, koji će vas do suza nasmejati, i zadiviti svojom bravuroznim akrobatskim veštinom! - Briljantni Pot, i - nastavlja dalje prefiksiran konferansije - fascinantna marioneta od čoveka Patašon...

   Iza zavese od razvučenih čaršava, kao pralje veš na žici, žučna rasprava... „Ti mizantropu jedan... opet si se dobro našminkao... nije ti dovoljna samo jedna... kačiš se i na debeloguzu gazdaricu... sramota, da te sram bude! – režao je Glupi Av... – tojest Pat... nakon čega, sa koferima u obe ruke, i jednim pod miškom, izađe ljutit na srenu... šakom otrese znoj sa prebledog lica, na kojem je dominanta crvena babura.

   Sede na jedan od kofera, koji su sav tridesetogodišnji domačinluk, po svemu sudeći bio prazan, zgnječi ga do dna, izvrne se sa nogama u vis, i reće: - On! On, će meni, da kaže dve trećine naše... lopurda, bandit, profiter, mafijoza... jeste da, jednu trećinu, daje gazdi... a potom i njih deli na trećine... onako gazdinski, jedna je moja... a dve njegove...

   Zagleda se upitno Pat u voditelja, pa reče: On!? Da! On je od mene uvek uzimao lavovski deo... dve trećine... a sada bi da radimo trostruki salto... ’Alo, to je salto mortale... A, sa njim, koji od jutros šminka, onoliku nosinu i ne stiže je maskirati, jer od nje ne može prići ogledalu... ta, takva nosina je nosina Sirana de Beržeraka... nosurda... samo što je na kub... nasmeja se grohotno Pat – kao da ga je pravio majstor Džepeto, kad god laže nosurda se uveća...

   Ha, ha, ha... prihvati se smeha i „korona“, onako do suza... kanda se smejala i sopstvenoj gluposti... ali, bilo je, od sveg srca, što no bi se reklo, iz dubine poklekle duše.

   - Šta je prcoljak – obrati se Patašon Patu, nakon što je sa sobom porušio zavesu. Da nisi vršio knjigovodstvenu reviziju moga šlajpika? To ti i nije neka pametna rabota, em što se ne razumeš u finansijsko knjigovodstvo, em što ne shvataš da sam ja visoko, visoko iznad tebe. Moji prohtevi su za dve trećine veći... pa i raspodela je usklađena prema potrebamaaaa... izduži tiradu Patašon.

   - Koliko mi je poznato, stomaci su nam isti, zar ne g-dine Patašon?

   - Ne bi se moglo reći, tvoj je mnogo veći, nisu ustanju ni lavabou da priđeš da bi skinuo krmelje, sve slabije vidiš... pritisak te obnevideo...

   - Gospodo, moliv vas lepo, - dostojanstvenim ophodom nastupi konveransije - prekinite ovu kozeriju, medju igru, i pređite na delanje... ostavite svađu za finale... O mon Dieu!, ovom cirkusu nisu potrebne svađalice... već raditi, raditi i samo raditi...

   - A, što vi gledate tako visoko, put nebesa... jeli? Naše svađe su i s’ početka, i sa kraja, a u sredini je samo tamna malja.

   - Zvezde padalice. Da nemate kakvu želju? Trebali bi ste je imati... idete li na trapez? U protivno vaš pad je neminovan, dobićete otkaz...

   - Idemo, idemo... Patašon zagrabi koračajući po dve prečage na lestvicama, ka ljuljšci... Isto je učinio i Pat. Zaljulja li su ljuljaške, dobošar iz orhestre izvodio je udaraljkama krešendo...

   Pat i Patašon nisu se sporazumeli koje lovac (hvatač), a ko je lovina, još jedno su, jedan drugom, klimnuli glavom... kao sa prepoznatljivim znakom... zaljuljali su se kao vremensko klatno... otpustili su se sa ljuljaške... susret je bio neminovan... tup udarac, nakon čega crna rupa ih je pribrala... bio je to sudar svetova Pata i Patašona.

