Alan Ford je italijanski strip Maxa Bunkera (Luciano Secchi). Strip je o grupi siromašnih tajnih agenata u Nju Jorku, SAD, parodija na klasične priče o tajnim agentima često niskog morala, gde se ismeva kapitalizam, rasizam i neke druge satirično-humorne osobine američkog društva. Iako je napravljen 1969. godine i nikada nije preveden na engleski, i dalje je popularan u Italiji i državama bivše Jugoslavije. Iako je Alan Ford jedan od karaktera, priča se obično ne zasniva na njemu. On je pristupio grupi slučajno, kada je zapisao pogrešnu adresu i umesto u kompaniju gde je trebalo da radi u marketingu, otišao je u Cvećarnicu - zapravo tajna baza grupe TNT.

Max Bunker je zajedno sa crtačem Robertom Raviolom (Magnus), radio na ideji satire James Bonda tri godine pre nego što je strip objavljen maja 1969. Prvi rukopis je napisan avgusta 1967, a dijalog je prekrojen aprila sledeće godine. U rukopisu su se našla šestorica glavnih likova (Alan Ford, Bob Rock, Sir Oliver, Šef, Jeremija i Grunf), ali je odlučeno da se Sir Oliver izbaci iz poslednje revizije (jula 1968), da ne bi bilo previše likova u prvom broju stripa. Raviola je odlučio da bazira crtež Alana Forda na irskom glumcu Peter O'Tooleu. Primetno je da su autori bili fascinirani siromaštvom, i to u njegovom najekstremnijem obliku. Takodje postoji i sociološki aspekt stripa koji je obradjen u knjizi Sociologija za studente medicine Univerziteta u Kragujevcu, od strane prof. Lj. Stefanović. Citira se i rečenica Superhika koja otprilike glasi "siromaštvo nije nemanje novca, vec je stanje duha".

Prema rečima Maxa Bunkera, želeo je da napravi strip koji ne pripada ni jednoj od tada definisanih kategorija, kao što su avanture i tamni stripovi (npr. Satanik ili Kriminal), ili tradicionalno karikaturalni smešni stripovi (npr. Mickey Mouse i sl.).Prvi broj stripa, imena "Grupa TNT", je bio loše prihvaćen. Sledeći broj, nazvan "Šuplji zub", je izašao šestog meseca 1968, kada se pojavio i Sir Oliver, ali ovaj broj je i dalje bio pod uticajem prvog, te nije postigao komercijalni uspeh. Dobra reputacija Alana Forda je porasla u narednim brojevima. Karakter Broja Jedan je uvršten tek u jedanaestom broju, koji se zvao "Broj Jedan". Nosonja se pojavio u osamnaestom broju ("Pas za milion dolara"), kada ga je usvojio Bob Rock.

Raviola je nacrtao prvih 75 brojeva, a 1975. ga je zamenio Paolo Piffareiro. 1983. godine strip je promenio izdavača, preselivši se u Max Bunker Press, a crtači su postali Raffaela della Monica i Giuliano Piccinnino. Takozvana "afrička" linija crtanja nije dostigla standarde prvih brojeva, a sada već postoji i ozbiljan problem prilagođavanja scenarija publici koja želi mlade, bogate i uspešne junake. Alan Ford je preveden samo na francuski i srpskohrvatski. Francusko izdanje je izašlo u samo dvanaest brojeva, kada je zamrlo zbog neuspeha. Alan Ford je postigao veliki uspeh u bivšoj Jugoslaviji, brzo postajući najprodavaniji strip i dostižući kultni status. Strip je i dalje popularan i poznat. Strip je prvo objavljivao zagrebački Vjesnik 1972. Prvi prevod, koji je radio Nenad Brixy, je postao veoma popularan i najvećim delom zaslužan za komercijalni uspeh stripa u Jugoslaviji.

Neki od Vjesnikovih izdanja su bili, iako retko, cenzurisani od strane jugoslovenske vlasti. Npr. u broju 16, "(Ne) glasajte za Notaxa" je izbačena rečenica "Kao prvo, obećajem da ćemo one crnce sabiti u mišje rupe. Neka vide tko vlada na našem kontinentu! Ovo je zemlja bijele rase, i tko se usprotivi taj će videti svoga boga...!" a zamenjena je rečenicom "Kao prvo, obećajem da ćemo neprijatelje sabiti u mišje rupe, ovo je naša zemlja i tko ne misli taj će..."

Ova kratka montirana parodija koja je pred vama je od nama nepoznatog autora sa lošim docrtanim delovima, sastavljena je od sličica iz Alan Forda, uglavnom iz epizode "Veliki Cezar", je kažu, takođe bila zabranjena u SFRJ...

Nakon raspada Jugoslavije, Borgis je u Hrvatskoj krenuo da izdaje Alan Forda. Maverick iz Kraljeva je počeo da izdaje u Srbiji, a kasnije je preuzeo i Svet iz Novog Sada, izlazi i u Makedoniji...

 

Roberto Ravioli - Magnus
(1939/05/31 - 1996/05/02)

rođen 31. maja 1939. godine u Bolonji, Italija
studira likovnu umetnost i uspešno završava Akademiju likovne umetnosti 1961. godine
1958. crta svoje prve stripove pod pseudonimom Bob la Volpe
uzima novi pseudonim - Magnus - izveden iz 'Magnus pictor fecit'
1962. započinje saradnju s Bunkerom na stripu Diabolik
nastavlja uspešnu saradnju sa Bunkerom na stripovima Kriminal, Satanik,
Dennis Cobb Agent SS018 i Maxmagnus
1969. crta svoje najpopularnije delo - Alan Ford
1975. crta posljednju epizodu Alan Forda - Odlazak Superhik (# 75)
1977. izdaje Družinu od vešala
tokom 80-ih crta erotske stripove
umire 5. februara 1996. u Imoli, Italija

Luciano Secchi - Max Bunker
(1939/08/24 -)

rođen 24. avgusta 1939. godine u Milanu, Italija
1960. započinje saradnju sa izdavačkom kućom Corno
1962. debituje tekstovima za stripove Crna maska i Atomik koje crta Paolo Piffarerio
1964. stvara likove Kriminala i Satanike koje crta Magnus
1965. nastavlja saradnju sa Magnusom na stripu Dennis Cobb Agent SS018
1967. osniva časopis Eureka u sklopu kojeg izlazi strip Maxmagnus
iste godine preuzima generalnu upravu izdavačke kuće Corno
1969. piše Alan Ford, zadnje zajedničko delo sa Magnusom
1973. ostvaruje svoje najveće delo - Fouche, čovek u revoluciji
1983. osniva svoju izdavačku kuću Max Bunker Press (MBP)
Max Bunker još uvek piše Alan Ford (suprotno popularnom mišljenju da drugi to rade za njega)

www.maxbunker.it