   Korona je zanemela, propratila je tresam sa po nekim jaukom, potom se pokunjila, i urojevima zaputila u beznađe. Na sceni su ostale još samo maske, Glupog Avgusta i Polšinela. Pataš-ovce i dalje su koračale puteštestvije u balu pod maskama, bez ikakvog naravoučenja. 

    - Da. Svakako da... niste u stanju doneti, tako dalekosežne, intelektualne, i slične zaključke... vi ste, dragi moj poluinteligent. Verujem da se ne ljutite... što vas primam u negližeu... Ne?

    - Ne, naravno. A zašto bi se ljutio, negliže je negliže. Međutim, ono sa poluinteligentom, nisam se upoznao, stoga je i moja nakana da se posavetujem sa vama sasvim opravdana... Zar ne?

    - Samo izvoljevajte, nemojte se ustručavati, slušam vas – cinično se zaledi osmeh na Patašonovoj faci.

    Pat je doveden na ivicu izdržljivosti. U glavi mu se roje, nabrekle i nepodobne misli: - ma gledaj ovog magarca, nameran je da me nasamari; ma nemoj, smeškaš se... vidi ti njega, kao: – budaletini dobro stoji samar; lepo, lepo bogme... - misliš da je samar Božiji dar, e to ti neće da prođe – potom uveća stepen snishodljivosti pa priupita Patapšona: „Vidoh, na sokočalu, da si ih ’teo dovesti u Patašoniju na narednu interkontinentalnu sesiju, a ’oću li doći? Reci mi onako u poverenju... zemljaci smo, zar ne?

    - Ne! To je bilo samo onako, pro forme, da im ponudim dobre usluge i spasim ih od rashoda. Evro budžet nije rupa bez dna, a za nas to bi bio afirmativni poen... razumeš... znaš ono ko deli taj se i veseli, može i da se učari kakavgode asa, a tu je siguran i turističi afirman... jer ko će da nam dođe u ovu nedođiju... nedaj bože da se interesuju za infrastrukturu, tu smo kilavi, a i budžet nam je manjkav... revizori nas upropastiše...

    - Jest, morate revidirati revizore... bili su vam pogrešan izbor... kad su revizori u pitanju i četvoro očiju je manjak, nedostaci uvek zasmetaju, posebno ako su veliki... Nego ja sam mnenja da su devetorica veličanstvenih kovertirali poteze za sledeću igru, koja će se odigrati u Bonu. Mi smo crna rupa, svi nas zaobilaze, kao da smo okuženi. Aj’ da si mi zdravo, idem da kupim devize zbog slobodne vize, treba vizitirati Evro diznilend... to je sada trend...

    Fin de l'espoir, d'espérance et de ce qu'elle était ... Kyoto est le tropiques ... Oh, mon Dieu ... fou comme le temps pour tous, et pour moi. C'est la dernière scène après leur font pas. Zaleleka dopisnik radio Evrope, koji su to profesionalci – isključih transistor, tranzicija me upropasti sa angažovanom snagom. 

Živojin Denčić
PORAZ POBEDE

            Posle prevremenih izbora u Društvu za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri, koji su održani 16 novembra, na Svetski dan siromašnih duhom, može se sa sigurnošću reći da su birači kaznili Klub dobro poznatih dajući svoje glasove ''Koaliciji zajedno za Društvo''. Čelnici Kluba dobro poznatih pokušali su na konferencijama za novinare da svoj poraz prikažu kao pobedu ubedjujući i sebe i birače da su dobili veći broj glasova nego na prošlim izborima.

            Komentarišući rezultate izbora gospodja Milevka Milidragović Sretović predsednik Kluba dobro poznatih rekla je da oni poštuju volju članova, ali da nema  mnogo poveranja u ovu koaliciju.

            - Pripremamo se da na prvoj sednici Skupštine predočimo ko je i kako radio i zapošljavao rodjake i kumove. Članovi će imati kompletne informacije o zloupotrebama položaja. To što neki demokratski orujentisani klubovi žele da budu opozicija predstavlja velikiteret za vlast u Društvu. Gospodin Ljubiša Marić je več istakao za ''Naše novine'' da nije prihvatio kandidaturu zato što se ponudjeni program odnosi na ljude sa sela i radnike u fabrikama, a ljudi sa sela su svojevremeno napustili selo i otišli u fabrike, koje su sada zatvorene, a ako je nešto u Srbiji ostalo čisto to je selo, te da više  ne postoji svrha zastupati sela u kojima nema ljudi. Zalagaćemo se da svi iz ''Koalicije zajedno za Društvo'' stave na uvid svoje imovno stanje, kao i za to da oni koji imaju sumnjivu ili kriminalnu prošlost ne budu na vlasti u Društvu. Tražićemo od te koalicije da javnost Gornje Klisure obaveste o troškovima za skupe konvencije, reklame i bilborde. Pozivamo sve klubove da Društvo očiste od političkih obeležja jer se mnoga od njih nalaze na nedoličnim mestima.

            Gospodja Dragijana Drobnjak Sukijasović  istakla je da ''Koalicija zajedno za Društvo'' je ''koalicija izazova i čistoće'' i zato što su ''u toj koaliciji novi, nekompromitovani ljudi'', da su ponosni što su uspeli da demokratskim pritiscima izdejstvuju raspisivanje vanrednih izbora.

            - Ovi izbori su vepma značajni za Društvo, jer je ovo prvi put da članovi društva razumno izaberu, a ne da glasaju za i protiv. U predhodnoj Skupštini su se  oduzimali mandati, donosile odluke bez kvoruma, glasalo se iz bilo kog mesta, a da nova Skupština mora da bude reprezentativna i funkcionalna, da uradi ono zbog čega joj je dato poverenje,  a ne da Društvo  vode ''alavi na vlast''.

Danja Đokić
Savjest čovječanstva

Koga ćemo sad okrivljivati
kad smo istjerali duhove prošlosti
đavolje nasade iskorijenili
utišali glasove bogohulnika
pogledaj nas, egzorciste što
leže nasukani na bezlični nasip
na ljepljivu paučinu dana
u kojem su se riječi uzajamno
nadvikivale sa bubnjevima u ušima
pa se zaplele i umorne zaspale

sad sijevamo oštricama obrva
munjama iz zapaljenih očiju
bridovima stisnutih usana gušimo vrisak
i mogli bi poletjeti bestidnošću
satkani od skresanih krila anđela
koliko smo zagazili u jal
mogli bi kad bi pronašli žrtvu
prinjeli je za zavjetnicu

koga ćemo sad okrivljivati
pogledaj nas ukorjenjena
bezlisna stabla budućnosti

***
Katarina Kiković Jović
klap klap klap

klap klap klap
potpeticama
kroz mrak
već su gladne puta
ne sme da se luta
pravog lova jeka
ne da da se čeka
lija ili vuk
šarka ili smuk
napravismo krug
izmiri svoj dug
fuj
plucnem na tu glad
ali hramlje smrad
iz mene se izmeće
nestati još neće
...
Kidaj cepaj zini
Na mah otkini
I tako..
hrabreći se samo
hraneći se drugima
sve je manje nas
klap klap klap
proguta nas mrak

***

Dražen Jergović
BUDUĆNOST?!

Priprema, pozor, sad!
Trebaš prcat` dok si mlad.
Jer kad jednom starost dođe,
Ne pomažu ni svjetski vođe.
Seks, alkohol i droga
Poroci su života moga.
Samo uz njih ja mogu
Parirati i samom Bogu.
Moje društvo čine „cugeri“,
Narkomani, „pljugeri“,
Amaterke prostitutke,
Bezlične umazane lutke.
Ovaj bjesomučni pakao
Cijelog me „ukakao“.
Sada, eto, znadem i ja
Kako mlati policija.
Teško je živjet` tako,
Lovu nije pronać` lako.
A kad jednom probaš krasti,
Vjeruj, brzo ćeš propasti.
Hepatitis, anemija, HIV
Svi viču: -Nisam kriv!
Al` sada već i dijete vidi
Smrt nikom se ne svidi.
Sve sam prob`o, svašta proš`o,
Mladost uludo potrošio.
Pomoći ne nađoh nigdje,
Nesretan vapim: -Spas, gdje je?!
* savjet:
Vaši su dragi „dileri“
Samo maskirani „kileri“.
Zajednička je molba pala:
-Nikad više ovakovih zala!
Posvetite se, djeco, igri i školi,
Od njih neće ništa da vas boli.
Obitelj i zdravlje u životu
Najveći je dobitak na lotu.

***

Borislav Mitrović
POLITIKA
I ZAVRŠNI RAČUN

Politika još jedan,
završni račun sprema
ali pozitivnog salda,
godinama nema,pa nema.
Pije se viski,kafa,
i kradom gleda u šolju
svi nam obećavaju,
fildžan državu bolju.
Kad talog ispliva gore,
i bez šolje je jasno
za dogovor u mutnom,
kod nas nikad nije kasno.
I dok političarima,
Evropa minuse piše
završni račun kaže,
da je problema sve više.
Nova godina će opet,
pružiti šansu svima
pa ćemo sreću zna se,
tražiti na izborima!

***

Petar Pismestrović
Moj kraj

Moj kraj nema stari sjaj
Nije ni pakao, nije ni raj

Nije to više oaza mira
Al nije niti ratna zona
Mada na uzbunu zvone zvona

Nešto se iza brda valja,
Nešto se radi kako ne valja

Huk nezadovoljstva sve je jači
Jaki se na račun slabih bogate
Siromašni se bune i zlopate

Došlo je neko surovo vrijeme
Ponavljaju se iste teme

Lopovluk, korupcija i kriminal
Glavne su teme naših dana
Kritike postaju duhovna hrana

Kako će dalje stvari teći
Da li će bogati prste opeći

Dal će se narod na pobunu dići
Pa će ponovno padati glave
U ime boga, pravde i slave

***

Sabahudin Hadžialić
San

Ljudi su

hodali

obasjani

srećom

življenja

i

stvaranja.

Košmarna

zora

znojem

me

je

budila.

Sanjao

sam

o dobrom.

...

U vremenu zla.

***

Otisci 

Rastrojen

današnjicom

prošlosti

se

vraćam.

Nije li bolje bilo?

...U prošlosti koju pamtim...

Oblaci

nestaju nad

snom nadanja.

...

Buđenje je

ovdje

uvijek

krvavo. 

***

EPIGRAMI: Željko Marković
VLAST
Što imamo dobru vlast,
pa jedemo svi u slast,
nikom nije stomak prazan,
za sve ima narodni kazan!

TAJKUNI
Perspektiva lepa,
to su ljudi pravi,
sa viškom u džepu,
i manjkom u glavi!    

KRIZA
Stigla i kod nas
čizma kapitalizma,
umesto da bude spas,
nastala je kataklizma!

INTERESI
Neki ljudi pare mlate,
zarađuju po dve plate,
zato narod se potresa,
zbog sukoba interesa!

Kao bivši političar, nikako ne mogu  da se naviknem na WC šolju. ipak je govornica inspirativnija. 

As former politician, I can get used to the toilet pan. After all, the pulpit is more inspirative.

Vasil Tolevski

Na sceni su demokratske snage. Ne moze im niko ništa.

On the stage is democratic power. Nobody can harm them.

Rade Đergović

Dao sam obe ruke za otadžbinu – sad glumim torzo pred studentima vajarstva. Hvala domovini – našla mi posao!

I gave myy both hands for homeland- now I am acting torso in front of statuary students. My gratitude for the homeland- found me a job!

Đura Šefer Sremac

Teorijski Bosna bi mogla imati jednog predsjednika. Čim nađemo nekog ko je pametan za trojicu. 

In Theory Bosnia might have one president. As soon as we find somebody who is clever enough for three of them.

Đorđe Latinović

VESTI/VIJESTI

Održan Novogodišnji satirikon

Tradicionalni XXIX Novogodišnji satirikon, prvi put u organizaciji Beogradskog aforističarskog kruga, održan je 24. decembra pred prepunom salom Kolarčeve zadužbine. Publika je ovacijama nagrađivala učesnike, a smeh i aplauzi odjekivali su drevnim zdanjem sat i po vremena.

Aforizme, pesme i priče govorili su: Aleksandar Baljak, Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić, Dejan  Milojević, Zoran T. Popović, Rastko  Zakić, Milan  Beštić, Đorđe Otašević, Vitomir Teofilović, Vesna Denčić, Bojan Ljubenović, Ranko Guzina, Dušan Puača, Dragutin Minić Karlo, Nenad Vučetić, Savo Martinović, Miodrag Stošić, Vladimir Jovićević Jov, Aleksandar Novaković, Mitar Mitrović, Bane Jovanović, Miodrag Jakšić, Ninus Nestorović i Milan J. Mihajlović.
Voditelj programa Dragutin Minić Karlo pročitao je aforizme prvog srpskog aforističara Mihaila Maksimovića iz njegove knjige „Mali bukvar za veliku decu“ koja je objavljena 1792. godine u Beču.

Jednodušna ocena  učesnika i publike je da je ovo  bio jedan od najuspešnijih Satirikona do sada, a potvrda za to je da su posetioci tražili aforizme „na bis“.

***

ĐERGOVIĆ: Blistava budućnost za satiru u Srbiji

Lozničanin ''na privremenom radu'' u Šapcu, član Udruženja književnika Srbije, satiričar Rade Đergović sledećeg meseca će objaviti svoju 12. knjigu satiričnih aforizama pod naslovom ''Izdajnici evolucije'', u izdanju IKP ''Zaslon'' iz Šapca.

Đergović je izjavio Tanjugu da ''ne treba brinuti za budućnost naše satire'', čija je ''svuda, oduvak i zauvek, najbolja muza politika sa svim njenim protagonistima'', na osnovu čega procenjuje da će ''u Srbiji najmanje još pet generacija književnika moći uspešno da piše satiru''.
On je uveren da je ''satirični aforizam postao naš brend'' i podsećajući na tumačenje najpoznatijeg evropskog satiričara Stanislava Ježija Leca da političari i politika omogućavaju procvat satire, ocenio da ''mi, dakle, imamo čime da se ponosimo''.

''Mnoga događanja u bliskoj prošlosti'' i, kako se izrazio, koješta što nam se sada dešava, jeste savršen podsticaj za stvaranje dobrog  satiričnog aforizma, tako da i nije slučajno što je on u Srbiji najbolji, u čemu nas uspešno prate bivše jugoslovenske republike'', smatra Đergović.

''U izdanju IKP 'Zaslon' iz Šapca, sledeće godine i meseca, pred čitaocima bi trebalo da se nađe moja 12. po redu knjiga aforizama'', najavio je Đergović i dodao da je upravo Tanjugu otkrio i naslov te zbirke koji je dobila naziv po njegovom aforizmu.

U Biblioteci Vukovog zavičaja u Loznici Đergović je, uz podršku glumaca iz Šapca Borivoja Božanića i Siniše Maksimovića, prekidan čestim aplauzima publike, priredio  24. decembra 'čivijaško satirično-muzičko veče'', predstavljajući deo svog tridesetogodišnjeg  stvaralaštva u čemu su mu pomogli loznički satiričari Ljubomir i Nenad Ćorilić i Milan Ivanović.

''Otkako sam glasao za promene - sebe ne mogu više da prepoznam'', ''Tek po rođenju demokratije shvatili smo da je u pitanju - nedonošče'', ''I 'Titanik' je plovio ka zapadu'', ''Oni koji su prodavali maglu pokupovali su najbolje firme'', veli Đergović.

''Naše je da glasamo, posle toga - ništa više nije naše'', ''Sačekuša je srpski poslovni susret'', ''Neki naši političari su orjentisani levo, neki desno, ipak, najbolje žive oni u centru'', uveren je Đergović koji tvrdi da ne zna koliko je napisao aforizama.

U najnovijoj zbirci, kako je objasnio, biće objavljeno 250 satiričnih aforizama, po izboru njegovih prijatelja, takođe satiričara, koje su   izdvojili od 1.000, koliko im je ponudio pripremajući tu knjigu.
Zastupljen u nekoliko antologija, više puta nagrađivan, kako je naveo, ''u velikoj, srednjoj i maloj Jugoslaviji'', Đergović je bio i predsednik Čivijaške Republike, a naglasio je da je   ''prevođen (žedan preko vode) i na ruski jezik ''. (Tanjug)

***